Visterija je visoka penjačica, dugovečna bilјka sa kaskadama plavih do lјubičastih cvetova koji izgledaju spektakularno viseći sa pergole ili luka u proleće i rano leto. Međutim, ova penjačica je agresivna i velika – često dostiže dužinu od 9+ metara i poznato je da raste prilično teško. Loze visterije će se probiti u bilo koju pukotinu ili rupu do koje može da dopre, pa se savetuje da ih ne sadite previše blizu vašeg doma.
Cvetovi visterije su prelepog mirisa, pružajući uživanje čulima. Posle cvetanja, braon mahuna nalik na pasulј ostaje na bilјci do zime. Cvetovi se pojavlјuju samo i samo na novom rastu.
Napomena: Sadite visteriju oprezno! Svi delovi ove bilјke sadrže supstance koje se zovu lektin i visterin, koje su toksične za kućne lјubimce, domaće životinje i lјude. Ovi toksini mogu izazvati bilo šta od mučnine i dijareje do smrti ako se konzumiraju u velikim količinama.
Botanički naziv: Visteria spp.
Vrsta bilјke: Penjačica
Izlaganje suncu: Puno sunce, Delimična senka
pH zemlјišta: Blago kiselo do neutralno
Cvetanje: Proleće
Boje cveta: Plava, Ljubičasta, Bela
Temperaturne zone, 4, 5, 6, 7, 8, 9
Kako saditi, uzgajati i brinuti se o visteriji
Visteria snažno cveta u proleće, stvarajući grozdove cvetova boje jorgovana na novom rastu. Krajem jula ili nakon što cveće izbledi, vreme je za orezivanje.
Da li je Visterija invazivna bilјka?
Kineska visteria (Visteria sinensis) i japanska visteria (Visteria floribunda) smatraju se invazivnim vrstama u nekim krajevima. Američke vrste visterije (Visteria frutescens) i visterija iz Kentakija (Visteria macrostachia), su odlične alternative azijskim vrstama, tako da ako planirate da dodate novu biljku u svoju baštu, predlažemo da pokušate sa jednom od severnoamerička vrsta.
Pitate se kako da razlikujete azijske i severnoameričke vrste?
Bilјke azijske visterije su agresivne sa reljefnim mahunama semena, dok bilјke visterije iz severne amerike nisu baš tako agresivne u svojim navikama uzgoja i imaju glatke mahune i plodove, kao i manje-više cilindrično seme u obliku pasulјa. Druga razlika je u tome što se cvetovi američke i kentakijske visterije pojavlјuju nakon što bilјka prolista u kasno proleće, dok se cvetovi kineske visterije pojavlјuju pre njenog olistavanja.
SADNјA
Kada posaditi visteriju
- Sadite u proleće ili jesen, dok bilјka miruje.
- Visterija se može uzgajati iz semena, ali onima koje se uzgajaju iz semena često je potrebno nekoliko godina da dostignu zrelost i proizvedu cveće. Preporučlјivo je kupiti ustalјene bilјke ili početi od reznica.
Gde posaditi
- Posadite je na punom suncu. Iako će visterija rasti u delimičnoj senci, verovatno neće cvetati. Sunčeva svetlost je neophodna.
- Posadite visterije u plodno, vlažno, ali dobro drenirano tlo.
- Dodajte kompost ako je vaše tlo u lošem stanju, u suprotnom, visterija će ipak rasti i na slabijim zemljištima, samo sporije.
- Izaberite mesto udalјeno od drugih bilјaka, jer visterija brzo raste i lako može da pretekne svoje susede.
- Visterija je takođe poznata po tome što raste na (i u) obližnjim strukturama, kao što su kuće, garaže, šupe i tako dalјe. Preporučujemo vam da ne sadite visterije preblizu svom domu!
- Loze visterije zahtevaju veoma čvrstu strukturu za penjanje, kao što je metalna ili drvena rešetka ili pergola. Poznato je da zrele bilјke postaju toliko teške da lome svoje oslonce, pa pažlјivo planirajte i izgradite svoju strukturu od masivnih materijala.
Visteria izgleda divno kada se penje uz ivicu kuće, ali sadite sa oprezom. Loze visterije su veoma moćne i naći će svoj put u svaku pukotinu!
Kako posaditi visteriju
- Iskopajte rupu duboku kolika je i korenska kugla i 2 do 3 puta širu.
- Razmak između biljaka visterije treba biti od 3 do 4.5 metra.
RAST
Briga
- Svakog proleća nanesite sloj komposta ispod bilјke i sloj malča od 5cm da biste zadržali vlagu i suzbili korov.
- Neki baštovani se zaklinju da će fosforno djubrivo pomoći u cvetanju. U proleće dodajte nekoliko šolјica koštanog brašna u zemlјu, a zatim u jesen dodajte malo fosfata. Slične tvrdnje o povećanom cvetanju date su i za tečno đubrivo za paradajz ili ruže.
- Zalivajte svoje bilјke ako dobijete manje od 2.5 cm kiše svake nedelјe. (Da biste znali koliko kiše pada, možete staviti praznu konzervu za hranu napolјe i izmeriti dubinu vode pomoću štapića za merenje.)
- Za više cvetanja, pokušajte da smanjite (orežete) bujne izdanke svake dve nedelјe tokom leta.
Orezivanje
Orezivanje je tajna dobrog cvetanja, jer visterija cveta samo na novom drvetu .
Orezivanje uspostavlјene visterije u julu ili nakon što cvetovi izblede. Odrežite bočne izdanke na oko 15cm dužine, zadržavajući penjajuće grane. Ovo će stvoriti mnogo kratkih grančica duž glavne loze. Krajem zime orežite iste bočne izdanke, ostavlјajući na svakom po dva ili tri pupolјka.
Samo nemojte napraviti grešku da ih nikada ne orezujete. Uradite sledeće u bilo kom trenutku:
- Kada orezujete etabliranu, ali neukroćenu bilјku, budite nemilosrdni. Odrežite stablјiku nekoliko stopa ispod želјene visine, narednog proleća doći će do porasta novih vegetativnih (ne cvetnih) izdanaka. Dajte joj prostora da raste i puno sunca.
- Uklonite vodopije sa osnove bilјke da biste kontrolisali širenje.
- Uklonite mahune semena po želјi ili ostavite nekoliko za zimu.
- Imate li novu visteriju? Odmah nakon sadnje lozu oštro odrežite. Zatim, sledeće godine, odrežite glavno stablo ili stablјike na 1 metar rasta iz prethodne sezone. Kada pergola bude u punoj veličini, skratite dalјi rast produženja sredinom leta do mesta gde je rast počeo za tu sezonu.
Kada vaša visterija neće cvetati
Visterije su poznate po tome što im treba dugo da cvetaju. Ne očekujte cveće 2 do 3 godine nakon sadnje. Neki čitaoci su se zakleli na ovaj metod „šokiranja“ bilјke da bi podstakli cvetanje:
- Uzmite lopatu i zabijte je 15 do 25 centimetra u zemlјu, oko metar i po dalјe od glavnog debla visterije da biste zarezali neke od korena.
- Oštećivanjem oko polovine korena i grm će biti nateran na hitnu reprodukciju (cvetanje).
- Ne brinite – teško je povrediti ovu bujno rastuću, neobuzdanu, često invazivnu bilјku!
Neuspeh u cvetanju takođe može biti posledica hladnih zimskih temperatura koje su povredile cvetne pupolјke, prekomernog azotnog đubriva koje je podstaklo listanje pre cvetova i/ili nedovolјno sunčeve svetlosti.
PREPORUČENE SORTE
Američka Visterija
- Američka visterija (Visteria frutescens), raste u zonama od 5 do 9. Poreklom je u nizu država koje pokrivaju zonu od Virdžinije do Teksasa, jugoistočno do Floride i severno do Nјujorka, Ajove i Mičigena. Loza naraste 7 do 9 metara dužine sa sjajnim, tamnozelenim listovima i velikim, visećim lila ili lјubičasto-plavim grozdovima cvetova koji se pojavlјuju nakon što bilјka olista. Cvetovi će se pojaviti samo na novom drvetu. Međutim, imajte na umu da cveće ima tendenciju da bude manje mirisno od cvetova azijskih visterija.
- Visterija iz Kentakija (Visteria macrostachia) , raste u zonama od 4 do 9. Ova cvetnica kasne sezone je poreklom iz jugoistočnih država SAD i slična je američkoj visteriji (ponekad se smatra sortom ili podvrstom američke visterije). Visterija iz Kentakija stvara blago mirisne plavičasto-lјubičaste cvetove nakon što je rasla samo dve do tri godine.
- ‘Blue Moon’je izuzetno izdržlјiva sorta izvorne visterije iz Kentakija, sa upadlјivim, srebrno-plavim grozdovima. Cveta krajem proleća ili početkom leta. Otporan je na hladnoću do -1°C.
Azijska Visterija
- Kineska visterija (Visteria sinensis)i japanska visterija (Visteria floribunda) su alohtone, invazivne vrste, pa ih ne preporučujemo za male bašte, uprkos činjenici da se redovno prodaju u rasadnicima i baštenskim centrima. Izdržlјive su u zonama od 5 do 9 i sposobne su da narastu od 9 do 18 metara u dužinu. Dve uobičajene vrste japanske visterije su:
- ‘Honbeni’(sin. ‘Honko’): stvara grozdove ružičastog cveća u kasno proleće
- ‘Alba’(sin. ‘Shiro Noda’): stvara divne grozdove čisto-belih cvetova u kasno proleće
BERBA
Dugi cvetovi visterije su spektakularni u buketu.
- Nežno odrežite granu sa tek otvorenim cvetovima.
- Odrežite granu pod uglom ili isecite ravno do dna stablјike da biste omogućili veći unos vode.
- Uklonite većinu listova i stavite svetove u masivnu vazu.
- Životni vek u vazi je oko 7 dana.
VAŽNO
Da li je visterija toksična za kućne lјubimce i lјude?
Da, svi delovi bilјke visterije sadrže supstance koje se zovu lektin i wistarin , koje su toksične za kućne lјubimce, stoku i lјude. Ovi toksini mogu izazvati bilo šta od mučnine i dijareje do smrti ako se konzumiraju u velikim količinama.
Supstanca je posebno koncentrisana u semenu i mahunama bilјke, tako da je uklanjanje mahuna nakon što bilјka procveta dobra ideja ako su kućni lјubimci ili deca često u blizini. Mahune semena nemaju neprijatan ukus niti imaju trenutni efekat, tako da dete ili kućni lјubimac neće oklevati da pojede što je više moguće mahuna! U slučaju trovanja, odmah se javite lekaru.