Mediteranski vrt je idealan izbor za sve koji žele lepo, mirisno i otporno dvorište koje ne zahteva previše zalivanja. Ovaj stil uređenja posebno odgovara sunčanim dvorištima, kamenim stazama, šljunkovitim površinama, terasama i patio zonama.

Ako imate dvorište srednje veličine, od oko pedeset do sto kvadratnih metara, mediteranski stil može biti veoma praktično rešenje. Umesto velikog travnjaka koji traži redovno zalivanje i košenje, ovakav vrt se oslanja na biljke koje vole puno sunca, dobro drenirano zemljište i manje vode.

U ovom vodiču saznaćete:

• koje biljke su najbolje za mediteranski vrt,
• kako kombinovati lišćare, četinare, žbunove, trave i perene,
• koje biljke su najbolje za početnike,
• kako napraviti skladne aranžmane uz kamen, šljunak i terakotu,
• kako urediti mediteranski vrt koji je lep tokom cele godine.

Šta je mediteranski vrt?

Mediteranski vrt je baštenski stil inspirisan pejzažima obale Jadrana, Grčke, Italije, Španije i juga Francuske. Njegova lepota je u jednostavnosti, mirisima i prirodnim materijalima.

Najčešći elementi mediteranskog vrta su:

• šljunkovite staze,
• kamene ploče,
• terakotne saksije,
• niski kameni zidovi,
• pergole od drveta,
• masline, lavanda, ruzmarin i čempresi,
• biljke srebrnog, sivog i tamnozelenog lista.

Ovaj vrt ne mora biti veliki. Naprotiv, mediteranski stil je odličan za mala i srednja dvorišta jer se lako organizuje u zone: prostor za sedenje, staza, mirisni kutak, leja uz zid i centralni akcenat.

Zašto izabrati biljke koje vole sunce i malo vode?

Jedan od glavnih razloga zašto je mediteranski vrt sve popularniji jeste lakše održavanje. Leti su temperature sve više, a zalivanje travnjaka i osetljivih biljaka postaje sve zahtevnije.

Biljke koje vole sunce i malo vode imaju nekoliko prednosti:

• troše manje vode,
• bolje podnose letnje vrućine,
• otpornije su na sušu,
• zahtevaju manje održavanja,
• često imaju mirisne listove i cvetove,
• privlače pčele, leptire i druge oprašivače,
• lepo se kombinuju sa kamenom, šljunkom i drvetom.

Za početnike je ovo odlična vest, jer mediteranski vrt ne traži svakodnevnu negu. Važno je samo da se biljke pravilno posade i da imaju dobru drenažu.

Osnovna pravila za uspešan mediteranski vrt

Pre nego što izaberete biljke, važno je da znate nekoliko osnovnih pravila.

Jedan: Birajte sunčano mesto

Većina mediteranskih biljaka traži najmanje šest sati direktnog sunca dnevno. Lavanda, ruzmarin, santolina, timijan, maslina i perovskija najbolje uspevaju na punom suncu.

Ako je deo dvorišta u senci, tu možete koristiti otpornije biljke kao što su lovor, određene vrste ukrasnih trava ili zimzeleni žbunovi, ali pravi mediteranski efekat najlakše se postiže na osunčanim pozicijama.

Dva: Obezbedite dobru drenažu

Najveća greška u mediteranskom vrtu je previše vode oko korena. Ove biljke uglavnom ne vole tešku, zbijenu i vlažnu zemlju.

Ako imate glinovito zemljište, dodajte:

• sitan šljunak,
• pesak,
• kompost,
• drobljeni kamen,
• organski malč u manjoj količini.

Cilj je da voda posle kiše ili zalivanja brzo otiče, a ne da se zadržava oko korena.

Tri: Koristite šljunak umesto klasičnog malča

Šljunak je odličan za mediteranski vrt jer:

• čuva vlagu u zemljištu,
• smanjuje rast korova,
• sprečava blato,
• vizuelno povezuje biljke,
• pojačava primorski izgled dvorišta.

Najbolje se slaže sa lavandom, ruzmarinom, maslinom, santolinom, ukrasnim travama i timijanom.

Četiri: Sadite biljke u grupama

Početnici često naprave grešku tako što posade po jednu biljku od svake vrste. Takav vrt može izgledati nepovezano.

Bolji pristup je sadnja u grupama:

• tri ili pet lavandi uz stazu,
• tri santoline ispred zida,
• pet busena ukrasne trave kroz šljunak,
• jedna maslina kao centralni akcenat,
• dva uspravna četinara u pozadini.

Ponavljanje daje vrtu mir, ritam i profesionalan izgled.

Najbolje biljke za mediteranski vrt

U nastavku su biljke podeljene po grupama, kako biste lakše isplanirali sadnju.

Lišćari za mediteranski vrt

Lišćari daju vrtu karakter, senku i prirodan izgled. Neki od njih mogu biti centralni akcenat, dok drugi mogu služiti kao zaštita od pogleda ili vetra.

Maslina

Maslina je jedna od najpoznatijih biljaka mediteranskog vrta. Ima srebrnkaste listove, prepoznatljivo stablo i veoma elegantan izgled.

Zašto je dobra za početnike?

• dobro podnosi sunce,
• ne traži mnogo vode kada se ukoreni,
• lepo izgleda tokom cele godine,
• može se saditi u zemlji ili velikoj saksiji,
• odlično se kombinuje sa šljunkom i lavandom.

Najbolje kombinacije sa maslinom

Maslina se odlično slaže sa:

• lavandom,
• ruzmarinom,
• santolinom,
• timijanom,
• ukrasnim travama,
• terakotnim saksijama.

Ideja za sadnju

Postavite jednu maslinu kao centralni akcenat u šljunkovitoj zoni. Oko nje posadite lavandu, santolinu i niske busene plave vlasulje. Ova kombinacija izgleda veoma elegantno, a ne traži mnogo održavanja.

Napomena: U hladnijim krajevima maslinu je bolje gajiti u velikoj saksiji kako bi se zimi mogla zaštititi.

Smokva

Smokva je odličan izbor za sunčana i topla dvorišta. Ima velike dekorativne listove i može stvarati prijatnu prirodnu senku.

Prednosti smokve

• dobro podnosi sušu kada se ukoreni,
• daje mediteranski karakter,
• ima dekorativno lišće,
• može davati plodove,
• pogodna je za sadnju uz sunčan zid.

Najbolje kombinacije

Smokva se lepo slaže sa:

• lavandom,
• ruzmarinom,
• žalfijom,
• santolinom,
• ukrasnim travama.

Smokvu je najbolje posaditi u ugao dvorišta ili blizu zida koji zadržava toplotu. Ispod nje možete formirati leju od aromatičnih biljaka.

Nar

Nar je dekorativan lišćar koji se može gajiti kao žbun ili malo drvo. Ima lepe cvetove i ukrasne plodove.

Zašto je koristan u vrtu?

• voli sunce,
• dobro podnosi sušu,
• ima dekorativne cvetove,
• ne zauzima previše prostora,
• unosi toplu mediteransku boju.

Dobre kombinacije

Nar možete kombinovati sa:

• perovskijom,
• lavandom,
• santolinom,
• ukrasnim travama,
• žalfijom.

Nar je odličan izbor za deo dvorišta gde želite više boje, ali i dalje želite biljku koja ne zahteva stalno zalivanje.

Lovor

Lovor je zimzeleni lišćar koji može rasti kao žbun, malo stablo ili živa ograda. Njegovi listovi su aromatični i korisni u kuhinji.

Prednosti lovora

• zimzelen je,
• dobro podnosi orezivanje,
• može štititi od pogleda,
• lepo izgleda u saksijama,
• unosi miris i strukturu.

Kombinacije sa lovorom

Lovor se dobro kombinuje sa:

• ruzmarinom,
• lavandom,
• santolinom,
• limunom u saksiji,
• maslinom.

Ako želite uredniji izgled, lovor možete orezivati u kugle ili manje žive ograde.

Četinari za mediteranski vrt

Četinari daju vrtu strukturu i zelenilo tokom cele godine. U mediteranskom vrtu posebno su važni uspravni oblici koji stvaraju vertikale.

Čempres

Čempres je klasična biljka mediteranskog pejzaža. Njegov uzak i visok oblik daje vrtu eleganciju.

Gde ga saditi?

• uz zid,
• pored ulaza,
• u pozadini leje,
• kao par u simetričnom rasporedu,
• iza niskih žbunova.

Najbolje kombinacije

Čempres se slaže sa:

• lavandom,
• santolinom,
• ruzmarinom,
• perovskijom,
• maslinom,
• šljunkom i kamenim zidovima.

Napomena: U hladnijim predelima birajte otpornije vrste ili koristite uspravnu kleku kao zamenu.

Uspravna kleka

Uspravna kleka je odlična alternativa čempresu, naročito u kontinentalnim krajevima. Ima sličan oblik, ali je često otpornija na mraz.

Prednosti

• zimzelena je,
• dobro podnosi sunce,
• traži malo vode,
• pogodna je za manje vrtove,
• daje vertikalni efekat.

Dobre kombinacije

Uspravna kleka lepo izgleda uz:

• lavandu,
• perovskiju,
• santolinu,
• ukrasne trave,
• kamen i šljunak.

Za početnike je kleka vrlo zahvalna biljka jer traži malo nege.

Bor

Bor unosi miris smole i prirodan primorski izgled. Za srednja dvorišta birajte spororastuće ili niže forme.

Kombinacije sa borom

Bor se dobro slaže sa:

• lavandom,
• ruzmarinom,
• timijanom,
• ukrasnim travama,
• santolinom.

Bor je najbolji za pozadinu vrta ili kao akcenat u većoj kamenoj leji.

Žbunovi za mediteranski vrt

Žbunovi su osnova mediteranske sadnje. Oni daju masu, miris, teksturu i boju.

Lavanda

Lavanda je najpoznatija mediteranska biljka za sunce i sušu. Ima sivozelene listove, ljubičaste cvetove i prepoznatljiv miris.

Zašto je idealna za početnike?

• lako se gaji,
• voli sunce,
• traži malo vode,
• privlači pčele i leptire,
• lepo izgleda uz staze,
• dobro podnosi šljunkovito zemljište.

Najbolje kombinacije

Lavanda se kombinuje sa:

• maslinom,
• ruzmarinom,
• santolinom,
• perovskijom,
• žalfijom,
• ukrasnim travama.

Savet za sadnju

Sadite lavandu u grupama od tri, pet ili sedam biljaka. Tako dobija lepši vizuelni efekat nego kada se sadi pojedinačno.

Ruzmarin

Ruzmarin je zimzeleni aromatični žbun koji odlično podnosi sunce i sušu.

Gde ga koristiti?

• uz staze,
• u začinskom kutku,
• pored patija,
• u velikim saksijama,
• uz niske kamene zidove.

Dobre kombinacije

Ruzmarin se slaže sa:

• lavandom,
• žalfijom,
• timijanom,
• origanom,
• santolinom,
• maslinom.

Polegli ruzmarin posebno lepo izgleda kada se preliva preko ivice zida ili podignute leje.

Santolina

Santolina je nizak, srebrnosiv žbun koji je veoma otporan na sušu. Ima sitne žute cvetove i finu teksturu lista.

Prednosti

• traži vrlo malo vode,
• lepo se orezuje,
• odlična je za rubove,
• unosi srebrnu boju,
• dobro podnosi jako sunce.

Najbolje kombinacije

Santolina se lepo kombinuje sa:

• lavandom,
• čempresom,
• klekom,
• perovskijom,
• timijanom,
• ukrasnim šljunkom.

Santolina je odličan izbor za početnike jer je izdržljiva i dekorativna.

Žalfija

Žalfija je aromatična biljka sivozelenih listova i lepih cvetova. Dobro podnosi sušu i sunce.

Kombinacije

Žalfija se slaže sa:

• lavandom,
• ruzmarinom,
• timijanom,
• origanom,
• ukrasnim travama,
• santolinom.

Možete je koristiti u začinskoj leji ili kao dekorativnu biljku uz stazu.

Oleander

Oleander je raskošan cvetni žbun koji odlično izgleda u mediteranskom vrtu. Cvetovi mogu biti beli, roze, crveni ili žućkasti.

Važna napomena

Oleander je otrovan, pa ga treba pažljivo koristiti ako u dvorištu borave mala deca ili kućni ljubimci.

Gde ga saditi?

• uz zid,
• u velikoj saksiji,
• u pozadini leje,
• kao cvetni akcenat.

U hladnijim krajevima najbolje ga je gajiti u posudi i zimi zaštititi.

Penjačice za pergole i zidove

Penjačice su odlične za stvaranje prirodnog hlada i romantične atmosfere.

Bugenvilija

Bugenvilija je jedna od najraskošnijih mediteranskih penjačica. Ima intenzivne roze, ljubičaste, crvene, narandžaste ili bele brakteje.

Najbolja mesta za bugenviliju

• pergola,
• sunčan zid,
• ulaz u dvorište,
• velika saksija,
• zaštićen ugao.

Bugenvilija voli sunce i toplotu, ali nije idealna za jake zime bez zaštite.

Tekoma

Tekoma ima narandžaste ili crvenkaste trubaste cvetove i brzo pokriva pergole i zidove.

Prednosti

• dobro podnosi sunce,
• brzo raste,
• obilno cveta,
• stvara prirodnu senku,
• lepo izgleda uz drvenu pergolu.

Može se kombinovati sa lavandom, ruzmarinom i ukrasnim travama posađenim ispod pergole.

Vinova loza

Vinova loza je jedna od najpraktičnijih penjačica za mediteranski vrt. Daje hlad, plodove i autentičan primorski izgled.

Dobre kombinacije

Vinova loza se lepo slaže sa:

• drvenom pergolom,
• terakotnim saksijama,
• lavandom,
• ruzmarinom,
• kamenom stazom.

Za početnike je loza često lakša za održavanje od bugenvilije u kontinentalnim krajevima.

Ukrasne trave za mediteranski vrt

Ukrasne trave unose lakoću, pokret i prirodan izgled. Posebno lepo izgledaju uz šljunak i kamen.

Stipa

Stipa je nežna ukrasna trava tankih, svetlih vlati. Na vetru se blago pomera i stvara efekat zlatnog talasa.

Kombinacije

Stipa se odlično kombinuje sa:

• lavandom,
• perovskijom,
• santolinom,
• maslinom,
• šljunkom.

Sadite je u grupama za najbolji efekat.

Pennisetum

Pennisetum ima mekane cvasti nalik četkicama i lep zaobljen oblik.

Dobre kombinacije

Pennisetum se slaže sa:

• lavandom,
• žalfijom,
• perovskijom,
• narom,
• terakotnim saksijama.

Dobar je za rubove patija i prirodne leje.

Plava vlasulja

Plava vlasulja je niska trava plavičastosivog lista. Odlična je za kamenjare i rubove staza.

Kombinacije

Plava vlasulja lepo izgleda uz:

• santolinu,
• timijan,
• lavandu,
• kamen,
• šljunak.

Zbog niskog rasta pogodna je za prednji deo leje.

Perene za sunčan mediteranski vrt

Perene daju boju, miris i sezonsku promenu. Birajte vrste koje podnose sušu i jako sunce.

Perovskija

Perovskija, poznata i kao ruska žalfija, ima srebrnaste stabljike i ljubičastoplave cvetove.

Prednosti

• dugo cveta,
• voli sunce,
• podnosi sušu,
• privlači oprašivače,
• lepo izgleda uz kamen.

Kombinacije

Perovskija se slaže sa:

• lavandom,
• santolinom,
• stipom,
• čempresom,
• klekom.

Timijan

Timijan je nizak, mirisan pokrivač tla. Odličan je za sadnju između kamenih ploča.

Gde ga saditi?

• između staza,
• uz ivice leja,
• oko masline,
• u kamenjaru,
• u začinskom kutku.

Timijan voli sunce i siromašnije, propusno zemljište.

Origano

Origano je aromatična perena koja lepo cveta i privlači pčele.

Kombinacije

Origano se dobro kombinuje sa:

• timijanom,
• žalfijom,
• ruzmarinom,
• lavandom.

Odličan je za začinske i mirisne leje.

Gaura

Gaura ima nežne bele ili roze cvetove koji lebde iznad tankih stabljika.

Zašto je korisna?

• dugo cveta,
• dobro podnosi sunce,
• unosi lakoću,
• lepo se pomera na vetru,
• dobra je za prirodne kompozicije.

Kombinujte je sa lavandom, stipom i perovskijom.

Ehinacea

Ehinacea nije tipična mediteranska biljka, ali se lepo uklapa u sunčane i suvlje vrtove.

Kombinacije

Ehinacea se lepo slaže sa:

• ukrasnim travama,
• žalfijom,
• perovskijom,
• lavandom.

Unosi boju i prirodan izgled u vrt.

Najbolje kombinacije sadnje za mediteranski vrt

Sada kada znate koje biljke možete koristiti, važno je da ih pravilno kombinujete.

Kombinacija jedan: Klasična mediteranska leja uz zid

Ova kombinacija je odlična za početnike jer je jednostavna, otporna i vrlo dekorativna.

Biljke

• uspravna kleka ili čempres,
• lavanda,
• santolina,
• ruzmarin,
• perovskija,
• stipa.

Kako saditi?

U pozadini posadite čempres ili uspravnu kleku. Ispred njih rasporedite lavandu i santolinu u grupama. Ruzmarin koristite kao stabilan zeleni žbun, a stipu i perovskiju za mekoću i pokret.

Efekat

Dobijate leju koja ima visinu, miris, boju i strukturu tokom cele godine.

Kombinacija dva: Maslina kao centralni akcenat

Ova kombinacija je idealna za šljunkoviti deo dvorišta.

Biljke

• maslina,
• lavanda,
• santolina,
• timijan,
• plava vlasulja.

Kako saditi?

Maslinu postavite u centar ili blago pomerenu iz centra. Oko nje napravite nepravilnu leju od lavande i santoline. Između kamenih ploča zasadite timijan, a plavu vlasulju dodajte kao hladan kontrast.

Efekat

Ovo je jedna od najlepših i najprepoznatljivijih mediteranskih kombinacija.

Kombinacija tri: Mirisna staza

Ova kombinacija je odlična za prilaz, stazu kroz dvorište ili prolaz ka patio zoni.

Biljke

• lavanda,
• ruzmarin,
• žalfija,
• timijan,
• origano.

Kako saditi?

Uz ivicu staze sadite lavandu, žalfiju i ruzmarin. Timijan pustite da raste između kamenih ploča ili uz sam rub staze. Origano dodajte u manjim grupama.

Efekat

Kada prolazite stazom, biljke oslobađaju miris i stvaraju pravi mediteranski doživljaj.

Kombinacija četiri: Pergola sa prirodnim hladom

Ako imate terasu ili prostor za sedenje, pergola može postati srce vrta.

Biljke

• vinova loza, bugenvilija ili tekoma,
• lavanda,
• ruzmarin,
• lovor u saksiji,
• limun u saksiji.

Kako saditi?

Penjačicu vodite uz stubove pergole. Uz rub prostora za sedenje posadite lavandu i ruzmarin. U velikim saksijama koristite lovor, limun ili patuljastu maslinu.

Efekat

Dobijate prirodan hlad, mirisnu atmosferu i prostor koji poziva na odmor.

Kombinacija pet: Suvi vrt sa ukrasnim travama

Ovo je odličan izbor za moderno dvorište sa malo održavanja.

Biljke

• stipa,
• pennisetum,
• lavanda,
• santolina,
• perovskija,
• plava vlasulja.

Kako saditi?

Biljke rasporedite u nepravilnim grupama kroz šljunak. Kombinujte zaobljene žbunove sa mekanim travama. Ne sadite previše gusto, jer mediteranske biljke vole vazduh i sunce oko sebe.

Efekat

Vrt izgleda prirodno, lagano i elegantno, uz vrlo malo zalivanja.

Primer plana sadnje za dvorište srednje veličine

Ako ne znate odakle da počnete, evo jednostavnog plana.

Uz ogradu ili zid

Posadite:

• dva uspravna četinara,
• jedan lovor ili nar,
• grupe lavande,
• santolinu,
• perovskiju.

Ovaj deo daje pozadinu i strukturu.

Oko patija

Koristite:

• lavandu,
• ruzmarin,
• lovor u saksiji,
• limun u saksiji,
• penjačicu za pergolu.

Ovaj deo treba da bude mirisan i prijatan za boravak.

Uz stazu

Sadite:

• timijan,
• žalfiju,
• origano,
• plavu vlasulju,
• niske lavande.

Staza tako postaje mirisna i prirodna.

Centralni deo

Postavite:

• maslinu,
• veliku terakotnu saksiju,
• niske žbunove,
• šljunak,
• kamene ploče.

Centralna zona ne mora biti komplikovana. Jedan jak akcenat često izgleda bolje od previše biljaka.

Najotpornije biljke za početnike

Ako tek počinjete, izaberite biljke koje najlakše uspevaju.

Najbolji izbor za početnike

• lavanda,
• ruzmarin,
• santolina,
• timijan,
• žalfija,
• origano,
• perovskija,
• uspravna kleka,
• stipa,
• plava vlasulja.

Ove biljke dobro podnose sunce, traže malo vode i ne zahtevaju složenu negu.

Biljke koje traže malo više pažnje

Neke biljke su veoma lepe, ali traže bolji položaj ili zimsku zaštitu.

Pažljivije birajte

• maslina,
• limun,
• bugenvilija,
• oleander,
• čempres,
• smokva u hladnijim predelima.

Ako živite u kontinentalnom području sa jakim zimama, ove biljke sadite na zaštićenim mestima ili u velikim saksijama.

Najčešće greške u mediteranskom vrtu

Previše zalivanja

Mediteranske biljke ne vole stalno mokru zemlju. Bolje je zalivati ređe, ali obilnije.

Loša drenaža

Ako voda stoji oko korena, lavanda, ruzmarin i santolina mogu brzo propasti.

Previše različitih biljaka

Manje vrsta, ali posađenih u većim grupama, često izgleda lepše.

Sadnja u senci

Većina ovih biljaka traži puno sunca. U senci će slabije cvetati i mogu postati izdužene.

Previše bogato zemljište

Lavanda, timijan i santolina bolje uspevaju u skromnijem, propusnom zemljištu nego u previše hranljivoj i vlažnoj zemlji.

Kako održavati mediteranski vrt?

Mediteranski vrt nije težak za održavanje, ali ima nekoliko važnih pravila.

Zalivanje

Prve godine posle sadnje zalivajte redovno dok se biljke ne ukorene. Kasnije zalivanje smanjite.

Najbolje je zalivati:

• rano ujutru,
• ređe, ali dublje,
• direktno oko korena.

Orezivanje

Lavandu, santolinu i ruzmarin blago orežite posle cvetanja ili krajem sezone. Tako će biljke ostati guste i uredne.

Prihrana

Ne preterujte sa đubrivom. Previše hrane može dovesti do bujnog, ali slabijeg rasta i manje mirisa.

Malčiranje

Koristite sitan šljunak, drobljeni kamen ili dekorativni oblutak. To je praktično i estetski se uklapa u stil.

Zaključak: Kako napraviti lep mediteranski vrt sa malo vode?

Mediteranski vrt je odličan izbor za početnike i srednje iskusne baštovane jer kombinuje lepotu, miris, otpornost i jednostavno održavanje. Ključ uspeha je u pravilnom izboru biljaka i dobroj organizaciji prostora.

Ako želite vrt koji voli sunce i ne traži mnogo vode, počnite sa proverenim biljkama kao što su:

• lavanda,
• ruzmarin,
• santolina,
• timijan,
• žalfija,
• perovskija,
• maslina,
• lovor,
• uspravna kleka,
• ukrasne trave.

Najlepši efekat postiže se kada se ove biljke kombinuju sa kamenom, šljunkom, drvetom i terakotom. Tako nastaje vrt koji izgleda prirodno, mirno i autentično — pravi mali mediteranski kutak za uživanje tokom cele godine.

Često postavljana pitanja o mediteranskom vrtu

Koje biljke najbolje podnose sunce i sušu?

Najbolje biljke za sunce i sušu su lavanda, ruzmarin, santolina, timijan, žalfija, origano, perovskija, stipa, plava vlasulja i uspravna kleka.

Da li mediteranski vrt može bez travnjaka?

Da. Mediteranski vrt često izgleda bolje bez travnjaka. Umesto trave koriste se šljunak, kamene staze, aromatične biljke, ukrasne trave i niske perene.

Koja je najbolja biljka za početnike?

Lavanda je jedan od najboljih izbora za početnike. Lako se gaji, voli sunce, traži malo vode i lepo izgleda u grupama.

Da li maslina može da raste u kontinentalnim krajevima?

Može, ali uz oprez. U hladnijim krajevima bolje je gajiti maslinu u velikoj saksiji i zaštititi je tokom zime.

Koje biljke saditi uz kamenu stazu?

Uz kamenu stazu možete saditi timijan, lavandu, žalfiju, origano, plavu vlasulju i niske forme ruzmarina.

Kako kombinovati biljke u mediteranskom vrtu?

Najbolje je kombinovati visoke biljke u pozadini, srednje žbunove u sredini i niske perene ili trave uz ivice. Na primer: čempres ili kleka u pozadini, lavanda i santolina ispred njih, a timijan i plava vlasulja uz stazu.