Gajenje kupusa u podignutim gredicama

Kupus je jedna od najvažnijih povrtarskih kultura u našim baštama. Koristi se svež, za kuvanje, kiseljenje i zimnicu, a uz pravilnu negu može dati obilan i kvalitetan rod. Gajenje kupusa u podignutim gredicama sve je popularnije jer omogućava bolju kontrolu zemljišta, lakše održavanje i zdraviji rast biljaka.

Podignute gredice posebno su korisne u baštama sa teškim, zbijenim ili slabo dreniranim zemljištem, ali i tamo gde želimo uredniju i produktivniju proizvodnju.

Prednosti gajenja kupusa u podignutim gredicama

Podignute gredice imaju više prednosti u odnosu na klasičnu sadnju u ravnom delu bašte:

• Bolja drenaža zemljišta – višak vode lakše otiče, pa je manja opasnost od truljenja korena.
• Brže zagrevanje zemljišta u proleće – kupus se može ranije saditi.
• Lakše održavanje – manje gaženja zemlje, lakše okopavanje i zalivanje.
• Bolja kontrola kvaliteta zemlje – u gredicu se može dodati plodna mešavina zemlje, komposta i organske materije.
• Manje korova – naročito ako se koristi malč.
• Veći prinos na manjoj površini – biljke se mogu pravilno rasporediti i bolje iskoristiti prostor.

Gajenje kupusa u podignutim gredicama

Izbor mesta za gredicu

Kupus voli sunčano mesto. Za dobar rast potrebno mu je najmanje 6 sati direktnog sunca dnevno. Može podneti i blagu polusenku, ali u tom slučaju glavice često budu manje i sporije se formiraju.

Gredicu treba postaviti na mestu koje je:

• osunčano,
• zaštićeno od jakih vetrova,
• lako dostupno za zalivanje,
• udaljeno od mesta gde su prethodnih godina rasle kupusnjače.

Kupus ne treba saditi stalno na isto mesto. Najbolje je poštovati plodored i kupus vraćati na istu površinu tek nakon 3 do 4 godine. Time se smanjuje rizik od bolesti i štetočina.

Priprema podignute gredice

Za kupus je idealna gredica visine od 20 do 40 cm, širine oko 80 do 120 cm. Širina treba da bude takva da se lako može dohvatiti sredina gredice bez gaženja zemlje.

Zemljište za kupus treba da bude:

• plodno,
• rastresito,
• bogato humusom,
• dobro drenirano,
• neutralne do blago alkalne reakcije.

Najbolje je gredicu pripremiti mešavinom:

• baštenske zemlje,
• zrelog komposta,
• pregorelog stajnjaka,
• malo peska ako je zemlja teška i glinovita.

Kupus je veliki potrošač hraniva, pa mu je potrebna hranljiva zemlja. Pre sadnje je dobro dodati zreo kompost ili pregoreli stajnjak, ali ne treba koristiti svež stajnjak jer može oštetiti mlade biljke i podstaći razvoj bolesti.

Kada se sadi kupus

Vreme sadnje zavisi od sorte i namene.

Rani kupus

Rani kupus se obično proizvodi iz rasada. Rasad se sadi u proleće, kada prođe opasnost od jačih mrazeva i kada se zemljište dovoljno zagreje. Može se saditi i ranije ako se koristi zaštita poput agrotekstila.

Letnji i jesenji kupus

Letnji i jesenji kupus sade se kasnije, najčešće od proleća do početka leta, u zavisnosti od sorte. Ove sorte često daju krupnije glavice i pogodne su za svežu upotrebu i kuvanje.

Kupus za kiseljenje

Kupus za kiseljenje najčešće se sadi tokom kasnog proleća ili početkom leta, kako bi glavice sazrele u jesen. Za ovu namenu biraju se sorte koje formiraju čvrste, veće glavice.

Sadnja kupusa u podignute gredice

Kupus se najčešće sadi iz rasada. Rasad treba da bude zdrav, čvrst, dobro razvijen, sa nekoliko pravih listova.

Pre sadnje rasad je dobro zaliti, a sadnju obavljati po oblačnom vremenu ili predveče, kako bi se biljke lakše primile.

Razmak sadnje

Razmak zavisi od sorte:

• rani kupus: 30–40 cm između biljaka,
• srednje rani kupus: 40–50 cm,
• kasni kupus i kupus za kiseljenje: 50–60 cm.

U podignutoj gredici kupus se može saditi u dva reda, ako je gredica dovoljno široka. Važno je da biljke imaju dovoljno prostora za razvoj glavica i cirkulaciju vazduha.

Rasad se sadi malo dublje nego što je rastao u kontejneru, ali ne treba zatrpavati centralni deo biljke iz kojeg rastu novi listovi.

Zalivanje kupusa

Kupus ima plitak korenov sistem i zahteva redovno zalivanje. U podignutim gredicama zemlja se često brže suši nego u klasičnoj bašti, pa zalivanje mora biti pažljivo planirano.

Najvažnije je obezbediti ravnomernu vlažnost zemljišta. Nagla smena suše i obilnog zalivanja može dovesti do pucanja glavica.

Preporuke za zalivanje:

• zalivati ujutru ili predveče,
• izbegavati kvašenje listova kad god je moguće,
• koristiti sistem kap po kap ako postoji mogućnost,
• održavati zemlju stalno umereno vlažnom,
• ne dozvoliti dugotrajno isušivanje.

Malčiranje slamom, senom, pokošenom travom ili kompostom pomaže da se vlaga duže zadrži i smanjuje rast korova.

Prihrana kupusa

Kupus je zahtevna biljka i traži dosta hraniva, posebno azota u početku rasta. Ipak, previše azota kasnije može dovesti do rastresitih glavica i slabijeg čuvanja.

Prihrana se može obavljati:

• kompostom,
• organskim tečnim đubrivima,
• koprivinom prihranom,
• peletiranim organskim đubrivom,
• uravnoteženim mineralnim đubrivima ako se koriste u bašti.

Prva prihrana obavlja se oko 2 do 3 nedelje nakon rasađivanja, kada biljke krenu u rast. Druga prihrana može se obaviti kada počne formiranje glavice.

Važno je ne preterivati sa azotnim đubrivima pred kraj vegetacije, naročito kod kupusa namenjenog za skladištenje ili kiseljenje.

Malčiranje i održavanje gredice

Malč je veoma koristan u gajenju kupusa u podignutim gredicama. On:

• čuva vlagu,
• sprečava rast korova,
• smanjuje sabijanje zemljišta,
• štiti mikroorganizme u zemljištu,
• održava stabilniju temperaturu korena.

Kao malč mogu se koristiti:

• slama,
• seno,
• suva trava,
• lišće,
• kompost,
• usitnjena kora drveta.

Pored malčiranja, potrebno je povremeno uklanjati korov, pregledati biljke i po potrebi blago okopati površinski sloj zemlje. Treba paziti da se ne ošteti koren, jer je kupus relativno plitko ukorenjen.

Dobri susedi kupusa u gredici

Kupus se dobro slaže sa pojedinim biljkama koje mogu pomoći u odbijanju štetočina ili boljem iskorišćenju prostora.

Dobri susedi kupusa su:

• celer,
• crni luk,
• beli luk,
• praziluk,
• mirođija,
• neven,
• kamilica,
• zelena salata,
• spanać.

Aromatične biljke poput mirođije, celera, luka i nevena mogu pomoći u zbunjivanju ili odbijanju nekih štetočina.

Kupus ne treba saditi blizu drugih kupusnjača ako postoji problem sa bolestima i štetočinama, jer dele iste neprijatelje.

Najčešće bolesti i štetočine

Kupus može napasti više štetočina i bolesti, naročito ako se ne poštuje plodored ili ako je zasad pregust.

Kupusni buvač

Gajenje kupusa u podignutim gredicama – Kupusni buvač

Kupusni buvač pravi sitne rupice na listovima, naročito kod mladih biljaka. Najopasniji je u ranoj fazi rasta.

Mere zaštite:

• prekrivanje rasada agrotekstilom,
• održavanje vlažnosti zemljišta,
• posipanje pepelom oko biljaka,
• jačanje biljaka dobrom prihranom.

Gusenice kupusara

Gajenje kupusa u podignutim gredicama – Gusenica kupusara

Leptir kupusar polaže jaja na listove, a gusenice kasnije grizu listove i mogu napraviti veliku štetu.

Mere zaštite:

• redovno pregledanje naličja listova,
• ručno uklanjanje jaja i gusenica,
• korišćenje zaštitne mreže,
• primena bioloških preparata na bazi korisnih mikroorganizama, ako je potrebno,
• Primena insekticida ako je neophodno (Lambda-cihalotrin).

Lisne vaši

Vaši se javljaju u kolonijama i sišu sokove iz biljke. Mogu oslabiti kupus i preneti bolesti.

Mere zaštite:

• prskanje blagim rastvorom sapuna,
• podsticanje bubamara i drugih korisnih insekata,
• uklanjanje jako napadnutih listova.

Kila kupusa

Kila kupusa je ozbiljna bolest korena koja se češće javlja na kiselim i zaraženim zemljištima. Biljke venu, slabo rastu, a koren postaje deformisan.

Prevencija:

• poštovanje plodoreda,
• izbegavanje kiselog zemljišta,
• dodavanje kreča ako je zemljište previše kiselo,
• ne saditi kupusnjače više godina zaredom na istom mestu.

Zaštita kupusa u podignutim gredicama

Podignute gredice olakšavaju zaštitu kupusa jer je preko njih lakše postaviti:

• agrotekstil,
• mrežu protiv insekata,
• niske tunele,
• lukove sa folijom u ranoj proizvodnji.

Mreža protiv insekata je jedna od najboljih preventivnih mera, posebno protiv kupusara, buvača i drugih štetočina. Postavlja se odmah nakon sadnje i drži dok biljke ne ojačaju ili tokom cele sezone, ako je pritisak štetočina veliki.

Berba kupusa

Kupus se bere kada glavica dostigne odgovarajuću veličinu i postane čvrsta na dodir. Ne treba predugo čekati, jer prezrele glavice mogu pucati, naročito posle obilnih kiša ili neredovnog zalivanja.

Glavica se seče oštrim nožem, uz nekoliko spoljašnjih listova koji je štite. Kod nekih ranih sorti, ako se stablo ostavi u zemlji i nastavi zalivanje, mogu se formirati manje bočne glavice.

Kupus namenjen za kiseljenje bere se kada su glavice potpuno razvijene, zdrave i čvrste.

Najčešće greške pri gajenju kupusa u podignutim gredicama

Najčešće greške su:

• sadnja na previše senovitom mestu,
• pregusta sadnja,
• neredovno zalivanje,
• upotreba svežeg stajnjaka,
• izostanak plodoreda,
• nedostatak hraniva,
• kasno reagovanje na štetočine,
• nedovoljno malčiranja leti.

Ako se ove greške izbegnu, kupus u podignutim gredicama može biti veoma uspešan i rodan.

Zaključak

Gajenje kupusa u podignutim gredicama odličan je način da se dobije zdrav, kvalitetan i obilan rod na relativno malom prostoru. Ključ uspeha je u dobro pripremljenoj zemlji, pravilnom razmaku sadnje, redovnom zalivanju, prihrani i zaštiti od štetočina.

Podignute gredice omogućavaju bolju kontrolu uslova, pa su posebno pogodne za baštovane koji žele urednu, produktivnu i lakšu proizvodnju. Uz malo pažnje i redovnog nadzora, kupus će se lepo razvijati i nagraditi vas čvrstim, zdravim glavicama.

Gajenje kupusa u podignutim gredicama