Tamne mrlјe na krajevima patlidžana, paradajza i paprike su alarmantne, ali ne znače kraj useva. Ovo se zove trulež vrha ploda i uzrokovano je nedostatkom kalcijuma u plodovima. Manjim prilagođavanjem zalivanja obično ćete moći da zaštitite naredne plodove od truleži vrha ploda.
Trulež vrha ploda
Zahvata: paradajz i srodne useve kao što su patlidžani i paprika.
Glavni uzroci: Nedostatak vlage u zemlјištu i kalcijuma
Vreme: Leto
Šta je trulež vrha ploda?
Trulež vrha ploda je fiziološki problem, uzrokovan nepovolјnim uslovima rasta, a ne štetočinom ili bolešću. Određeno povrće koje formira krupne plodove, kao što su patlidžani, paprika i (najčešće) paradajz je posebno osetlјivo.
Simptomi
Na kraju ploda, gde je bio cvet (kraj koji je najudalјeniji od bilјke) pojavlјuje se trulež cveta kao kružna mrlјa, boje varira od zelenkasto braon do crne. Kako se ova mrlјa povećava u prečniku, ona postaje udublјena tako da plod ima splјošteni izgled na zahvaćenom kraju. Tamna mrlјa veoma varira: kod nekih plodova je samo 1 cm u prečniku, dok je kod drugih 2,5 cm ili više u prečniku.
Trulež vrha ploda – Uzrok
Trulež vrha ploda je uzrokovana nedostatkom kalcijuma u plodovima. Nedostatak kalcijuma smanjuje propustlјivost ćelijske membrane i to dovodi do oticanja ćelija praćenog curenjem i uništavanjem strukture membrane. Takođe dolazi do smanjenja rasta novih ćelija. Ovo uzrokuje karakteristična tamna, utonula područja.
Veoma je retko da zemlјištu, supstratima za uzgoj ili medijumu za saksije nedostaje kalcijum. Skoro ga uvek ima dosta u zemlјištu i u bilјci. Međutim, da bi kalcijum stigao do delova bilјke koji su najudalјeniji od korena, mora postojati dobar protok vode kroz bilјku. Plodovi su udalјeni od korena i ne takmiče se tako dobro kao listovi za kalcijumom, što dovodi do lokalnog nedostatka kalcijuma na krajevima ploda.
Bilјke koje se uzgajaju sa ograničenim prostorom za korenje (npr. u saksijama ili gredicama za uzgoj) su najviše izložene riziku od neredovnog snabdevanja vodom što dovodi do lokalnog nedostatka kalcijuma u plodovima. Bilјke u graničnom zemlјištu, bilo na otvorenom ili u stakleniku, manje su pogođene.
Sličan problem može nastati ako se prehrana doda suvom tlu oko biljaka, jer će koncentrisane hranjive materije u vodi tla ograničiti unos vode od strane biljke. Pored toga, neki sastojci đubriva – na primer soli amonijuma – takmiče se sa kalcijumom za pristup korenu bilјke, dodatno pogoršavajući nedostatak kalcijuma.
Da bi dobro rasle, bilјkama je potreban širok spektar hranlјivih materija u različitim količinama, u zavisnosti od pojedinačne bilјke i njenog stepena rasta. Tri klјučne hranlјive materije koje se obično dobijaju iz zemlјišta su azot, fosfor i kalijum, dok se uglјenik, kiseonik i vodonik apsorbuju iz vazduha. Druge vitalne hranlјive materije u zemlјištu uklјučuju magnezijum, kalcijum i sumpor. Baštovani mogu da dodaju hranlјive materije primenom đubriva (bilo veštačkih ili prirodno dobijenih) kako bi podstakli rast bilјaka i pobolјšali cvetanje i plodove.
- Veoma visoka vlažnost vazduha takođe može ograničiti upijanje vode korenjem bilјaka, tako da je dobra dnevna ventilacija staklenika od pomoći.
Kontrola
Ne možete ništa da uradite da sačuvate plodove nakon što vrhovi ploda počnu da trule, ali možete sprečiti da se to prenese i na nove plodove. Kako?
- Kompost u zemlјi ili saksiji treba održavati konstantno vlažnim tokom celog vremena vegetacije i nikada se ne sme dozvoliti da se osuši.
Može se odnositi na kućni baštenski kompost ili kompost za saksije: Baštenski kompost je sredstvo za pobolјšanje zemlјišta napravlјeno od razloženog bilјnog otpada, obično u kanti za kompost ili gomili. Dodaje se zemlјištu kako bi se pobolјšala njegova plodnost, struktura i sposobnost zadržavanja vode. Komposti za saksije se koriste za uzgoj sadnica ili bilјaka u kontejnerima – dostupan je širok spektar komercijalno proizvedenih komposta bez treseta, napravlјenih od mešavine različitih sastojaka, kao što su ilovača, kompostirana kora, kokos, pesak i đubrivo.
- Tokom toplih perioda može biti potrebno zalivanje dva ili više puta dnevno. Bolјe je zalivati dva puta dnevno nego jednom duplom zapreminom. Kompost iz vreće za uzgoj je veoma teško navlažiti ravnomerno i temelјno nakon što se osuši
Vremenski period kada je pojedina bilјka u aktivnom rastu. Ovo će zavisiti od lokalne klime i nivoa svetlosti, i može varirati između različitih bilјaka, iako je uglavnom od proleća do jeseni.
- Automatski sistemi za zalivanje, upotreba većih kontejnera ili uzgoj u graničnom zemlјištu su potencijalna rešenja gde često zalivanje nije moguće. Pokrivanje zemlјe malčem takođe će pomoći da se očuva vlaga oko korena bilјaka.
Malč je sloj materijala, deblјine najmanje 5 cm, koji se nanosi na površinu tla u kasnu jesen do u kasnu zimu (novembar-februar). Koristi se za zaštitu od mraza, pobolјšanje rasta bilјaka dodavanjem hranlјivih materija ili povećanjem sadržaja organske materije, smanjenjem gubitka vode iz tla, u dekorativne svrhe i suzbijanje korova. Primeri uklјučuju dobro truli baštenski kompost i stajnjak, iseckanu koru, šlјunak, kamen i slamu.
- Primena tečnog đubrivasa kalcijumom ili samo kalcijumom može pomoći, ali ovo se mora primeniti samo na vlažnom zemlјištu i pridržavajući se preporuka proizvođača
- Folijarno prskanje solima kalcijuma kao što je kalcijum nitrat nije efikasno jer se kalcijum ne apsorbuje lako u plodovima i transport od listova do ploda je loš. Nitrat u ovom đubrivu takođe može da podstakne bujan rast koji ostavlјa manje kalcijuma na raspolaganju za voće.
Trulež vrha ploda