Lovor višnja (Prunus laurocerasus)

Lovor višnja (Prunus laurocerasus) je zimzeleni žbun ili manje drvo sa krupnim, sjajnim, tamnozelenim listovima koji ostaju dekorativni tokom cele godine. Veoma je popularna u vrtovima zbog brzog rasta, guste forme i odlične sposobnosti da formira živu ogradu, zaklon ili zeleni paravan. U proleće razvija bele, mirisne cvetove skupljene u uspravne grozdove, a kasnije i tamne plodove. Najbolje uspeva u umerenoj klimi, na sunčanom do polusenovitom mestu, u plodnom i dobro dreniranom zemljištu. Poreklom je iz jugoistočne Evrope i zapadne Azije, a danas se masovno gaji širom Evrope kao ukrasna biljka.

Lovor višnja uzgoj i razmnožavanje

Osnovne informacije (brzi pregled)

• Svetlo: sunce, polusenka, podnosi i senku
• Zalivanje: umereno, redovno nakon sadnje
• Otporno u zonama: 6–9
• Zemljište: plodno, propusno, blago vlažno
• Prihrana: u proleće, po potrebi i početkom leta
• Razmnožavanje: reznicama, semenom, položenicama
• Toksičnost (kućni ljubimci/deca): toksična, naročito listovi i semenke
• Težina uzgoja: laka do srednje laka

Prunus laurocerasus – Nega i uzgoj

Svetlo

Lovor višnja je veoma prilagodljiva biljka i uspeva na punom suncu, u polusenci, pa čak i u dubljoj senci. Ipak, najlepšu gustinu i najzdraviji rast obično postiže na mestu sa dosta svetlosti, ali bez ekstremnog izlaganja jakom popodnevnom suncu u veoma toplim krajevima. Zbog ove prilagodljivosti često se koristi za sadnju uz ograde, zidove i na mestima gde druge zimzelene vrste teže uspevaju.

Zalivanje

Nakon sadnje, potrebno je redovno zalivanje dok se biljka dobro ne ukoreni. Kasnije lovor višnja postaje znatno otpornija i može podneti kraće sušne periode, ali najbolje izgleda kada zemlja ostane umereno vlažna. Tokom leta, naročito kod mladih sadnica i biljaka u saksijama, zalivanje treba biti redovnije. Preterano natapanje nije poželjno jer može izazvati slab rast i truljenje korena.

Zemljište i saksija

Najviše joj odgovara plodno, humusno i dobro drenirano zemljište, mada može rasti i u prosečnom vrtnom tlu. Dobro podnosi blago kisela do neutralna zemljišta. U saksiji se može gajiti, naročito kompaktniji kultivari, ali je tada potrebno obezbediti veću posudu, kvalitetan supstrat i dobru drenažu. Biljke u saksiji zahtevaju više pažnje oko zalivanja i zaštite korena zimi.

Prihrana

Lovor višnja dobro reaguje na prihranu u proleće, kada kreće intenzivan rast. Može se koristiti kompost, peletirano organsko đubrivo ili univerzalno đubrivo za ukrasno žbunje. Ako se gaji kao živa ograda i redovno orezuje, korisna je i dodatna blaga prihrana početkom leta. Važno je ne preterivati, jer previše đubriva može dovesti do slabije otpornosti biljke.

Orezivanje / održavanje

Orezivanje lovor višnje obavlja se radi oblikovanja, podmlađivanja i održavanja guste forme. Najčešće se orezuje u proleće nakon cvetanja ili krajem leta, u zavisnosti od namene i intenziteta rasta. Kod živih ograda poželjno je redovno skraćivanje novih izdanaka kako bi zid od biljaka ostao gust i uredan. Oštećene, suve ili promrzle grane uklanjaju se čim se primete.

Lovor Višnja – Razmnožavanje

• Metoda 1: Razmnožavanje reznicama
  1. Krajem leta uzmite poluzrele reznice dužine 10–15 cm.
  2. Uklonite donje listove i ostavite nekoliko gornjih.
  3. Reznicu zabodite u vlažan, lagan supstrat.
  4. Držite je na svetlom mestu bez direktnog jakog sunca.
  5. Nakon formiranja korena, presadite biljku u veću saksiju ili u vrt.
• Metoda 2: Položenice
  1. Odaberite nisku, savitljivu granu.
  2. Blago je povijte do zemlje i deo grane prekrijte zemljom.
  3. Fiksirajte je žicom ili kukicom.
  4. Održavajte vlažnost dok ne razvije koren.
  5. Kada se ukoreni, odvojite novu biljku od matične i presadite.

Upotreba u bašti i sa kojim biljkama se kombinuje najbolje

Lovor višnja je jedna od najčešće korišćenih zimzelenih biljaka za žive ograde, vetrozaštitne pojaseve i privatne zelene paravane. Može se saditi i kao pojedinačan žbun, u grupama ili kao pozadina za cvetne leje. Odlično se kombinuje sa biljkama kao što su hortenzije, šimšir, tisa, fotinija, mahonija, ukrasne trave i senkoljubive trajnice. Zbog tamnozelenih listova stvara lep kontrast sa biljkama svetlijeg lišća ili cveta.

Lovor Višnja – Najpoznatiji kultivari

Prunus laurocerasus „Otto Luyken“

Prunus laurocerasus ‘Otto Luyken’ je kompaktan, niži kultivar, pogodan za manje vrtove i niže žive ograde. Raste oko 1–1,5 m u visinu i do 2 m u širinu, a otporan je u zonama 6–8.

Prunus laurocerasus ‘Caucasica’

Prunus laurocerasus ‘Caucasica’ je snažan i brzorasći kultivar (oko 50cm/godišnje), često korišćen za visoke žive ograde. Dostiže oko 3–4 m visine i 2–3 m širine, uz dobru otpornost u zonama 6–9.

Prunus laurocerasus ‘Novita’

Prunus laurocerasus ‘Novita’ je veoma popularna sorta zbog brzog rasta i dobre otpornosti na hladnoću. Može narasti 3–5 m u visinu i oko 2–3 m u širinu, a pogodna je za zone 5/6–9, zavisno od uslova.

Prunus laurocerasus ‘Etna’

Prunus laurocerasus ‘Etna’ je gust, dekorativan kultivar sa mladim listovima koji imaju bronzani ton. Obično raste 1,5–2,5 m u visinu i slično u širinu, a odlično uspeva u zonama 6–9. * Sličan je kultivar ‘Antonius’

Lovor Višnja – Najčešći problemi

• Žuti listovi: najčešće ukazuju na previše vode, lošu drenažu ili iscrpljeno zemljište. Poboljšajte odvodnjavanje i po potrebi prihranite biljku.
• Braon vrhovi: mogu biti posledica suše, jakog zimskog vetra ili oštećenja od mraza. Redovno zalivajte mlade biljke i zaštitite ih na izloženim položajima.
• Štetočine: povremeno se mogu javiti lisne vaši, štitaste vaši ili gusenice. Uklonite napadnute delove i po potrebi koristite odgovarajuće sredstvo.
• Gljivice: pegavost lista i trulež korena javljaju se pri lošoj cirkulaciji vazduha i prevelikoj vlazi. Sadite biljke na dovoljan razmak i izbegavajte preterano zalivanje.
• Pepelnica (Podosphaera tridactyla, Podosphaera pannosa i još rodova Oidium te Leveillula) gljivično oboljenje koje se odlikuje belom do belo sivom prašinastom prevlakom preko listova, naročito naličja lista. Zaraženi delovi lista menjaju boju i posvetle gde je zaraza najintenzivnija, nakraju ih biljka odbacuje pa se zaraza postepeno širi na nove listove. Uslovi u kojima se pepelnica razvija i širi je visoka vlaga i povoljne temperature 25 – 28 C. Dakle, pogoduju joj dani nakon kiša u toplijem periodu, ali same padavine su joj nepogodne jer ispiru spore s biljke. Da bi sprečili pojavu pepelnice, potrebna je preventivna zaštita – kad se stvore uslovi za moguću zarazu a pre pojave simptoma bolesti.

  
   

• Šupljikavost lišća (Stigmina carpophila ili stariji naziv Clasterosporium carpophilum, i Eupropolella ) – još jedno oboljenje koje izazivaju gljivice (često više vrsta istovremeno) ali simptomi bolesti nalikuju napadu štetočina. Na listovima se formiraju male pegice koje posmeđe i odpadaju ostavljajući tako listove s mnogo rupica. Intenzitet pojave oboljenja povezan je s povećanim padavinama i razvoju bolesti, ps spore ostaju na granama i deblu po nekoliko sezona.
• Bakterijski rak i šupljikavost lista (Pseudomonas syringae i druge) simptomi nalikuju gljivičnom oboljenju šupljikavosti lista, ali uzročnik je bakterija. Za vreme čestih proletnih kiša se bakterija prenosi na lisne stome i tako inficira lokalno tkivo. Znakovi zaraze i oštećenja nastaju tek nakon 2-3 meseca, leti. Boljim pregledom uočavaju se nekrotične pege koje ne otpadaju često, ali pojava crvenkaste ili žute korone oko zaraženog tkiva pre sušenja rupica otkriva poreklo bolesti. Isto tako uzrokuje pojavu nekroze i gumoze tkiva na deblima i granama, praćeno bakterijskim eksudatom ili iscedkom. Čest prenosnik bolesti su stara voćna stabla, visokih krošanja koje se nadvijaju nad živicom. Delomično možemo otkloniti zarazu rezanjem zaraženih listova i grana ili ranim prskanjem na bazi bakra, ali samo ćemo dlomično sprečiti širenje zaraze.
  Budući da se skoro uvek javljaju kombinacije gljivičnih oboljenja, koristite preparate u koktelu fungicida i kao prevenciju ubacite 1 insekticid, pa tretirajte pri ranom uočavanju napada. Kombinacija je sledeća:

1. Domark 40 ME ili Eminent 125 ME
2. Penncozeb 75 DG ili Captan 80 WG
3. Kohinor 200 SL: 0,5ml na 1 l vode

Prunus laurocerasus – Česta pitanja

Da li lovor višnja brzo raste?

Da, većina kultivara lovor višnje raste relativno brzo, zbog čega je odlična za formiranje žive ograde.

Da li lovor višnja može da raste u senci?

Lovor višnja može da raste u senci, i to vrlo uspešno, mada će umereno osvetljena mesta dati gušći i lepši rast.

Da li je lovor višnja otrovna?

Da, svi delovi lovor višnje, posebno listovi i semenke, smatraju se toksičnim ako se progutaju.

Kada je najbolje vreme za sadnju?

Najbolje je saditi lovor višnju u proleće ili jesen, kada zemlja nije smrznuta i kada ima dovoljno vlage.

Koliko često treba orezivati lovor višnju?

Lovor višnja se orezuje jednom do dva puta godišnje, u zavisnosti od željene forme i brzine rasta.