Zimzelena magnolija (magnolia grandiflora) je impresivno, dugovečno drvo poreklom sa juga SAD-a, cenjeno zbog krupnih, voskastih listova koji ostaju na biljci tokom cele godine i mirisnih, kremasto-belih cvetova veličine tanjira. Uspeva u zonama od 6 – 10. U urbanom i baštenskom pejzažu koristi se kao soliter, vetrozaštitni zid ili reprezentativna aleja. Iako je relativno tolerantna, najbolji rezultati dolaze uz pravilnu sadnju i negu od prvog dana.
|
Botanički naziv |
Magnolia grandiflora L. |
|
Porodica |
Magnoliaceae |
|
Uobičajena imena |
Južna magnolija, Bul Bej, Zimzelena magnolija, Veliki lovor |
|
Autohtoni venac |
Jugoistočni deo Sjedinjenih Država (Severna Karolina do Floride, zapadno do Teksasa) |
|
Vrsta i navika biljke |
Širokolisno zimzeleno drvo, gusta piramidalna ili ovalna krošnja, jak korenov sistem |
|
Otpornost (USDA) |
7–9 (do 10 u regionima sa umerenom klimom), izdržljive sorte često uspevaju i u zoni 6 |
|
Veličina |
Visina 18–24 m × širina 9–15 m; rast 30–61 cm/god. |
|
Sunce i izlaganje |
Puno sunca do delimične senke, više sunca podstiče obilno cvetanje |
|
Zemljište |
Vlažna, bogata, dobro drenirana ilovača, poželjno blago kisela, toleriše peskovita ili glinovita zemljišta |
|
Cvetanje i plod |
Kremasto beli cvetovi sa mirisom limuna, prečnika 20–30 cm !, krajem proleća i leta, mahune u obliku šišarke sa crvenim semenom u jesen |
|
Lišće |
Sjajni tamnozeleni listovi, 12–25 cm, donja strana boje rđe, pahuljasta, zimzeleno tokom cele godine |
|
Divlje životinje |
Seme hrani ptice (crvendaće, drozdove…) i šišarke (veverice), lišće pruža sklonište za gnežđenje, oprašuju ga bube |
|
Toksičnost |
Netoksično za ljude i kućne ljubimce |
|
Invazivnost |
Nije invazivno, dobro se integriše u autohtone i dizajnirane pejzaže |
|
Primarne upotrebe |
Fokusna tačka, drvo za hlad, paravan za privatnost, urbani i priobalni pejzaži, autohtone bašte, drvo/građa |
Zimzelena magnolija – Sadnja: teren, vreme i tehnika
Pravilna sadnja je polovina uspeha—od izbora lokacije do prvog zalivanja, svaki detalj utiče na ukorenjavanje.
Lokacija i uslovi
Svetlost: Najbolje uspeva na punom suncu do blage polusenke. U hladnijim područjima više sunca podstiče bolji cvat i zrenje izdanaka.
Vetar: Zaštitite od hladnih, isušujućih vetrova; mlade biljke mogu oštetiti zimski severac.
Tlo: Duboko, blago kiselo do neutralno (pH 5.5–7.0), humusno i dobro drenirano. Teška glinovita tla popravite peskom i kompostom; na peskovitim podlogama dodajte mnogo organske materije da zadržite vlagu.
Prostor: Standardne sorte dostižu 8–15 m visine i 4–8 m širine. Patuljasti kultivari su pogodniji za manje dvorište ili blizinu objekta.
Kada saditi
Najsigurnije u rano proleće ili ranu jesen. U hladnijim zonama prednost dajte proleću, u toplijim zonama—jeseni, kako bi se razvili fini korenovi pre letnjih vrućina.
Kako posaditi (korak po korak)
Iskopajte jamu 2–3 puta širu od korenske bale, ali iste dubine. Previše duboka sadnja dovodi do truljenja vrata korena.
Otpustite bočne zidove jame vilama/kratkim urezima za lakši prodor korena.
Postavite sadnicu tako da korenski vrat bude u ravni tla ili 1–2 cm iznad (zemlja će se slegnuti).
Uklonite žicu, platno ili plastiku sa bale. Ako je koren kružio u kontejneru, nežno ga opustite i napravite 3–4 vertikalna reza po obodu.
Vratite izvađenu zemlju pomešanu sa 20–30% komposta; izbegavajte jaka mineralna đubriva u rupi.
Dobro zalijte (20–30 L) i dopunite zemlju kad se slegne.
Malčirajte krug od 5–8 cm debljine (seckana kora, iglice, kompost), ali ne naslanjajte malč na stablo.
Kolci i zaštita
Kolčenje nije obavezno ako je sadnica stabilna; u vetrovitim zonama 1–2 kolca na 6–12 meseci, trake elastične, bez usecanja u koru.
Zimi u hladnijim područjima zaštitite zonu korena dodatnim malčem; mlade biljke po potrebi omotajte paropropusnom tkaninom tokom hladnih udara.
Održavanje: zalivanje, đubrenje, rezidba i zdravlje
Zdrava rutina nege održava lisnu masu sjajnom i cvetanje obilnim.
Zalivanje
Prva sezona: Duboko zalivanje 1–2 puta sedmično, 15–30 L po zalivanju, u zavisnosti od padavina i tipa tla. Bolje ređe i obilno nego često i plitko.
Nakon ukorenjavanja: Umeren režim; podnosi kratke suše, ali redovno zalivanje tokom letnjih vrućina poboljšava cvat i smanjuje stres.
Znakovi problema: Uvijen, braon rub lista može značiti kombinaciju suše i vetra ili zaslanjenost podloge.
Đubrenje
Proleće: Blago, sporootpuštajuće đubrivo sa odnosom NPK 10-5-5 ili 12-4-8, uz dodatak mikroelemenata. Generalno, ako kasni sa cvetanjem koristite blago kiselo, uravnoteženo đubrivo za acidofilne u odnosu oko 3-1-2 ili 2-1-2, doza umerena.
Kiselo tlo: Ako listovi klorotični (žute plohe, zeleni nervi), proverite pH; po potrebi primenite helat gvožđa ili sumpor za zakiseljavanje.
Ne preterujte: Previše azota podstiče bujnu vegetativnu masu nauštrb cvetanja i otpornosti.
Malč i korov
Održavajte 5–8 cm malča tokom godine, računajte da dopunjavate svake jeseni. Dobar je takođe i izbor agrotekstila i mineralnog malča preko (oblutak).
Držite zonu ispod krošnje bez korova i travnjaka—magnolije ne vole konkurenciju u zoni finih korenova.
Rezidba
Minimalna. Uklanjajte polomljene, trule ili ukrštene grane odmah nakon cvetanja ili u kasno leto.
Formativna rezidba kod mladih primeraka služi da se očuva centralni lider (ako želite piramidalnu formu).
Izbegavajte jake zimske rezove—magnolije loše podnose radikalno orezivanje i mogu sporije zarastati.
Zdravstvena zaštita
Bolesti: Antraknoza, pegavost lista i korenove truleži u zbijenim, vlažnim zemljištima. Prevencija je dobra drenaža i prozračnost krošnje.
Štetočine: Vaši, štitaste vaši i tripsi povremeno se javljaju; perite listove mlazom vode, koristite hortikulturno ulje u mirovanju ili insekticidna sapuna po potrebi.
Fiziološki stres: Otpadanje listova krajem zime/proleća je normalno kod zimzelenih magnolija (obnavljaju lišće). Paniku izbegnite osim ako je defolijacija masovna.
Cvetanje i estetika kroz godinu
Magnolia grandiflora cveta od kasnog proleća do leta, često talasno. Krupni, mirisni cvetovi traju pojedinačno samo nekoliko dana, ali kontinuirano se smenjuju. Sjajni, kožasti listovi s rđastim naličjem (kod mnogih kultivara) pružaju zimski dekor. Odaberite kultivar prema prostoru i željenoj formi krošnje.
Razmnožavanje: od semena do reznica
Postoji više pristupa; izbor zavisi od strpljenja i vernosti sortnim osobinama.
Seme
Prikupljanje: Zrele zdrupe u kasno leto/jesen—semena jarkocrvena, obavijena arilusom.
Priprema: Skinuti arilus trljanjem u toploj vodi; seme zahteva hladnu stratifikaciju 2–3 meseca na 4–5°C u vlažnom pesku/perlitu.
Setva: Plitko, sterilni supstrat, 18–22°C, umerena vlaga i difuzna svetlost.
Napomena: Seme ne garantuje osobine kultivara; dobijate genetsku varijabilnost i sporiji put do cvetanja.
Položenice (položenica-grananje)
Najviši uspeh kod kućnih uslova. U proleće savijte nisku, fleksibilnu granu do tla, ožicite ili pribodite, ranite lagano koru u zoni kontakta, prekrijte rastresitim, vlažnim supstratom i malčem.
Koreni se formiraju za 6–12 meseci; potom odvojite i presadite.
Reznice
Poluzrele reznice krajem proleća/početkom leta: 10–15 cm, 2–3 nodusa, donje listove ukloniti, vrh skratiti na pola.
Hormon: IBA 2,000–4,000 ppm (prah ili rastvor), zatim u sterilni, dobro drenirani supstrat (perlit : treset 1:1).
Uslovi: Donje grejanje 21–24°C, visoka vlažnost (magla ili mini plastenik), filtrirana svetlost. Ožiljavanje traje 8–12 nedelja, a odgoj narednih 6–12 meseci.
Napomena: Stope uspeha variraju po kultivaru; neke sorte su tvrdoglavije.
Kalemljenje
Za profesionalce/nurserije. Često se koristi bočno spajanje ili spajanje na spavanje na kompatibilnoj podlozi (M. grandiflora semenjak). Prednost je vernost sortama i brži ulazak u cvat.
Zimzelena magnolija ‘Little Gem’
Tlo, pH i navodnjavanje: fino podešavanje
pH i gvožđe: Klorotični listovi u alkalnim zemljištima rešavaju se zakiseljavanjem (elementarni sumpor) i dopunom Fe-helata. Ciljajte pH 6–6.5.
Drenaža: Ako je teren nizak ili zbijen, razmislite o podignutim lejama/laganom humku visine 15–30 cm.
Navodnjavanje kap po kap: Idealno za ujednačenu vlagu i dublje ukorenjavanje; podesite 2–3 emitera oko projekcije krošnje.
Česte greške i kako ih izbeći
Preduboka sadnja: Najčešći uzrok hroničnog propadanja. Neka korenski vrat “diše”.
Zbijeno tlo i slaba drenaža: Uvek rasteretite zonu sadnje i obogatite organskom materijom.
Previše đubriva: Posebno azota—izaziva meko, lomljivo tkivo i slabije cvetanje.
Nedostatak malča: Veća isparavanja i temperaturni stres. Malč je “klima-uređaj” za koren.
Agresivna rezidba: Magnolija nije tuja—minimalni rezovi, ciljano i u pravo vreme.
Najpopularniji kultivari i njihove osobine
U nastavku je kratak pregled poznatih kultivara, od patuljastih do visokih formi.
‘Little Gem’: 6–8 m vis., 2.5–4 m šir.; kompaktna, uska krošnja. Manji list, mnogobrojni cvetovi; rana cvatnja. Idealna za manje vrtove i živice; brže ulazi u cvat
Zimzelena magnolija ‘Little Gem’
‘Teddy Bear’: 5–7 m vis., 3–4 m šir.; piramidalna. Debeli, zaobljeni listovi sa jako rđastim naličjem; krupni cvetovi. Gusta, uredna forma; odlična kao soliter.
Magnolia Grandiflora ‘Teddy Bear’
‘Kay Parris’: 6–9 m vis.; uspravan, kompaktan habitus. Sjajni listovi, izdržljiva u vrućini. Dobro podnosi vetar i toplotu; stabilna forma.
Zimzelena magnolija – Magnolia grandiflora ‘Kay Parris’
‘Alta’ (aka ‘D.D. Blanchard’ col.): 12–15 m vis.; usko piramidalna. Tamni, sjajni listovi, bakarnaste naličje. Za aleje i uske prostore uz visinu.
Zimzelena magnolija – Magnolia grandiflora ‘Alta’
‘Bracken’s Brown Beauty’: 9–12 m vis.; široko piramidalna. Manji listovi, snažno rđasto naličje; obilan cvat. Dobra hladnootpornost u odnosu na vrstu.
Zimzelena magnolija – Magnolia grandiflora ‘Bracken’s Brown Beauty’
‘Samuel Sommer’: 10–12 m vis.; snažna. Veoma krupni, mirisni cvetovi. Spektakularan cvet, traži prostor.
Zimzelena magnolija – Magnolia grandiflora ‘Samuel Sommer’
‘Edith Bogue’: 8–10 m vis.; elegantna. Dobra otpornost na hladnoću. Pogodna za rub hladnijih zona.
Zimzelena magnolija – Magnolia grandiflora ‘Edith Bogue’
‘Victoria’: 8–12 m vis.; uspravna. Zimootpornija, stabilan rast. Odličan kompromis u hladnijim klimama.
Zimzelena magnolija – Magnolia grandiflora ‘Victoria’
Kada birate, počnite od prostora i klime: za male bašte—‘Little Gem’ ili ‘Teddy Bear’; za uske, visoke akcente—‘Alta’; za hladnija područja—‘Bracken’s Brown Beauty’, ‘Edith Bogue’ ili ‘Victoria’.
Sadnja u saksiju i uz fasade
Saksija: Izaberite žardinjeru bar 2–3 broja veću od bale, sa obilnom drenažom. Supstrat bogat kompostom i borovom korom, uz sporootpuštajuće đubrivo. Redovno zalivanje, jer saksije brže presušuju. Patuljasti kultivari su jedini smisleni izbor.
Uz fasadu: Obezbedite udaljenost 2–3 m od zida za standardne sorte (ventilacija, prostor krošnje, koren). Pazite na oluke i temelje—magnolije ne vole stalno mokro tlo.
Brza lista zadataka kroz godinu
Proleće: Provera pH, lagano đubrenje, rez sanitarni, dopuna malča.
Leto: Duboko zalivanje u talasima vrućine, nadzor štetočina.
Jesen: Sadnja (u toplim zonama), dopuna organske materije, zaštita korenske zone.
Zima: Minimalne intervencije; zaštita mladih biljaka od vetra i mraza po potrebi.
Zaključci i praktični saveti
Dobra drenaža, pravilan nivo sadnje i malč su “sveto trojstvo” za zdravu magnoliju.
Birajte kultivar prema prostoru i klimi; patuljaste forme su zahvalne u manjim dvorištima.
Sa rezidbom budite štedljivi; negu fokusirajte na zalivanje i ishranu u proleće.
Za vernost sortnim osobinama birajte reznice, položenice ili kalemljenje; seme koristite za eksperiment i podloge.
Šta još može biti zanimljivo za vas:
Molim, ocenite naš članak klikom na zvezdicu koju članak zaslužuje.
Realnom ocenom, poslaćete nam signal da nešto trebamo popraviti ili ne. Hvala