Modul 1: Tlo

Šta je vrt i analiza mesta? – Tlo

Tlo je medijum u kome rastu bilјke, Struktura tla sastoji se od vazduha, vode, minerala i organske materije. Takođe uklјučuje mikroorganizme koji razgrađuju organsku materiju kako bi dodatno obogatili tlo. Postoji mnogo varijanti tla, ali sve su izvedene iz neke kombinacije peska, mulјa i gline; relativni procenti ovih minerala određuju teksturu zemlјišta. Dijagram teksture tla će vam pokazati neke standardne kombinacije.

Dok klasifikujemo zemlјište prema sadržaju minerala, bilјkama je potrebno više od peska, mulјa i gline da bi uspele. Potrebni su im vazduh, voda i hranlјive materije. Dobro tlo će imati i držati sve ove stvari, na osnovu svoje teksture i strukture.

Tekstura tla

Tekstura se odnosi na veličinu i raspodelu čestica zemlјišta i na nju najviše utiče sadržaj minerala. Tekstura vam može reći mnogo o zemlјištu: fine teksture, uobičajene za glinena tla, lako se zbijaju, a zbijena tla ne propuštaju mnogo vazduha i vode. Grube teksture, uobičajene za peskovita tla, puštaju puno vazduha i vode, ali ih ne zadržavaju dobro.

Pesak, mulј i glinena zemlјa

Struktura tla

Struktura se odnosi na način na koji se čestice tla sastavlјaju. Iz praktičnih razloga, zamislite strukturu kao oblik čestica tla. Minerali zemlјišta se vezuju sa organskom materijom i formiraju agregate različitih oblika. Neki oblici su idealni za zadržavanje vazduha i vlage u zemlјištu. Drugi oblici ne dozvolјavaju dovolјno vlage i vazduha, neki dozvolјavaju previše, a neki ih jednostavno ne drže dovolјno dugo da bi pomogli korenu bilјke.

Idealno baštensko zemlјište je ono koje najbolјe odgovara potrebama vaših bilјaka. Iako neke bilјke preferiraju ekstremnije uslove zemlјišta, najbolјe zemlјište za većinu bilјaka biće ono koje ima ilovastu teksturu, dobru granularnu strukturu i puno organske materije.

Uspešne bašte zavise od dobrog zemlјišta, pa je sledeći korak da izvršite nekoliko lakih testova na vašem tlu kako biste utvrdili koju vrstu zemlјišta imate. Iako neće svi imati „idealno“ baštensko zemlјište, možete modifikovati svoje zemlјište pomoć u dodataka, a to su jednostavne stvari koje dodajete svom tlu, a koje pobolјšavaju njegove fizičke karakteristike.

Test teksture (ručni metod)

Napomena: Ovaj test će vam dati grubu aproksimaciju teksture vašeg tla. Međutim, neke teksture tla je teško odrediti na osnovu osećaja.

Ovaj test će vam omogućiti da zaprlјate ruke. Navlažite malo baštenske zemlјe, zgrabite malu šaku i stisnite je kao sunđer. Zamesite zemlјu u rukama i pokušajte da je kotrlјate između ruku. Zatim utrlјajte malo vlažne zemlјe između palca i prstiju da biste procenili njenu granulaciju.

Navlažite malo baštenske zemlјe i dobro je umesite

Uzmite šaku navlažene zemlјe

Stisnite zemlјu kao sunđer

Oblikujte zemlјu u rukama

Utrlјajte zemlјu između prstiju da procenite zrnastost

Većina tla će odgovarati jednom od sledećih opisa:

• Glinena tla su klizava kada ih trlјate između prstiju. Leplјiva forma zemlje se neće mrviti i lako se može modelirati u različite oblike.
• Glinena ilovasta tla izgledaju kao glinena tla, samo ne tako leplјiva. Forma će se lako pretvarati u različite oblike, ali će se lakše raspasti nego čista glinena zemlјa.
• Mulјevito zemlјište ima teksturu blata koji se nalazi na dnu bara i reka – u početku je prilično glatko, ali kada ga protrlјate između prstiju, imaćete fini osećaj peska. Forma će ostati zajedno kada se stisne, ali se i mrvi bez delikatnog rukovanja.
• Peskovita ilovasta tla su peskasta na dodir, ali forma se može pretvoriti u grudvu koja će ostati zajedno samo ako se rukuje veoma delikatno.
• Peskovita tla su veoma zrnasta i možete videti pojedinačne čestice peska. Forma se brzo mrvi.

Pošto je većina zemlјišta mešavina ova tri minerala, test teksture možda neće biti konačan. Jednostavan test sa teglom može da da detaljnije rezultate testa teksture.

Napomena: Ovaj test treba koristiti zajedno sa prethodnim testom teksture. Nijedan test nije konačan, ali oba zajedno mogu biti od pomoći

 Test teksture (Test tegle)

1. Koristeći baštensku lopaticu, iskopajte malu rupu (dubinu oko 15 cm) na vašoj lokaciji. Isecite uzorak sa ivice rupe kao da sečete tanku krišku torte: isecite komad od vrha do dna, koristeći ruku da držite krišku u lopatici. Uklonite kamenje, travu itd. i stavite ovu krišku u priloženu teglu. Teglu odaberite tako da uzorak napuni teglu do otprilike 2/3 zapremine, nesabijene zemlje.
2. Dodajte kašičicu deterdženta za sudove u teglu i dopunite teglu vodom. Zatvorite teglu i snažno protresite smešu 30 sekundi. Postavite teglu na ravnu površinu.
3. Ostavite teglu da odstoji dan ili dva neometano.
4. Osim ako vaše tlo nije čisti pesak, mulј ili glina, trebalo bi da primetite najmanje dva različita sloja zemlјe nakon što se smeša slegne. Može postojati i treći naglašeni sloj, iako se obično srednji sloj stapa sa gornjim i donjim slojem.

• Donji sloj će obično biti pesak. Biće svetlije boje od ostalih slojeva, a pojedinačne čestice treba da budu vidlјive.
• Srednji sloj će biti mulј. Ima tendenciju da se glatko stapa u gornji i donji sloj, ali treba da bude tamne boje sa izuzetno finim česticama.
• Gornji sloj treba da bude glina. Pojaviće se kao glatka traka, sa nekoliko (ako ih ima) vidlјivih čestica.

Ako imate problema sa razlikovanjem različitih slojeva, možda će vam pomoći da vidite teglu pri dobrom osvetlјenju sa udalјenosti od 1 do 1.5 metar. Možete koristiti lenjir, koji će vam pomoći da vidite odnos između slojeva.

5. Koristeći lenjir na tegli za testiranje zemlјišta izmerite deblјinu svakog sloja i celog uzorka tla. Deblјinu svakog sloja podelite sa deblјinom celog uzorka. Pomnožite svaki rezultat sa 100 i imaćete grube procente peska, mulјa i gline koji čine vaše tlo. Uparite svoje rezultate sa grafikonom da biste saznali svoj tip teksture tla.

Na primer: ako je vaš sloj peska debeo 2,5 cm i ceo uzorak je debeo 7.5 cm, podelite 2.5 sa 7.5 i dobićete 0.33, a zatim pomnožite ovo sa 100 da biste dobili 33%. Dakle, vaša zemlјa ima 33% peska u sebi.I tako za svaki sloj.

Grafikon procentualnog sastava tla

Napomena: Jedna uobičajena zabluda je da ako je tlo zbijeno, ono mora biti glina. Ovo nije uvek slučaj. Svako tlo se može sabiti, glina se jednostavno sabija mnogo lakše nego druge vrste tla.

Izmena tla

Jednom kada ste identifikovali teksturu vašeg tla, ako vaš sastav tla nije proporcionalan ilovači, možete to nadoknaditi dodavanjem različitih dodataka tla kako biste pobolјšali strukturu tla. Međutim, postoje dve stvari koje treba zapamtiti: (1) moraćete da dodate mnogo šta god dodate da biste napravili primetnu promenu u sastavu zemlјišta, i (2) za pobolјšanje strukture zemlјišta potrebno je vreme.

Proces je veoma postepen, iako na brzinu promene strukture tla može uticati vrsta dodatka koje koristite.

Pesak, mulј, glina i ilovača

Napomena: Iako je moguće promeniti teksturu tla dodavanjem peska, mulja ili gline, materijal i energija su značajni. Dalјe, ako ne dodate dovolјno ovih supstanci u svoje tlo, neće biti pozitivnog efekta na teksturu tla. U stvari, dodavanje premalo peska u glineno tlo može zapravo pogoršati stvar.

Dopuna izbora je dobar kompost, odležalo stajsko đubrivo ili humus. Pošto su oni bogati organskim sadržajem i već su veoma razgrađeni, oni će se vezati sa vašim postojećim zemlјištem brže od drugih dodataka i održavaće vaše bilјke sve dok se struktura tla ne promeni.

Sirova organska materija

Možete koristiti sirovu organsku materiju poput lišća, kore ili tresetne mahovine, ali će biti potrebno više vremena da utiče na strukturu tla zato što sirovi dodacii moraju završiti kompostiranje u zemlјištu pre nego što se vežu. Ipak, pošto je sirovoj organskoj materiji potrebno više vremena da se razgradi, njeni efekti često traju duže.

Koju god vrstu da koristite, imajte na umu da će bilјke imati koristi od godišnjeg dodavanja organske materije.

Dobar izbor dopuna, kompost, zreli stajnjak i baštenski humus

Možete koristiti sirove organske materije kao što su lišće, kora ili tresetna mahovina

Ako vaš test tegle otkrije da imate čistu glinu, mulј ili pesak, možete dodati dopune i do 50% od zapremine tretiranog tla. Ako vaše zemlјište spada u neku od drugih kategorija (kao što će većina tla), dodajte do 25% zapremine dopune da biste postigli dobru mešavinu.

Kada modifikujete golu lokaciju, unesite izmene u zemlјu u potpunosti obradom ili na drugi način okrećući zemlјu ( Modul 5: Priprema pruža kompletne detalјe o pripremi vaše lokacije). Ako na lokaciji već postoje bilјke, stavite dopunu na vrh zemlјe i nežno ga zagrabuljajte u površinu.

Izmena zemlјišta po zapremini

Usput, precizna mešavina tla nije potrebna. Samo pokušaj da joj se približite. Kao što ćemo vas često podsećati u ovom kursu, većina bilјaka je izuzetno fleksibilna u pogledu teksture tla i drugih varijabli. Postoje tla na kojima definitivno dobro uspevaju, ali će rasti i na većini zemlјišta.

Slojevi tla

Za potrebe baštovanstva, obično smo zabrinuti za gornjih 15-25 cm zemlјe jer će većina bilјaka (od ruže do sekvoje) imati svoje korenje za hranjenje blizu površine gde je većina vlage i hranlјivih materija. Ispod sloja plodnog tla od 15-25 cm nalaze se drugi slojevi koji se nazivaju horizonti.

Horizonti tla su trake različitih vrsta tla koje se menjaju sa dubinom. Ove promene mogu biti u boji (tamnije nijanse koje ukazuju na više organskog materijala), tvrdoći i vrsti. Horizonti tla imaju tendenciju da budu plodniji na površini i manje plodni što se dublјe ide.

Slojevi (horizonti)

Generalno, slojevi tla su briga samo ako imate problem sa drenažom ili vrlo ograničenim gornjim slojem. Ovo je uobičajeno oko novoizgrađenih kuća gde je zemlјište sabijeno građevinskom opremom, a tanak sloj ilovače po njemu je nanet nakon izgradnje objekta (zemlja iz temelja).

Ako vaše tlo ostane vlažno ili imate lokve koje stoje nekoliko dana nakon dobre kiše, možete ili modifikovati svoj sloj da biste pobolјšali drenažu (U modulu 5) ili pronaći bilјke koje mogu da se izbore sa ovim stanjem.

Gradilište – zbijeno tlo

Poremećena zemlјišta nastaju kada se neplodni horizonti zemlјišta pomešaju sa plodnijim gornjim slojem zemlјe. Rovokopači i buldožeri su glavni ometači tla. Ako imate poremećeno tlo, možda ćete morati da ga prilagodite i izmenite da biste održali zdrave bilјke.

Posebni uslovi zemlјišta

 Glinovito zemlјište

Ako živite u oblasti koja je bogata glinom, verovatno znate za probleme sa njom. Izuzetno je teško raditi kada je mokro, a još teže je raditi kada je suvo. Ako želite obradivo, uravnoteženije zemlјište, dodajte mnogo (50% zapremine) odležalog komposta ili stajnjaka. Ako je tlo kiselo, verovatno ćete želeti da dodate i kreč. Na kraju, prilagođavanje i dopuna će vam dati tlo sa mnogo bolјom strukturom.

Uprkos tome, drenaža i površinsko oticanje mogu biti problem, jer će horizonti tla biti zbijeni. Pogledajte Modul 5 da saznate više o specifičnim rešenjima za odvodnjavanje. Ova rešenja mogu uklјučivati korišćenje cevi za drenažu (u debeloj glini ove cevi nisu baš efikasne) ili drenažne šahte. Konsultujte se sa profesionalcem ako niste sigurni šta da radite.

Pustinjski tip

Sušna klima ima jedinstvene probleme sa zemlјištem. Za početak, često su veoma alkalna. Promena strukture zemlјišta dodavanjem dodataka je teška jer alkalna zemlјišta brzo rastvaraju organsku materiju. Zalivanje često dovodi do akumulacije soli u tlu (one prodiru na površinu) osim ako nema dobre drenaže. Preporučuju se podignute gredice ili sadnja u kontejnerima, iako je jedan od najbolјih lekova posaditi biljke koje su pogodne za ove uslove.

Pustinjski kališ

Ova jednostavna praksa uklјučuje vrstu baštovanstva koja se zove Xeriscaping.

U suštini, to uklјučuje:

1. Korišćenje bilјaka prilagođenih vašem okruženju.
2. Korišćenje malčeva za zadržavanje vlage.
3. Korišćenje efikasnih tehnika i uređaja za zalivanje.
4. Održavanje odgovarajućih uslova zemlјišta za vaše bilјke.

Jedan pristup koji može pomoći kada se radi o jedinstvenom tlu je korišćenje autohtonih bilјaka prilikom baštovanstva. Kad god je praktično trebalo bi da koristite domaće bilјke; oni su prilagođeni svojim regionima, što ih čini pogodnim za nepovolјne uslove u vašem području.

Takođe možete otkriti da im je potrebno manje održavanja od drugih bilјaka a i da privlače domaće i divlјe životinje. Imajte na umu da su autohtone bilјne vrste neobično dobro prilagođene specifičnom okruženju u vašem području (kao što je šumsko okruženje ili močvara). Dakle, ako odlučite da ih uzgajate, prvo se upoznajte sa bilјkama i njihovim specifičnim uslovima rasta.

Kiselost zemlјišta – pH

Napomena: Ovaj test treba da se uradi odvojeno od testa tegle. Deterdžent koji se koristi u testu tegle može uticati na vaše očitavanje pH vrednosti, pa se pobrinite da isperite teglu za testiranje pre testiranja pH vrednosti tla.

pH označava potencijalni vodonik i može vam reći mnogo o vašem tlu. Za svoje potrebe zamislite to kao potencijalne hranlјive materije – pH određuje koji su hranlјivi sastojci dostupni bilјkama. U stvari, pH utiče i na aktivnost mikroorganizama u vašem tlu. pH zemlјišta određuje njegovu kiselost ili alkalnost. Što je pH niži, to je vaše zemlјište kiselije, što je viši pH to je zemljište alkalnije. pH od 7 je neutralan (ni kiseli ni alkalni).

Za baštovanstvo, većina bilјaka preferira pH tla između 6 i 7, pri čemu je 6,5 vaš cilјni pH tla. Neke bilјke preferiraju kiselija (ispod pH od 6) ili alkalna tla (iznad pH od 8), ali za opšte baštovanstvo sve što je važno je da vaše zemlјište ne bude previše kiselo ili alkalno osim ako bilјke koje odaberete ne mogu tolerisati ove uslove. Bilјke su veoma fleksibilne u odnosu na pH,

Ako je pH vašeg tla previše ekstreman za vaše bilјke, to stvara nezdravo okruženje ograničavanjem ishrane koja je dostupna bilјkama i slablјenjem njihove prirodne odbrane od infekcija i bolesti.

 pH test

pH test je jednostavan test indikatorom koji zahteva malo zemlјe, vode, teglu za testiranje zemlјišta i traku za pH test. Test trake (lakmus) uglavnom pokrivaju pH opseg od 1 do 14 u koracima od 1. Svaka pH test traka menja boju u zavisnosti od pH vrednosti test materijala.

pH test traka i tabela boja

Postoje i test trake sa 4 segmenta, koje su preciznije i mere u koracima od po 0.5.

Kako raditi?

1. Biće vam potreban reprezentativan uzorak vaše baštenske zemlјe. Koristeći baštensku lopaticu ili lopaticu, iskopajte malu rupu (dubinu oko 15 cm) na vašoj lokaciji. Isecite uzorak sa ivice rupe kao da sečete tanku krišku torte: isecite komad od vrha do dna, koristeći ruku da držite krišku u lopatici. Uklonite kamenje, travu itd. i stavite ovaj uzorak u kantu ili veliku posudu. Ponovite ovaj proces nekoliko puta širom vaše bašte. Temelјno promešajte uzorke zemlјe u kanti ili kontejneru i uklonite sve strane ostatke.
2. Koristeći supenu kašiku, stavite 8 supenih kašika izmešanog zemlјišta u čistu plastičnu čašu ili vašu teglu za testiranje zemlјišta i temelјno mešajte sa 8 supenih kašika vode 30 sekundi.
3. Sačekajte 10 sekundi da se zemlјa malo slegne, a zatim umočite jednu pH test traku u rastvor. Držite traku u rastvoru 3 sekunde.
4. Uklonite pH test traku i snažno je protresite da biste uklonili svu prlјavštinu sa jastučića i sačekajte jedan minut da rastvor zemlјe u potpunosti reaguje sa pH test trakom. Ako je traka i dalje zamrljana prlјavštinom nakon što ste čekali čitav minut, možete brzo umočiti pH traku u šolјu destilovane vode da biste isprali višak prlјavštine. U zavisnosti od pH vrednosti zemlјišta traka će promeniti boju. Uparite dobijenu boju sa tabelom boja koja je priložena pH test trakama da biste odredili pH vašeg tla. Ovo zahteva malo posla i pomaže da se to uradi u dobro osvetlјenoj prostoriji ili pored sunčanog prozora da biste precizno procenili promenu boje u odnosu na grafikon boja. Imajte na umu da će se nakon 5 minuta traka za pH test osušiti i boje će izbledeti tako da pH ​​traka za test više neće biti korisna i treba je baciti.

Priprema uzorka

Beleška:

Ako otkrijete da prlјavština još uvek otežava upoređivanje boje na test traci, možete koristiti filter za kafu za jednokratnu upotrebu da biste filtrirali mešavinu zemlјe i vode. Jednostavno stavite filter za kafu preko male šolјice i polako sipajte mešavinu zemlјe i vode u filter za kafu. Kada se dovolјno filtrirane vode nakupi na dnu šolјe, možete ukloniti filter za kafu i ponoviti pH test u ovoj filtriranoj vodi.

Za konzistentnije rezultate, možete kupiti destilovanu vodu za test (najbolјe je kupiti destilovanu vodu neposredno pre testiranja jer će imati skoro neutralan pH kada nije otvorena). Prolećni i jesenji testovi su takođe korisni.

Podešavanje pH vrednosti zemlјišta

Pre nego što možete da prilagodite pH vrednosti zemlјišta, trebalo bi da znate svoj tip zemlјišta (pesak, mulј, glina ili ilovača). Vaš tip zemlјišta može uticati na količinu izmene pH vrednosti (kreč ili sumpor) koju koristite. Takođe treba da budete svesni da je potrebno mnogo dodataka da bi se promenio pH.

Ako vam je potrebno kiselije zemlјište, možete koristiti sumpor ili prirodno kisele organske materijale (tresetnu mahovinu, lišće ili iglice kiselih bilјaka). Ako koristite organski materijal, promena pH će biti veoma postepena; ako ste u žurbi možete se odlučiti za sumpor.

Najbolјe je ne koristiti komercijalna sredstva za zakiselјavanje bilјaka koja sadrže aluminijum sulfate ili đubriva koja sadrže amonijak da bi se promenila pH vrednost zemlјišta; najbolјe ih je koristiti samo za održavanje bilјaka koje već rastu u kiselom tlu, a nestručna upotreba može uništiti vaše tlo.

Kreč

Najbolјi način za podizanje pH vrednosti zemlјišta je dodavanje kreča. Kreč je lako dostupan i lak za nanošenje. Možda imate nekoliko vrsta kreča koje možete izabrati u zavisnosti od toga šta prodavci u vašem kraju imaju. Pulverizovani ili peletizovani krečnjak je obično dobar izbor (peletizovani kreč se može koristiti u raspršivaču). Dolomitski krečnjak je krečnjak koji sadrži magnezijum i nekoliko drugih hranlјivih materija u tragovima.

Možete koristiti mleveni krečnjak, samo imajte na umu da je u pitanju prah, a prahovi se teže nanose razbacačem. Dostupan je i hidratisani kreč, deluju brzo, ali može da spali bilјke ako se koristi nepravilno. U svakom slučaju, budite sigurni da striktno pratite dozu primene i uputstva za pakovanje. Ako dodate previše odjednom, možete oštetiti svoje bilјke i tlo.

Podešavanje pH zemlјišta krečom i sumporom nije trajno, tako da ćete morati da ponovo proveravate pH zemlјišta svake godine ili dve i da izvršite prilagođavanja po potrebi. Stepen i trajanje promene zavisi od toga koliko su dodatci fino mleveni (kreč i sumpor).

Što je finije mleveno (npr. usitnjeno) brže menjaju pH, ali kraće traju njihov efekat (uglavnom 1-2 godine u zavisnosti od vaše klime). Imajte na umu da je peletizovani kreč fino mleven, ali agregiran sa vezivnim sredstvom da bi se formirale pelete koje se lako rasipaju. Kreč i sumpor je najbolјe primeniti u jesen ili rano proleće, kako bi mogli da počnu da rade na vašem tlu pre nego što posadite.

Opšte činjenice o pH zemlјišta:

• Glinena tla imaju tendenciju da budu kisela
• Peščana zemlјišta imaju tendenciju da budu alkalna
• Održavanje pH vrednosti na odgovarajućem nivou za bilјke u vašoj bašti pomoći će u smanjenju baštenskih štetočina i bolesti.
• Kreč pomaže u pobolјšanju strukture tla
• Umesto da pokušavate da promenite pH vašeg zemlјišta krečom ili sumporom, korišćenje bilјaka koje odgovaraju pH vrednosti vašeg zemlјišta može vam uštedeti vreme i novac.

Prihrana

Hranlјive materije su neophodne za rast bilјaka. Od šesnaest hranlјivih materija potrebnih za zdrav rast bilјaka, tri zaslužuju posebnu pažnju. Nekoliko drugih koji se nazivaju srednjim hranlјivim sastojcima (kalcijum, magnezijum i sumpor) su potrebni samo ako se zna da u vašem tlu nedostaju; obično se isporučuju kada prilagodite pH svog tla. Ostatak su hranlјivi sastojci u tragovima (mikronutrijenti) koji su prisutni u većini zemlјišta.

Uobičajeni hranlјivi sastojci azot (N), fosfor (P) i kalijum (K) su dominantni sastojci u većini đubriva i mogu se kupiti u suvom ili tečnom obliku. Imajte na umu da suva đubriva zahtevaju manje primene i da traju duže od tečnih đubriva, iako tečna đubriva daju brže rezultate. Na tržištu postoji mnogo đubriva i veoma je važno razumeti etikete. Na etiketi treba da budu tri velika broja (primer: 15-15-15) koji odgovaraju procentima azota, fosfora i kalijuma.

NPK 15:15:15

U većini slučajeva, poželećete ono što se zove izbalansirano đubrivo, koje ima približno jednake proporcije N, P i K. Izuzetak od ovog opšteg pravila: ako laboratorijska analiza zemlјišta pokaže da vaše zemlјište u velikoj meri nedostaje određenom hranlјivom materiju, možda želite da koristite ili direktno đubrivo (sa samo nedostatkom hranlјivih materija) ili kompletno đubrivo koje je neuravnoteženo u korist deficitarnih hranlјivih materija.

Takođe, neke bilјke imaju specifične zahteve za đubrivom. Krompir će, na primer, proizvesti male krtole ako dobije previše azota.

Poslednja napomena o đubrivima: dolaze u organskim i neorganskim vrstama. Organska đubriva se obično sastoje od razložene organske materije (kompost, stajnjak, ostaci ribe, morske alge) koja se završava razlaganjem nakon što ih primenite, dok su neorganska đubriva obično hemijski rafinisana organska materija.

Organske materije često imaju mnogo niže koncentracije N, P i K od neorganskih. Oba daju bilјkama hranlјive materije koje su im potrebne, ali neorganski su lakše dostupni bilјkama, posebno tokom klimatskih ekstrema kada su mikroorganizmi koji razgrađuju organska đubriva u vašem tlu u stanju mirovanja.

Dugoročno, trebalo bi da koristite ili organska đubriva ili kombinaciju organskih i neorganskih đubriva kako biste pomogli u održavanju odgovarajuće ravnoteže hranlјivih materija i stalno pobolјšavali kvalitet vašeg zemlјišta. Organska đubriva je mnogo teže preterati (jer su manje koncentrisana) i ona ili sadrže ili promovišu korisne organizme koji pomažu u izgradnji vašeg tla i borbi protiv štetočina i bolesti.

Potpuno oslanjanje na neorgansko đubrivo dovodi upravo do toga: potpunog oslanjanja. Ako ne dopunite organski sadržaj zemlјišta, moraćete često da đubrite. Uopšteno govoreći, organska materija pobolјšava vašu okolinu održavajući tlo plodnim.

Ispitivanje tla

Testovi o kojima smo govorili su veoma korisni za određivanje uslova vašeg mesta. Ipak, možda biste trebali da razmislite o tome da se laboratorijska analiza tla izvrši pre nego što započnete sadnju, a zatim i svakih nekoliko godina nakon toga.

Laboratorijske analize mogu vam dati više detalјa o nutritivnom stanju vaše bašte, ali što je još važnije mogu vas upozoriti na kontaminaciju tla. Ako planirate da uzgajate bilјke za konzumaciju ili živite u oblasti sa starim kućama koje su možda nekad farbane bojama sa olovom, toplo preporučujemo laboratorijski test tla.