Ništa nije tako upečatljivo kao japanski javor (Acer palmatum), kada ga pozicionirate kao samostalnu biljku u vrtu. Japanski javor može pružiti upečatlјivu žarišnu tačku, biti savršena bilјka za veliki kontejner ili izrasti u impresivan bonsai primerak. Postoje stotine sorti japanskog javora koje dolaze u različitim veličinama sa velikim asortimanom oblika i boja listova koje se kreću od nijansi zelene do narandžaste, crvene, lјubičaste pa čak i višebojnih.
Acer palmatum
OSNOVNO
Zone: Generalno, zone 5-8.
Visina/Širina: U zavisnosti od sorte, od 2.5 do 9 metra visine i širine.
Izloženost: Obezbeđivanje prave količine svetlosti može biti izazov. Previše svetlosti može oštetiti delikatne listove. Premalo svetla, i neke od šarenijih sorti će poprimiti zelenkasti ton – i dalјe atraktivne, ali ne i crvenu i lјubičastu jesenju boju kao što bi se očekivalo. Za najbolјu boju, većini javorova je potrebna lokacija sa poludnevnim suncem.
Boja lišća: Poznati po svojim fenomenalnim jesenjim bojama, japanski javori takođe imaju lјubičastu, crvenu, žutu, narandžastu i zelenu boju, kao i šarolikost tokom vegetacije.
Brzina rasta: Većina japanskih javorova raste sporom do umerenom stopom od 30 do 60 cm godišnje. Obično najbrže rastu kada su mladi i usporavaju kako dostižu zrelost. Ako ih posadite na mesto gde su srećni i ako se dobro brinete o njima, oni će maksimizirati svoj rast. Ako želite ustalјeni izgled od samog početka, možete se odlučiti za sadnju starijeg, većeg javora, a ne mladog za kojeg će možda trebati godine da poraste. Ako ovo nije opcija, izaberite sortu koja ima reputaciju bržeg rasta od prosečnog, kao što je Acer palmatum ‘Beni-otake’.
Acer palmatum ‘Beni-otake’
JAPANSKI JAVOR – SADNјA
Kada saditi: Jesen je odlično vreme za sadnju jer omogućava da se koren vašeg japanskog javora učvrsti dok ostatak drveta miruje. Međutim, mnogi baštovani takođe vole da sade u proleće. U svakom slučaju, uverite se da ne postoji opasnost od mraza koji može oštetiti novo zasađeno drvo.
Lokacija: Japanski javor preferira da bude na lokacijama zaštićenim od jakih vetrova i prolećnih mrazeva.
Tlo: Japanski javori su prilično prilagodlјivi, ali preferiraju vlažna, dobro drenirana, blago kisela tla koja sadrže organsku materiju. Ako živite u oblasti sa teškim glinenim zemlјištem, dobro je posaditi ih na blago povišenom nivou; ovo će pomoći u zaštiti od truleži korena i bolesti. Hloroza (požutenje listova zbog nedostatka hlorofila) može se javiti na zemlјištima sa visokim pH vrednostima.
Sadnja kontejnera: Mnoge manje sorte su odlične u kontejnerima. Prilikom sadnje u kontejneru, pametno je fokusirati se na male do srednje sorte ili patulјaste vrste.
NEGA I OREZIVANјE
Acer palmatum ‘Mikawa yatsubusa’
Kompaktan oblik ove patulјaste sorte i njen jedinstveni raspored listova, koji su slojeviti poput šindre, čine Acer palmatum ‘Mikawa yatsubusa’ odličnim izborom za gajenje u saksiji i vrhunskim izborom za lјubitelјe bonsaija. Zone 5-8.
Zalivanje: Dobro ih zalijte u vreme sadnje i redovno nakon toga. Iako mogu da izdrže periodične sušne kada se jednom ospostave, ipak više vole redovno zalivanje tokom sušnih perioda. Javori vole malč kako bi zaštitili svoje korenje od toplote i hladnoće, kao i smanjili učestalost zalivanja, posebno za one u kontejnerima. Držite malč nekoliko centimetara udaljen od debla.
Đubrenje: Đubrivo sa niskim sadržajem azota je dobro u proleće (N-15 ili niže), ali nemojte ga primenjivati posle maja, jer bi to moglo da omete jesenju boju i otpornost na zimu. Najbolјe je sačekati sa đubrenjem novozasađenih japanskih javori do njihove druge vegetacijske sezone.
Orezivanje: Po pravilu, japanski javor ne zahteva redovno obrezivanje i stvaraju sopstveni prirodno lep oblik. Međutim, ako želite da napravite prozračan izgled, vremenom proredite grane; da biste napravili oblik nadstrešnice, uklonite donje grane. Japanski javor je izuzetak od uobičajenog vremena rezidbe u jesen i zimu, zbog soka koji će curiti iz rane u tim godišnjim dobima, ovo može dovesti do bolesti i slablјenja drveta. Najbolјe vreme za rezidbu je jul-avgust kada sok neće curiti iz rezova. Pošto su mnogi japanski javorovi kalemlјeni, sve izdanke koji rastu iz osnove bilјke treba ukloniti jer oni mogu postati jači od kalemlјenog dela i prestići ga.
Problemi, bolesti, štetočine: Japanski javori uglavnom ne pate od ozbilјnih problema sa insektima ili bolestima. Mogu biti podložni raku stablјike, pegama na listovima, fuzarijumu, verticilijumskom uvenuću, botritisu, antraknozi i truleži korena. Grinje mogu biti problematične, a druge štetočine mogu uklјučivati lisne vaši , lјuspice, bušilice i korenske žižke.
JAPANSKI JAVOR, NEKE IDEJE
Japanski javori mogu stajati sami kao jedan spektakularan središnji deo, fokusna tačka ili akcenat, kao i da rastu zajedno kako bi pružili dramatičnu pozadinu. Dobro se uklapaju sa drugim, posebno sa bilјkama sa sličnim potrebama za svetlom i vodom. Višegodišnje bilјke i pokrivači tla zasađeni oko njih mogu dodati dodatnu boju području, kao i pružiti područje zaštite deblu od povreda kosilicom i od korova.
Dobre prateće bilјke za japanske javorove:
- Ginkgo
- Metasequoia glypotostroboides
- Rododendroni
- Azaleje
- Četinari
- Sedumi
- Dianthus
* Savet: Japanski javori se mogu podići kako bi otkrili svoje skulpturalne grane i omogućili lak pogled na obližnje zasade.
