Kako uzgajati krompir

Krompir je jedna od najzastupljenijih i najkorisnijih povrtarskih kultura u baštama i na njivama, jer daje siguran prinos, ima široku primenu u ishrani i može se uspešno gajiti u različitim klimatskim uslovima. Iako se smatra relativno jednostavnom kulturom za proizvodnju, dobar i kvalitetan rod ne dolazi slučajno. Za uspešan uzgoj potrebno je obratiti pažnju na izbor semenskog krompira, pravilnu pripremu zemljišta, vreme sadnje, negu tokom vegetacije i pravovremeno vađenje krtola.

Posebnu prednost krompira predstavlja to što se može gajiti i za ranu potrošnju, kao mladi krompir, i za duže skladištenje tokom zime. Upravo zato je važno poznavati osnovne korake proizvodnje, od rasklijavanja i sadnje do okopavanja, ogrtanja, zaštite od bolesti i štetočina. Uz malo pažnje i dobru organizaciju, krompir može dati obilan i zdrav rod, kako u manjim baštama, tako i u ozbiljnijoj proizvodnji.

U nastavku članka donosimo najvažnije savete za uzgoj krompira, jasno i praktično objašnjene, kako bi i početnici i iskusniji proizvođači mogli lakše da isplaniraju i unaprede svoju proizvodnju.

1. Izbor semenskog krompira

Za sadnju uzmite zdrav semenski krompir, srednje krupne krtole, otprilike veličine jajeta, bez truleži, plesni i oštećenja. Najbolje je koristiti deklarisan semenski krompir, jer daje sigurniji i zdraviji rod.

2. Rasklijavanje

Rasklijavanje znači da se semenski krompir unapred proklija pre sadnje, da bi brže nikao i ranije dao rod. Radi se 3–5 nedelja pre sadnje.

Kako se radi:

• Izaberi zdrave, čvrste krtole veličine otprilike jajeta. Poređaj ih u gajbice ili plitke sanduke u jednom sloju. Držite ih na svetlom, prohladnom mestu, temperature oko 10–15°C, bez jakog sunca. Uz dosta svetlosti da klice budu kratke, debele i čvrste. Rasklijavanje traje obično 3 do 5 nedelja.

Dobre klice:

• debele
• kratke
• zelenkaste ili ljubičaste
• dužine oko 1–2 cm

Loše klice:

• dugačke
• bele
• tanke i lomljive

To znači da je krompir bio na previše toplom i tamnom mestu.

3. Priprema zemljišta

Krompir voli rastresito, dobro drenirano zemljište i sunčan položaj.

Pre sadnje:

Prekopajte ili poorite zemlju, usitnite grudve, uklonite korov, zatim dodajte zgoreli stajnjak ili kompost, ali nikako svež stajnjak neposredno pred sadnju. Ako je zemlja teška i zadržava vodu, krompir slabije uspeva.

4. Kada se sadi

Krompir se sadi kada se zemlja dovoljno zagreje i prosuši. Najčešće za rani/prolećni krompir: od kraja februara do aprila, zavisno od kraja i vremena, a najvažnije je da temperatura zemljišta bude bar oko 6–8°C

Ako je zemlja hladna, previše mokra ili lepljiva, bolje je sačekati, jer krompir može da iztrune.

Orijentaciono za naše podneblje

• topliji krajevi: kraj februara ili mart
• većina područja: mart
• hladniji/brdski krajevi: kraj marta ili april

5. Sadnja

Razmak pri sadni treba da je 25–35 cm između krompira u redu, a 60–70 cm između redova na dubini od oko 8–12 cm. Položite krtolu sa klicama nagore, zatrpajte rastresitom zemljom. Za rani krompir često se sadi malo pliće, a kasnije se dodatno nagrće.

6. Nicanje

Krompir obično niče za 2–4 nedelje, zavisno od temperature i vlage. Rasklijani krompir niče brže od nerasklijanog. Ako dođe do slabog kasnog mraza, mlade biljke mogu stradati, ali često opet krenu iz zemlje.

7. Okopavanje i ogrtanje

Ovo je veoma važno! Prvo okopavanje se radi kad biljke porastu oko 10–15 cm. Ogrtanje znači da se zemlja privlači uz biljku da se napravi humka.

Zašto se to radi?

Ovo podstiče formiranje više krtola, čuva vlagu, smanjuje korov, sprečava da krompir izađe na svetlo i pozeleni. Obično se radi 1–2 puta tokom rasta biljke.

8. Zalivanje

Krompir traži umerenu vlagu. Najvažnije je da ima dovoljno vode kada intenzivno raste, u vreme formiranja krtola i tokom cvetanja

Važno:

• ne preterivati sa vodom
• zemljište ne sme stalno biti natopljeno
• suša smanjuje prinos i krupnoću krtola

Ako nema kiše duže vreme, zalivanje mnogo znači.

9. Prihrana

Ako je zemljište dobro pripremljeno, često nije potrebna jaka prihrana. Ali može pomoći kompost, zgoreli stajnjak ranije unet u zemlju, đubriva sa više kalijuma za razvoj krtola, Ne treba preterivati sa azotom, jer onda ide mnogo lisne mase, a manje krompira.

10. Zaštita od korova, bolesti i štetočina

Protiv korova pomaže redovno okopavanje i održavanje redova čistim

Najčešći problemi:

• plamenjača
• krompirova zlatica

Pratite sledeće promene: fleke na lišću, sušenje listova, prisustvo jaja, larvi i zlatica. Ako se pojave, reaguje se na vreme ručnim skupljanjem zlatice na manjim površinama ili odgovarajućim sredstvima zaštite na većim površinama, po potrebi.

Mladi prolećni krompir

Mladi prolećni krompir se vadi kada je dostigao veličinu za jelo, ne mora da bude potpuno sazreo kao krompir za zimnicu.

Kako da prepoznate da je spreman:

• Prošlo je oko 8–12 nedelja od sadnje, u zavisnosti od sorte i vremena.
• Biljka je još zelena, ali je već dobro razvijena.
• Počinje cvetanje ili je upravo procvetao — to je često dobar znak za prvi mladi krompir.
• Kada malo razgrneš zemlju rukom, nalaziš krtolice veličine jajeta ili veće.
• Kora mu je tanka i lako se skida prstima — to je tipično za mladi krompir.

Najbolji praktičan način:

Razgrnite zemlju uz jedan bokor. Izvadite 1–2 krompira za probu. Ako su dovoljno krupni za upotrebu, možete vaditi postepeno.

Ako hoćete krompir za skladištenje:

Tada se čeka da lišće požuti i polegne, pokožica krtola očvrsne i ne skida se lako prstima

Ukratko:

• Za mladi krompir: vadi se ranije, čim formira lepe krtolice.
• Za zreli krompir: čeka se potpuno sazrevanje biljke.