Ako imate baštu ili manji vrt, sigurno ste se nekada zapitali: da li je važno šta sadim pored čega? Odgovor je — jeste. Neke povrtarske kulture se međusobno odlično dopunjuju, štite jedna drugu od štetočina, bolje koriste prostor i hranljive materije iz zemlje. Sa druge strane, postoje biljke koje se ne podnose dobro, takmiče se za iste resurse, privlače iste bolesti ili usporavaju rast jedna drugoj. Dakle, postoje dobri i loši susedi u bašti

Ovaj princip poznat je kao dobrosusedski odnosi biljaka ili kombinovana sadnja. U ovom članku govorimo o tome koje povrtarske kulture možete saditi jedne pored drugih, a koje kombinacije je bolje izbegavati.

Dobri i loši susedi u bašti

Šta je kombinovana sadnja?

Kombinovana sadnja je način planiranja bašte u kojem se biljke raspoređuju tako da jedna drugoj pomažu. To može značiti da:

• jedna biljka odbija štetočine druge biljke,
• visoka biljka pravi blagu senku nižoj biljci,
• biljke koriste različite slojeve zemljišta,
• jedna kultura poboljšava zemljište za drugu,
• različite biljke smanjuju širenje bolesti i štetočina.

Dobar primer je šargarepa i luk. Miris luka može da zbuni šargarepinu muvu, dok miris šargarepe može da smanji napad lukove muve. Zbog toga su ove dve kulture poznate kao dobri susedi.

Zašto je važno šta sadimo jedno pored drugog?

Dobro planiran raspored biljaka u vrtu može doneti više koristi:

1. Manje štetočina

Neke biljke svojim mirisom odbijaju insekte. Na primer, luk, beli luk, praziluk, bosiljak, neven i kadifica često se koriste kao prirodna zaštita u vrtu.

2. Bolje iskorišćen prostor

Biljke različite visine i oblika mogu se kombinovati tako da ne smetaju jedna drugoj. Na primer, visoki paradajz može rasti uz bosiljak, salatu ili peršun.

3. Bolji rast biljaka

Neke biljke pozitivno utiču na zemljište. Mahunarke, kao što su grašak, pasulj i boranija, vezuju azot i mogu pomoći kulturama kojima je azot potreban.

4. Manje bolesti

Ako se biljke iz iste porodice stalno sade zajedno ili na isto mesto, povećava se rizik od bolesti i iscrpljivanja zemljišta. Zato je važno voditi računa i o plodoredu, a ne samo o susedima u istoj sezoni.

Dobri susedi u povrtnjaku

U nastavku su najčešće povrtarske kulture i biljke koje se uz njih dobro slažu.

Dobri i loši susedi u bašti

Paradajz

Paradajz je jedna od najčešćih kultura u bašti, ali je važno znati šta mu odgovara u blizini.

Dobri susedi paradajza:

• bosiljak
• peršun
• šargarepa
• salata
• crni luk
• beli luk
• celer
• neven
• kadifica

Bosiljak se često sadi uz paradajz jer može pomoći u odbijanju nekih insekata, a mnogi baštovani tvrde da poboljšava ukus plodova. Luk i beli luk svojim mirisom mogu smanjiti prisustvo štetočina.

Loši susedi paradajza:

• krompir
• kupusnjače
• komorač
• kukuruz
• orah u blizini

Paradajz i krompir pripadaju istoj porodici, pa dele slične bolesti, naročito plamenjaču. Zbog toga ih ne treba saditi jedno pored drugog. Komorač je poznat kao biljka koja može usporiti rast mnogih kultura.

Krastavac

Krastavac voli toplo zemljište, dosta vlage i dobru potporu ako se gaji uz mrežu ili pritku.

Dobri susedi krastavca:

• pasulj
• grašak
• kukuruz
• rotkvica
• salata
• kopar
• neven
• suncokret

Pasulj i grašak mogu obogatiti zemljište azotom. Kukuruz ili suncokret mogu poslužiti kao prirodna potpora, mada treba voditi računa da krastavac ne ostane bez svetlosti.

Loši susedi krastavca:

• krompir
• aromatično bilje jakog mirisa, naročito žalfija
• dinja i tikvice ako je prostor mali

Krastavac i krompir se ne preporučuju zajedno jer mogu negativno uticati jedan na drugi, a i povećava se pritisak bolesti. Tikvice, dinje i krastavci pripadaju istoj porodici, pa ih u malom prostoru ne treba previše zbijati zbog bolesti i pepelnice.

Dobri i loši susedi u bašti

Paprika

Paprika voli sunce, toplotu i plodno zemljište. Dobra je za kombinovanje sa nižim biljkama.

Dobri susedi paprike:

• bosiljak
• peršun
• crni luk
• beli luk
• šargarepa
• salata
• spanać
• neven

Bosiljak i neven su česti pratioci paprike jer mogu doprineti smanjenju štetočina.

Loši susedi paprike:

• komorač
• keleraba
• pasulj u nekim kombinacijama
• krompir u neposrednoj blizini

Paprika i krompir su iz iste šire grupe biljaka pomoćnica, pa je bolje razdvojiti ih zbog bolesti.

Krompir

Krompir je kultura koja zauzima dosta prostora i ima svoje zahteve.

Dobri susedi krompira:

• pasulj
• kupus
• kukuruz
• ren
• neven
• kadifica

Pasulj i krompir se često navode kao dobra kombinacija, jer pasulj doprinosi zemljištu, a neven i kadifica mogu pomoći u smanjenju štetočina u zemljištu.

Loši susedi krompira:

• paradajz
• paprika
• plavi patlidžan
• krastavac
• tikvice
• suncokret

Krompir, paradajz, paprika i patlidžan dele slične bolesti, pa ih je bolje ne saditi blizu. Suncokret može loše uticati na krompir jer se takmiči za hranljive materije i vodu.

Luk i beli luk

Lukovi su jedni od najboljih „čuvara“ bašte jer njihov miris odbija mnoge štetočine.

Dobri susedi luka:

• šargarepa
• cvekla
• salata
• paradajz
• paprika
• kupusnjače
• jagode

Kombinacija luka i šargarepe jedna je od najpoznatijih. Luk takođe može pomoći kupusnjačama jer odbija neke insekte.

Loši susedi luka:

• pasulj
• grašak
• boranija
• špargla

Mahunarke se generalno ne slažu najbolje sa lukom i belim lukom, jer lukovi mogu usporiti njihov rast.

Dobri i loši susedi u bašti

Šargarepa

Šargarepa voli rastresito zemljište i dobro se kombinuje sa kulturama koje ne zauzimaju isti podzemni prostor.

Dobri susedi šargarepe:

• crni luk
• beli luk
• praziluk
• paradajz
• salata
• rotkvica
• grašak

Luk i šargarepa su odličan par zbog međusobnog odbijanja štetočina. Rotkvica može poslužiti kao brza kultura koja se izvadi pre nego što šargarepi zatreba više prostora.

Loši susedi šargarepe:

• kopar
• celer ako je pregusto posađen
• paškanat u neposrednoj blizini

Kopar i šargarepa pripadaju istoj botaničkoj porodici, pa mogu privlačiti slične štetočine i ukrštati se ako se ostavljaju za seme.

Dobri i loši susedi u bašti

Kupus, kelj, karfiol, brokoli i ostale kupusnjače

Kupusnjače su veoma korisne, ali ih napadaju brojne štetočine, posebno kupusari i buvači.

Dobri susedi kupusnjača:

• celer
• luk
• beli luk
• praziluk
• cvekla
• spanać
• salata
• neven
• kadifica
• kopar

Celer i luk mogu pomoći u odbijanju nekih štetočina kupusa. Neven i kadifica privlače korisne insekte i doprinose zdravlju vrta.

Loši susedi kupusnjača:

• jagode
• paradajz
• paprika
• senf
• rotkva i rukola u blizini ako ima mnogo buvača

Senf, rotkva i rukola su takođe iz porodice kupusnjača, pa mogu privući iste štetočine.

Grašak, pasulj i boranija

Mahunarke su veoma korisne jer obogaćuju zemljište azotom.

Dobri susedi mahunarki:

• kukuruz
• krastavac
• šargarepa
• rotkvica
• kupus
• krompir
• celer
• salata

Poznata kombinacija je kukuruz, pasulj i tikva. Kukuruz služi kao potpora pasulju, pasulj doprinosi azotu, a tikva pokriva zemljište i čuva vlagu.

Loši susedi mahunarki:

• crni luk
• beli luk
• praziluk
• vlašac
• komorač

Lukovi mogu negativno uticati na rast mahunarki, pa ih je bolje razdvojiti.

Salata

Salata brzo raste i dobra je za popunjavanje prostora između većih biljaka.

Dobri susedi salate:

• paradajz
• krastavac
• šargarepa
• rotkvica
• luk
• jagode
• kupusnjače
• grašak

Salata može rasti ispod viših biljaka jer joj u toplim danima prija blaga senka.

Loši susedi salate:

• peršun u neposrednoj blizini kod nekih sorti
• celer ako je pregusto
• biljke koje je potpuno zasene

Salata ne voli previše konkurencije za svetlost i vodu.

Tikvice, bundeve i dinje

Ove biljke zauzimaju dosta prostora, pa je najvažnije da se ne sade pregusto.

Dobri susedi:

• kukuruz
• pasulj
• rotkvica
• neven
• kadifica
• dragoljub

Dragoljub može privući lisne vaši i tako ih odvući od glavne kulture.

Loši susedi:

• krompir
• previše drugih tikvenjača na malom prostoru
• krastavac u pregustom zasadu

Tikvenjače često pate od pepelnice, pa im treba prozračnost.

Biljke koje su gotovo uvek korisne u vrtu

Pored povrća, u vrtu je dobro imati i neke začinske i cvetne biljke.

Neven

Neven je odličan za povrtnjak jer:

• privlači korisne insekte,
• doprinosi biodiverzitetu,
• može pomoći u smanjenju nekih zemljišnih štetočina.

Kadifica

Kadifica je poznata kao biljka koja može pomoći protiv nematoda u zemljištu. Često se sadi pored paradajza, paprike, kupusa i krompira.

Bosiljak

Najčešće se sadi pored paradajza i paprike. Njegov miris može zbuniti neke štetočine.

Dragoljub

Dragoljub je koristan jer može privući lisne vaši i gusenice, pa se koristi kao biljka mamac.

Kopar

Kopar privlači korisne insekte, ali ga treba pažljivo kombinovati sa šargarepom.

Biljke koje treba držati podalje od većine povrća

Komorač

Komorač je jedna od biljaka koju je najbolje saditi odvojeno. On može usporiti rast mnogih povrtarskih kultura.

Orah

Ako u blizini vrta imate orah, vodite računa da mnoge biljke ne vole njegovu blizinu. Orah ispušta materiju juglon, koja može negativno delovati na paradajz, papriku, krompir i druge kulture.

Suncokret

Suncokret može biti koristan kao potpora ili za privlačenje oprašivača, ali ga ne treba saditi preblizu krompira i niskih kultura kojima može uzeti svetlost, vodu i hraniva.

Tabela dobrih i loših suseda

Primer dobrog rasporeda u malom vrtu

Ako imate manji vrt, možete ga organizovati ovako:

Leja 1

• paradajz
• bosiljak
• salata
• neven po ivicama

Leja 2

• šargarepa
• crni luk
• rotkvica
• peršun sa strane

Leja 3

• krastavac uz mrežu
• grašak ili boranija
• kopar
• salata ispred

Leja 4

• kupus
• celer
• praziluk
• kadifica po ivicama

Ovakav raspored omogućava da biljke koriste prostor na različite načine, smanjuje pritisak štetočina i olakšava održavanje vrta.

Najčešće greške kod kombinovane sadnje

1. Sadnja biljaka iz iste porodice preblizu

Paradajz, paprika, krompir i patlidžan ne treba gurati jedne uz druge jer dele bolesti.

2. Pregusta sadnja

Čak i dobre komšije mogu postati problem ako su previše blizu. Biljkama treba dovoljno svetlosti, vazduha i prostora.

3. Zaboravljanje plodoreda

Nije dovoljno samo znati šta ide pored čega. Važno je i da se iste kulture ne sade svake godine na isto mesto.

4. Previše aromatičnih biljaka na malom prostoru

Začinske biljke su korisne, ali neke mogu dominirati ili smetati određenim kulturama.

5. Sadnja ispod oraha

Orah može značajno smanjiti uspeh mnogih povrtarskih kultura.

Praktični saveti za početnike

Ako tek počinjete, držite se nekoliko proverenih kombinacija:

• paradajz + bosiljak + neven
• šargarepa + luk
• kupus + celer + praziluk
• krastavac + kopar + salata
• kukuruz + pasulj + tikva
• paprika + bosiljak + salata
• krompir + pasulj + neven

Ove kombinacije su jednostavne, praktične i lako ih je primeniti u većini vrtova.

Zaključak

Kombinovana sadnja nije magično rešenje, ali je veoma koristan način da vrt bude zdraviji, raznovrsniji i produktivniji. Kada znamo koje biljke se dobro slažu, možemo smanjiti pojavu štetočina, bolje iskoristiti prostor i dobiti kvalitetnije plodove.

Najvažnije je zapamtiti nekoliko osnovnih pravila:

• ne saditi zajedno biljke koje dele iste bolesti,
• luk i šargarepa su odličan par,
• paradajz voli bosiljak, ali ne voli krompir,
• mahunarke ne vole blizinu luka,
• komorač je najbolje saditi odvojeno,
• neven, kadifica i dragoljub su korisni saveznici u vrtu.