Kako Uzgajati Paradajz

Kako Uzgajati Paradajz: Paradajz je jednogodišnja vrsta i najčešće gajeno povrće u svim vrstama zaštićenog prostora. Koren mlade biljke je vretenast a sa starenjem se brzo razgranava i prodire do dubine 1,5 m ali se glavna masa nalazi na dubini do 40 cm. Paradajz ima sposobnost formiranja adventivnih korenova iz stabla, tako da se može razmnožavati i vegetativnim putem. Stablo je zeljasto i sočno. Pri slobodnom rastu stablo je jako razgranato. Grane (zaperci) izrastu iz pazuha listova. Stablo, kao i svi vegetativi delovi, pokriveno je maljama.

Paradajz se proizvodi iz rasada i direktnom setvom. Za ranu poljsku proizvodnju setva semena za proizvodnju rasada počinje u južnim toplijim područjima oko 10. januara, a za srednje ranu oko 15. februara. U severnim područjima setva za ranu proizvodnju počinje oko 20. februara, a za kasniju početkom marta pa sve do 10. aprila, što zavisi i od sorte koju sejemo. Direktna setva na otvorenom, za proizvodnju industrijskog paradajza, počinje polovinom aprila i  traje do 10. maja i obavlja se na gredicama. Koriste se precizne sejalice koje imaju ulagače za đubriva i herbicide. Dubina je setve 2-3 cm, a na gredicu se seju 2 reda razmaka 30 cm, a razmak kućica u redu 25-30 cm.

Nicanje

Nicanje paradajza manifestuje se pojavom kotiledona što u optimalnim uslovima traje 3-4 dana. Od nicanja do pojave prvog lista protekne 3-5 dana. Od nicanja do obrazovanja pupoljaka protekne od 20-30 dana u zavisnosti od sorte. Početak cvetanja se manifestuje otvaranjem prvog cveta na prvoj cvasti i to 50-75 dana posle nicanja. Od cvetanja do zrelog ploda kod paradajza protekne od 40-50 dana.

Niče pri temperaturi od 14-16°C. Optimalna temperatura za nicanje je 23-25°C i tada niče za 3-5 dana. Za rast vegetativnih organa optimalna temperatura je oko 22°C. Maksimalna temperatura je oko 32°C. Za rast i razvoj paradajza značajna je i temperatura zemljišta, a optimalna je 20-25°C.

Niže temperature kao i temperature preko 32°C i nedostatak svetlosti izazivaju opadanje cvetova.

Paradajz pripada biljkama relativno otpornim na nedostatak vode. Prvo, veoma uspešno koristi vodu iz većih dubina. Drugo, kritičan period je u vreme cvetanja, kada nedovoljna vlažnost može izazvati opadanje cvetova. Zaključimo, do perioda cvetanja zalivanjem treba održavati vlažnost do 70% PVK, a u vreme plodonošenja oko 80% PVK.

Zalivanje

Za navodnjavanje paradajza najbolje je koristiti sistem kapanja ili brazde, s obzirom da kišenje povećava relativnu vlažnost vazduha i kvasi biljke, što pogoduje razvoju bolesti. Zalivanje (najbolje vodom temperature 20-25°C) treba obavljati sunčanih dana, u prepodnevnim časovima.

Ovo je kultura sa visokim potrebama za hranivima, kako u pogledu makro tako i mikroelemenata. Mladoj biljci je potrebno tri do pet puta više hraniva, posebno fosfora (na jedinicu mase) u odnosu na odraslu biljku. Prinos je u direktnoj zavisnosti od sadržaja lakopristupačnih hraniva (N, P, K) u zemljištu. Paradajz je posebno osetljiv na nedostatak fosfora u prvim fazama rasta i razvića. Obrazovanje i zrenje plodova ide na račun hraniva nakupljenih u vegetativnim delovima. Zbog toga je za paradajz od posebnog značaja obezbeđenje hraniva u prvoj polovini vegetacije.

Kvalitetan rasad paradajza u momentu sadnje treba da ima sledeće karakteristike: stablo visine 25-30 cm i debljine 8-10 mm; 6-8 krupnih tamnozelenih listova; nadzemnu masu od 6-8 g sa formiranim pupoljcima ili cvetovima u prvoj cvasti i suvom materijom nadzemnih delova od 11-13%.

Rasadjivanje paradajsa

Biljka se može rasađivati pri starosti rasada od 30-80 dana. Rasad visokih sorti rasađuje se na razmak 70×30 cm a niskih na 60-70×30 cm. S obzirom da se u proizvodnji najčešće koristi saksijski rasad, sadnja treba da je nešto dublja jer se time forsira rast adventivnih korenova, a time i intenzivnija dopunska ishrana. Odmah nakon sadnje svaku biljku treba dobro zaliti sa 2-3 litre vode.

Đubrenje i prehrana 

Poseban značaj u djubrenju paradajza ima primena organskih đubriva pri čemu je najbolje koristiti zgoreli stajnjak u količini 6-10 kg/m2, a u novim zasadima i do 20 kg/m2.

Posle sadnje (7-10 dana), kada počne intenzivno ukorenjavanje, prihranjuje se (20 grama NPK djubriva 15x15x15 po svakoj biljci) i okopava. U fazi obrazovanja plodova prihranjuje se po drugi put (lakotopivim NPK đubrivom 20x20x20 u sistem kap po kap). Kad počne zrenje, kodajte i kalijum u sistem kap po kap. a zatim se posle prve berbe, folijarno prihranjuje vuksalom, fertikarom i sl., a po potrebi i 1% rastvorom magnezijuma (ako se jave bele pruge duž nerava na listu).

Dakle, kako uzgajati paradajz? Prilikom uzgoja paradajza cilj je omogućiti biljci da proizvede što više zrelih plodova. Ako uzgajate indeterminantnu sortu ili vrstu “vinove loze” paradajza (Big Boy), orezivanje biljaka radi uklanjanja neželjenih pupoljaka i lišća osigurava da sve hranjive tvari dođu do paradajza , Ako uzgajate specifičnu sortu (Biltmore, Heinz, Patio), previše orezivanje postaje kontraproduktivno. Pogledajte 1. korak kako biste saznali kada i kako orezati biljku paradajza.

Kako Uzgajati Paradajz: Kada orezati

1. Odredite koja sorta se uzgaja.

   Prije nego što obavite orezivanje biljke, saznajte je li određena sorta determinantna ili ne. Indeterminantne sorte rastu poput vinove loze, moraju se podučavati tako da rastu penjanjem po stablima i moraju se orezivati ​​da bi pravilno rasle. Determinantne sorte uspijevaju se održati prije pretvorbe u grmlje i prirodno usmjeravaju energiju prema plodovima bez potrebe za mnogo intervencija.

• • Determinantni – niski kultivari

    Grmoliki, rastu do određene visine 75-100 cm, a kada počnu donositi cvetove, vegetativni rast im prestaje. Svaka kratka bočna grana na vrhu nosi cvat. Plodovi dozrevaju istovremeno i nakon glavne jednokratne berbe, koja traje oko mesec dana, biljke se čupaju. Dobar su izbor za preradu u industriji i domaćinstvu. Biljke nije potrebno rezati, a za potporanj su dovoljni stubovi (kolci) s vodoravno postavljenom žicom.

  • Indeterminantni – visoki kultivari

    Stabljika im raste i donosi plodove neograničeno do mraza ili duže uz grejani zaštićeni prostor. Iz pazuha svakog lisnog pupa stabljike stvaraju bočne grane – zaperke. Za kvalitetnu proizvodnju potrebno je usmeriti rast stabljike u visinu. To zahteva stalnu negu – vezivanje stabljike i rezidbu zaperaka i lišća. Osim toga, za visoki paradajz treba znatno više

2. Evo najčešćih sorti svake od njih:

• • Indeterminantne sorte:nada, danubijus, zlatni jubilej, pegaz, maraton, kazanova, medeno srce, volovsko srce, buran, bajkonur, amaneta, astraion, matijas, alfred, jidigo, amati, big bif, sprinter, tamaris, nemo tami, izmir, panekra, cinto, delfine, logistika, barbados, optima…
  • Determinantne sorte: marko, balkan, agilis, galina, korvinus, minaret, grovnet.

3. 

4. Ima li znakove žutila na biljci.

• • Jedan od načina da saznate je li vreme za početak orezivanja je pričekati da lišće i stabljika ispod prve cvetne grane požute. Kad primetite promjenu boje, počnite orezivati.

3. 

4. Pronađite zaperke.

• • Potražite tanke zaperke gde se grana susreće s deblom kod nedeterminantnih Te grančice je potrebno ukloniti. Ako pustite da zaperci rastu, oni će krasti energiju iz ostatka biljke, što će rezultirati s malo plodova. To nije uvek loše, ali ako uklonite ove zaperke, to će pomoći vašoj biljci da ima veće plodove tokom cele sezone.

• 

• 5. Kada započeti uklanjanje zaperaka

  • Dobro je započeti uklanjanje zaperaka čim se na biljkama pojave cvetovi. U tom trenutku trebale bi biljke biti visoke između 30 i 45 centimetara.

Kako Uzgajati Paradajz: Korištenje pravilne tehnike orezivanja

Uklonite zaperke i lišće ispod prvih cvetnih grana.

Učinite to bez obzira na vrstu biljke paradajza koju imate. Ovo će biljku održati jakom i pomoći deblu da raste i bude snažno. To bi takođe trebalo osigurati da se većina hranjivih materija iz tla šalje u plodove, a ne da se troše na nepoželjne izdanke.

• Da biste uklonili zaperak, držite izdanak u dnu između palca i kažiprsta i savijajte ga napred-nazad sve dok ga ne uklonite. To se treba uraditi kada je pupoljak još uvek nov i fleksibilan. Malo oštećenje napravljeno pri tome, brzo će se zatvoriti.
• Grane i lišće (koje nisu zaperci), a koje rastu ispod prve cvetne grane, ako živite u toplom regionu, ostavite ih dok ne požute, jer su važne za zasenjavanje tla dok biljka ne sazri. S druge strane, ako je biljka paradajza u vlažnom okruženju (kao što je staklenik), uklonite sve ispod prve cvetne grane kako biste poboljšali cirkulaciju vazduha. Vlaga može olakšati pojavu bolesti. Poboljšavanjem cirkulacije vazduha pomoći ćete zaštitu biljke paradajza.

Debeli zaperci.

Debele zaperke ne treba uklanjati jer mogu oštetiti celu biljku. Ako su deblji od olovke uklonite samo vrh zaperka, ostavljajući list ili dva za fotosintezu i kako biste zaštitili plod u razvoju od jakog sunca. Nuspojava ove tehnike je da će se nepoželjna grana ponovno razviti i da će je trebati ponovo orezati. Ova je tehnika najbolja ako se bavite većim zapercima. Ako se rana i inficira, bit će dosta daleko od glavne grane. Ova metoda takođe ostavlja nekoliko centimetara zaperka kako bi se smanjio njegov uticaj na biljku.

• Zaperci se stvaraju celog leta, brzo rastu, pa će možda biti potrebno da se uklanjaju jednom ili dva puta nedeljno.

Kod nedeterminantnih sorti uklonite sve, osim četiri ili pet grozdova ploda.

Te cvetne grane su one koje rastu na glavnoj stabljici iznad prve cvetne grane. Ovih četiri ili pet grozdova će proizvesti puno zdravih plodova, ali ako ostavite više od te količine grozdova, plod će biti mali i oskudan. Odaberite najzdravije grozdove za gajenje i uklonite sve ostale, a gornji pupoljak biljke – poznat kao terminalni pupoljak – ostavite netaknut.

• Biljke trebaju biti pričvršćene na potporu nakon cvetanja. Inače će grane rasti na tlu i neće proizvoditi zdrave plodove.

Uklonite žuto lišće

Žuto lišće koristi više hranjivih materija. Kako biljka počinje sazrijevati, donji listovi će prirodno početi žuteti i sazrevati. To je potpuno normalno, stoga uklonite ove lišće kada se pojavi. Ovo će biljku osnažiti i pomoći u sprečavanju bolesti.

Najviši ili terminalni pupoljak biljke

Da biste u potpunosti iskoristili posljednji rast sezone, potrebno je orezati najviši pupoljak bilke. Otprilike mesec dana pre prvog očekivanog mraza, ili kad biljka dosegne krov staklenika, uklonite terminalni pupoljak biljke (vršni). Tokom ovog razdoblja sezone, paradajz koji već raste imat će ograničeno vreme sazrevanja, stoga bi se svi hranjivi sastojci trebaju usmjeriti samo na plodove.

Kako Uzgajati Paradajz: Saveti

Determinantne ili „grmolike“ sorte ne trebaju orezivanje. Rastu do kompaktne visine, stvaraju plodove u razdoblju od 14 dana i umiru. Indeterminantne sorte paradajza, dostižu istu visinu od 1.8 – 2m, daju plod i rastu tokom cele sezone. Najčešće indeterminantne sorte su kazanova, medeno srce, volovsko srce, amati, big bif, optima…

Kako Uzgajati Paradajz: Upozorenja

• Da ne biste zarazili biljku paradajza, uklonite zaperke pomoću prstiju umjesto makaza (rezultirajuća rana može se lako zaraziti). Međutim, kod starijih, tvrđih izdanaka, možda ćete morati pribeći korištenju sečiva, ako je tako, alat sterilišite nakon svake upotrebe.
• Ako ste pušač, pre rukovanja s biljkama paradajza operite ruke sapunom i vodom. Duvanski ostatci mogu lako zaraziti biljke virusom “mozaika”.

Neki problemi paradajza

Nedostatak kalcijuma u tlu izaziva trulež vrha ploda.

MOGUĆI UZROCI TRULEŽI VRHA PLODA

• • Niska koncentracija kalcijuma u plodu
  • Slaba aktivnost korena
  • Visoka transpiracija uz nedostatak vode
  • Velika vlažnost vazhuha koja sprečava transpiraciju, pa i snabdevanje i mobilizaciju kalcijuma u plodu
  • Visoka koncentracija soli, u zemljištu ili supstratu

YARALIVA TROPICOTE je granulisani kalcijum nitrat, primenjuje se rasipanjem po površini ili se unosi u zemljište obradom. Veličina i ujednačenost granula osiguravaju ravnomeran raspored hraniva po celoj površini. Kada se granule otope i hraniva rasporede u zemljištu, topive aktivne materije podstiču brzu reakciju biljaka. Plodovi koji su pravilno hranjeni kalcijumom imaju mnogo bolja tržišna svojstva – lepšu boju, kvalitetniju konzistenciju i hranljiviji su. Naročito je važno istaknuti da ishrana biljaka kalcijumom sprečava pojavu suve truleži vrha ploda paradajza i paprike. YARALIVA TROPICOTE se koristi u količini 250-500 kg/ha. U povrtarstvu se unosi u pripremi zemljišta pred setvu ili sadnju i u prihrani tokom vegetacije.
Savet: Ljuske jajeta ne pomažu.

Plamenjača paradajza – izazivač Phytohtora infenstans

Pričinjava velike štete u proizvodnji paradajza. Obzirom da se gljivica pri povoljnim uslovima za razviće bolesti veoma brzo širi uništavajući najveći deo lisne mase biljaka, gubici prinosa i pogoršanje kvaliteta proizvoda su veliki. Simptomi se kod paradajza javljaju na svim nadzemnim organima biljaka. Na listu su pege svetlozelene i vodenaste. Ubrzo nakon pojave prvih simptoma obično ceo list bude zahvaćen nekrozom. Potpuna defolijacija i propadanje lista se često dešava za 10-14 dana. Oboleli plodovi lako opadaju. Prve zaraze se ostvaruju na donjim listovima odakle se bolest veoma brzo širi na ostale delove biljaka. Prohladno i vlažno vreme pogoduje razvoju plamenjače. Pored gajenja manje osetljivih sorti/hibrida paradajza, skoro redovno se moraju izvoditi i hemijske mere zaštite.

Tretiranje obavljati na svakih 7-10 dana i posle jačih kiša. Ukoliko su se javili prvi simptomi bolesti, mogu se upotrebiti preparati sa kurativnim delovanjem koji se translociraju po celoj biljci i leče je. To su: Ridomil MZ 72, Ridomil Z 72, Ridomil bakar 45, Curzate M-DF, Tatto, Equation pro-WG, Quadris, Acrobat MZ, Ortiva Opti, Sonar, Pergado, Bravo, Dakoflo, Odeon, Ridomil Combi, Folio Gold, Polyram DF, Consento, Fuzija, Silueta, Infinito, … . Ne preporucuje se primena jednog sistemicnog preparata više od dva puta u toku vegetacije zbog mogucnosti nastanka otpornosti gljivice. Prilikom primene preparata potrebno je pridržavati se uputstva i voditi racuna o karenci, tj. ispoštovati broj dana koji mora da protekne od poslednje primene preparata do berbe.

Savet: Prskanje mlekom i soda bikarbonom  zaboravite … samo ćete ostati bez vaših biljaka.

Kako Uzgajati Paradajz