Sibirski kivi ( Actinidia arguta ) je penjačica otporna na hladnoću koja daje voće kivija i koje se prodaje u marketima. Ova sorta otporna na hladnoću može se uzgajati u zonama od 3 do 8, u zavisnosti od sorte. Kao i njegov krupniji rođak, sibirski kivi takođe daje slatko, jestivo voće koje je manje od tradicionalnog kivija (veličine šljive je) i može se jesti celo, bez ljuštenja. Sibirski kivi je prvenstveno zastuplјen u pejzažima zbog svog atraktivnog lišća u obliku srca. Ova penjačica dobro raste na jakim pergolama, ogradama i drugim strukturama.
Sibirski kivi treba saditi u proleće nakon što prođe opasnost od mraza. On će stvoriti vizuelni uticaj u svojoj prvoj sezoni, međutim, moraćete da sačekate najmanje tri godine pre nego što sibirski kivi donese prvi plod za berbu.
| Uobičajeno ime | Sibirski kivi, Bavarski kivi, Mini kivi |
| Botanički naziv | Actinidia arguta |
| Porodica | Actinidiaceae |
| Vrsta bilјke | Višegodišnja, voće, penjačica |
| Zrela veličina | 8-9 m. visine, 2 m. širine |
| Izlaganje suncu | Potpuno, delimično |
| Tip tla | Ilovasto, peskovito, glinasto, vlažno |
| pH zemlјišta | Kiselo, neutralno, alkalno |
| Cvetanje | Proleće |
| Boja cveta | Zeleno, belo |
| Zone otpornosti | 3-8 |
| Zemlja porekla | Azija |
Sibirski kivi – Uzgoj
- Da bi sibirski kivi pravilno cvetao, posadite ga na mesto punog sunca.
- Održavajte njegovo tlo ravnomerno vlažnim.
- Đubrite redovno, jer je sibirski kivi veliki potrošač azota, ili malčarite bilјku visokokvalitetnim kompostom.
Sibirski kivi je poreklom iz istočne Azije, ali će dobro uspevati skoro svuda uz odgovarajuću negu i dovolјno sunca. Kada uzgajate ovu bilјku za ukras, senku ili voće (ili sva tri), stavite lozu na čvrstu potporu , poput rešetke, pergole ili ograde. Može se usmeriti da se formira široka krošnja ili da se grana horizontalno u obliku espaliera.
Kada uzgajate ovu vrstu kivija za voće, obavezno posadite i muške i ženske bilјke (potreban vam je najmanje jedan muški na svake četiri ženske bilјke) ili izaberite ‘Issai‘, sortu koja se samooprašuje. Imajte na umu da loza obično ne plodi najmanje tri godine, a u zavisnosti od vaših uslova, ponekad i pet do devet godina. Ova brzorastuća, snažna loza retko je invazivna, ali može da savlada žbunje i mala drveća ako se ne kontroliše.
Svetlost
Loza kivija može da toleriše niz svetlosnih uslova, od sunca do senke, ali da bi cvetala i davala plodove, ovoj bilјci je potrebna puna sunčeva svetlost. U varijantama sa raznobojnim listovima, puno sunce takođe daje vrhunsku boju.
Zemlјište
Posadite sibirski kivi u bogato, ilovasto, dobro drenirano zemlјište. Većina voća kivija uspeva u baštenskim lejama dopunjenim organskom materijom, kao što su stajnjak ili kompost. Otporni kivi najbolјe uspeva u zemlјištu sa pH oko 5-6,5.
Voda
Držite tlo oko vašeg novozasađenog kivija stalno vlažnim dok se ne uspostavi. Sibirski kivi traži najmanje 2,5 cm. padavina svakih 10 dana, posebno odmah nakon sadnje. Ako vaša klima to omogućava, dodatno zalivanje generalno nije potrebno. Nedelјno zalivanje se preporučuje tokom sušnih perioda ili u suvim klimama. Otprilike 5L. vode po bilјci, isporučenih navodnjavanjem kap po kap, trebalo bi da bude dovoljno.
Temperatura i vlažnost
Za razliku od svog krupnijeg rođaka, sibirski kivi može preživeti zimu u većini oblasti, ali je podložan oštećenjima od ranih mrazeva. Iz tog razloga, izaberite mesto za sadnju koje nije izloženo mrazevima ili izloženo hladnim vetrovima u proleće. Vetar takođe može oštetiti ovu lozu, pa posadite na zaštićenom mestu. Međutim, kada dostigne stanje mirovanja, loza kivija može tolerisati temperature do -310C. Visoke temperature na ili preko 300C, s druge strane, mogu opeći lišće i izazvati toplotni stres.
Đubrivo
Ova snažna loza je težak potrošač azota, pa se pobrinite da obezbedite adekvatne hranlјive materije. 10cm. komposta koji se dodaje svakog proleća u bazu bilјke trebalo bi da obezbedi sve hranlјive materije neophodne za sezonu. Možete birati između različitih odgovarajućih proizvoda kako biste bilјci dali ono što joj je potrebno, kao što je kompost od pečuraka, odležali stajnjak ili istrunula kora bora i mešavina odležanog stajnjaka.
Actinidia kolomikta ‘Arctic Beauty’
Sibirski kivi – Vrste
- Actinidia arguta ‘Anananzaya‘ je snažan uzgajivač sa veoma slatkim plodovima. Takođe nazvana ‘Anna’, ova ženska bilјka je izdržlјiva do zone 4 i jedan je od najbolјih proizvođača voća.
- Actinidia kolomikta ‘Arctic Beauty’ svojim belim i zelenim šarenim lišćem stvara pejzažni spektakl. Ova muška sorta se koristi za oprašivanje ženskih bilјaka. Ova sorta je izdržlјiva do zone 4.
- Actinidia arguta ‘Issai’ je jedini sibirski kivi koji se samooprašuje i ne treba mu posebna muška biljka za oprašivanje. Otporna je do zone 5 i zahteva manje rezidbe od drugih sorti zbog ograničene navike rasta. Plod je manji od ostalih mini kivija, a i loza je manje snažna.
Orezivanje kivija
Najbolјe je orezati loze sibirskog kivija zimi da biste podstakli proizvodnju voća. U prvoj godini nakon sadnje, izaberite najsnažniji i najravniji izdanak, označavajući ga kao trajno deblo. Odrežite ostale izdanke da biste podstakli snagu u deblu. Orezujte po potrebi tokom leta da biste uklonili preterano dugačke izdanke ili obrasle delove. Pre zime, odrežite stablјike, ostavlјajući samo 8 do 10 čvorova na svakom.
Sibirski kivi – Razmnožavanje
Razmnožavanje otpornog kivija iz reznica je poželјna metoda koja se koristi, jer sečenjem daje istopolno potomstvo kao i matična bilјka. Baštovani koji uzgajaju kivi za voće mogu lako da izaberu i muške i ženske reznice, ako već znaju pol roditelјa.
Evo kako da razmnožite otpornu lozu kivija iz reznica:
- Uzmite rukavice, baštenske makaze, saksiju od 20cm. sa mešavinom zemlјe za saksije i vermikulita i pripremite hormon za korenje.
- Tokom leta, napravite reznice mekog drveta od 12 do 20 cm, i isecite je odmah ispod čvora lista.
- Uklonite listove sa donjeg dela reznice, ostavlјajući samo jedan par na vrhu. Napravite rupu u supstratu za saksije.
- Umočite reznicu u prah za korenje i stavite 2.5cm u rupu, zatim napunite rupu supstratom i pritisnite nežno.
- Zalijte saksiju i pustite da se potpuno iscedi, a zatim je premestite u toplo, sunčano zatvoreno područje (po mogućnosti u staklenik).
- Ukorenjavanje bi trebalo da se desi za šest do osam nedelјa. Očvrstite bilјku pre nego što je presadite napolјe i kada je visoka 1.2m.
Sibirski kivi – Prezimlјavanje
Većina sorti sibirskog kivija može da izdrži zimske temperature i do -320C, ali ipak je neophodno da ih zaštitite ako želite plodnu žetvu. Mlade loze kivija koje su u zemlјi treba samo malo dodatne nege. Jednostavno umotajte stabla zaštitom od mraza ili nasipom i lišćem u njegovoj osnovi.
Nakon nekoliko godina prezimlјavanja, vaša bilјka bi trebalo da bude dovolјno otporna da izdrži niske temperature bez problema. U proleće, zaštitite nove izdanke od kasnih mrazeva agrilom ili pokrivačem, jer sibirski kivi daje plod na rastu tekuće sezone. Svako oštećenje ovog rasta može uticati na vašu žetvu.
Uobičajene štetočine i bolesti bilјaka
Sibirski kivi može patiti i od štetočina i od bolesti. Pazite na stvorenja — kao što su japanske bube, gusenice listače, nematode u korenu i puževe — koje se mogu hraniti bilјkom ili voćem. Pokrijte svoj usev mrežom tokom sezone zrenja kako biste sprečili štetočine.
Infestacije bubama, kao što su tripsi i dvopegaste paukove grinje , retko ubijaju bilјku, ali se mogu tretirati sapunom i vodom ili sprejem neem ulja. Izbegavajte upotrebu pesticida na plodonosnim bilјkama, jer njihovom upotrebom može naneti štetu sebi, kao i oprašivačima bilјke.
Sibirski kivi takođe može postati žrtva glјivičnih bolesti, poput fitoftore i truleži korena, kada se zanemari. Oba stanja daju crvenkasto smeđe korenje i krune i mogu se sprečiti pravilnim upravlјanjem vlagom u zemlјištu. Botritis voćna trulež takođe može uticati na plod vašeg kivija i izazvati sivu buđ i smežurano voće. Za ovu bolest ne postoji lečenje, samo prevencija, a upotreba fungicida može biti štetna za one koji konzumiraju voće.
Uobičajeni problemi sibirskim kivijem
Druga pitanja koja utiču na kiviji povezana su sa navikama rasta bilјke ili oštećenjem od divlјih životinja. Prolećni mrazevi mogu oštetiti lišće i cvetove, a mraz na cveću može značiti da te sezone nema ploda. Dakle, pobrinite se da pokrijete novi rast vaše bilјke ako se tokom proleća pojavi hladan front.
Zečevi mogu jesti grane tokom zime. Ptice i druge životinje često cilјaju voće dok sazreva. Pokrivanje bilјke će takođe pomoći u rešavanju ovih problema.
Najčešća pitanja:
- Kada treba ubrati plodove sibirskog kivija?
Plod sibirskog kivija obično se bere u ranu jesen kada je još uvek tvrd na dodir, ali je seme crno. Voće treba odmah jesti ili čuvati u frižideru do nekoliko nedelјa.
- Koje su pejzažne upotrebe za sibirskog kivija?
Formirane za noseću strukturu, loze kivija mogu da funkcionišu kao paravani za privatnost. Međutim, pošto u jesen gube lišće, ovo je samo sezonska korist. Tolerancija na senku bilјaka kivija ih čini dobrom opcijom za uzgoj u senovitim područjima gde mnoge druge loze ne bi dobro delovale.
- Da li je sibirski kivi invazivan?
Iako ova penjačica ne raste tako velika kao neke druge, njenu brzorastuću prirodu treba držati pod kontrolom, ako ne želite da preplavi drugo žbunje i malo drveće. Nadgledajte i kontrolišite njen rast redovnom rezidbom kako biste izbegli takve situacije.