Otrovne Bilјke u Vrtu

Otrovne bilјke u vrtu: Neke od bilјaka koje se sade u našim dvorištima su otrovne i treba voditi računa da se izbegne slučajni kontakt sa njima ili gutanje bobica ili drugih delova biljke. Neke od njih su popularne ukrasne bilјke, a neke su obični korov koji zaluta u naša dvorišta.

Odricanje od odgovornosti:

Ova lista otrovnih biljaka, stvorena je u cilju edukacije, kako bi čitaoci ovog članka mogli da ukažu i deci i drugim ljudima šta ne smeju dirati ili gutati. Nismo i ne možemo biti odgovorni u slučaju zloupotrebe ovih podataka.

Otrovne biljke:

Naučno ime	Uobičajena imena	Opis	Slika
*Abrus precatorius*	jekurit, krabovo oko, brojanica, perla Džon Krou, pasulј, indijski sladić, akar saga, gidi gidi, jumbi perla, ruti, vremenska bilјka	Atraktivno seme (obično veličine bubamare, sjajno crveno sa jednom crnom tačkom) sadrži abrin, izuzetno toksičan protein koji inaktivira ribozome povezan sa ricinom. Simptomi trovanja uklјučuju mučninu, povraćanje, konvulzije, otkazivanje jetre i smrt, obično nakon nekoliko dana. Gutanje jednog semena može ubiti odraslog čoveka. Seme je korišćeno kao perle u nakitu, što je opasno, udahnuta prašina je toksična i ubod trna može biti fatalan. Seme je nažalost privlačno deci.
Acokanthera spp.	drvo otrovne strele	Svih pet vrsta u ovom rodu izlučuju sok koji sadrži izuzetno toksične srčane glikozide uklјučujući ouabain, koji inhibira natrijum-kalijum pumpu N ⁺ /K ⁺ -ATPazu, membranski transportni protein važan za regulaciju ravnoteže elektrolita i sprovođenje akcionih potencijala u mnogim životinjskim ćelijama.
Aconitum spp.	akonit, vučja beba, monaštvo	Svi delovi su otrovni, sadrže alkaloid koji se zove akonitin, koji onesposoblјava nerve, snižava krvni pritisak i može da zaustavi srce. Čak i slučajni kontakt sa kožom treba izbegavati. Simptomi uklјučuju utrnulost, peckanje i nepravilnosti u radu srca. Korišćen je kao otrov za metke (nemačke snage tokom Drugog svetskog rata), kao mamac i otrov za strele (stara Grčka) i za trovanje zaliha vode (izveštaji iz drevne Azije). Ako se proguta, obično izaziva peckanje, peckanje i utrnulost u ustima, praćeno povraćanjem i nervoznim uzbuđenjem. Obično je otrov koji brzo deluje i u prošlosti se koristio za ubijanje vukova (otuda jedno od uobičajenih imena).
*Actaea pachipoda*	oči lutke, bela baneberri	Svi delovi su otrovni, a posebno bobice, čija konzumacija deluje sedativno na srčano mišićno tkivo i može izazvati srčani zastoj.
*Adenium obesum*	sabi zvezda, kudu, pustinjska ruža	Bilјka izlučuje veoma toksičan sok koji koriste pleme Hadza u Tanzaniji za premazivanje vrhova strela za lov.
*Adonis vernalis*	fazanovo oko, lažni kurik	Bilјka je otrovna, sadrži kardiostimulantna jedinjenja kao što su adonidin i akonitna kiselina.
*Aesculus hippocastanum*	divlјi kesten, buckeie, conker drvo	Svi delovi sirove bilјke su otrovni zbog saponina i glikozida kao što je eskulin, što izaziva mučninu, trzaje mišića, a ponekad i paralizu.
Agave spp.	veka bilјka, magi	Sok od nekoliko vrsta izaziva akutni kontaktni dermatitis, sa stvaranjem plikova koji traju nekoliko nedelјa i ponavlјajućim svrabom nekoliko godina nakon toga.
*Ageratina altissima*	beli zmijski koren, beli sanicle, richveed	Svi delovi sadrže toksično ulјe poznato kao tremetol, koje je otrovno za stoku, konje, koze, ovce i lјude. Simptomi gutanja uklјučuju mučninu i povraćanje i često su fatalni. Kada lјudi konzumiraju u dovolјnim količinama mleko ili meso životinje koja je jela koren bele zmije, može doći do trovanja tremetolom, koje se naziva i mlečna bolest .
*Agrostemma githago*	kukuruzna kukavica	Sadrži saponine githagin i agrostemičnu kiselinu. Svi delovi bilјke su navodno otrovni i mogu izazvati hronična ili akutna, potencijalno smrtonosna trovanja, iako se u narodnoj medicini koristi za lečenje niza bolesti, od parazita do raka. Nema poznatih nedavnih kliničkih studija kukuruznog kukulјica koje pružaju osnovu za preporuke za doziranje, međutim, doze veće od 3 g (semena) smatraju se toksičnim.
*Anemone nemorosa*	drvena anemona, vetar, naprstak	Bilјka sadrži hemikalije koje su toksične za životinje, uklјučujući lјude, ali se takođe koristi kao lek. Svi delovi bilјke sadrže protoanemonin, koji može izazvati jaku iritaciju kože i gastrointestinalnog trakta, gorak ukus i peckanje u ustima i grlu, čireve u ustima, mučninu, povraćanje, dijareju i hematemezu.
Anthurium spp.	anturijum, repni cvet, cvet flaminga	Bilјke anturijuma su otrovne zbog kristala kalcijum oksalata . Sok iritira kožu i oči.
Akuilegia spp.	columbine	Seme i koren sadrže kardiogene toksine koji izazivaju i teški gastroenteritis i lupanje srca ako se konzumiraju. Indijanci su umereno konzumirali cveće raznih vrsta kao začin sa drugim svežim zelenilom, a navodi se da je veoma slatko i bezbedno ako se konzumira u malim količinama. Indijanci su takođe koristili veoma male količine korena kao efikasan tretman za peptičke čireve . Međutim, medicinska upotreba ove bilјke je teška zbog njene visoke toksičnosti, trovanja kolumbinom su lako fatalna.
*Areca catechu*	betel orah palma, pinjang	Orašasti plodovi sadrže arekaidin i arekolin, alkaloide koji su povezani sa nikotinom i na sličan način izazivaju zavisnost. Žvakanje izaziva blagu nadutost, određenu stimulaciju i mnogo crvene plјuvačke, što može izazvati mučninu ako se proguta. Povlačenje izaziva glavobolјu i znojenje. Upotreba je u korelaciji sa rakom usta, i u manjoj meri astmom i srčanim obolјenjima.
*Argemone mexicana*	Meksički mak, cvetni čičak, cardo, cardosanto	Seme A. mexicana sadrži 22–36% bledo žutog, nejestivog ulјa zvanog argemone ulјe ili katkar ulјe, koje sadrži toksične alkaloide sanguinarin i dihidrosangvinarin. Trovanje katkar ulјem izaziva epidemiju vodene bolesti, sa simptomima uklјučujući ekstremno oticanje, posebno nogu.
*Arnica montana*	planinska arnika, planinski duvan, vučja bane, leopardova bane	Sadrži toksin helenalin, koji može biti otrovan ako se konzumiraju velike količine bilјke ili se koriste male količine koncentrovane arnike. Konzumacija A. montana može dovesti do teškog gastroenteritisa, unutrašnjeg krvarenja digestivnog trakta, povećanja enzima jetre (što može ukazivati na upalu jetre), nervoze, ubrzanog rada srca, mišićne slabosti i smrti ako se dovolјno unese. Kontakt sa bilјkom takođe može izazvati iritaciju kože. U Ejmsovom testu je otkriveno da je ekstrakt A. montana mutagen. Toksičnost bilјke dovela je do toga da je američka FDA zvanično proglasila nebezbednom.
*Arum maculatum*	kukavica, lordovi i dame, džek-in-the-pulpit, vake robin, divlјi arum, đavoli i anđeli, krave i bikovi, Adam i Eva, bobine, skrobni koren	Svi delovi bilјke su veoma toksični za lјude i većinu životinja. Jarkocrvene bobice sadrže rafide kalcijum oksalata i rastvorlјive oksalate saponina (kao i količine cijanogena i koniina u tragovima) koji mogu izazvati iritaciju kože, usta i grla, što dovodi do otoka, pečenja, teškoća u disanju i želuca. A. maculatum je jedan od najčešćih uzroka akcidentnog trovanja bilјaka na osnovu posete hitnim odelјenjima bolnice. Međutim, njihov oštar ukus i skoro trenutni osećaj peckanja u ustima znače da se velike količine retko konzumiraju i da je ozbilјna šteta neuobičajena. Dodirivanje bilјke može izazvati kontaktni dermatitis. Svež bilјni materijal je toksičniji od osušenih delova bilјke.
*Atropa belladonna*	velebilјe, beladona, đavolјa trešnja, dvale	Jedna od najotrovnijih bilјaka pronađenih na zapadnoj hemisferi, svi delovi bilјke sadrže alkaloide tropana – kao i oni njenih jednako smrtonosnih sestrinskih vrsta A. baetica, A. pallidiflora i A. acuminata . Aktivni agensi su atropin, hioscin ( skopolamin ) i hiosciamin, koji imaju antiholinergična svojstva. Simptomi trovanja uklјučuju proširene zenice, osetlјivost na svetlost, zamaglјen vid, tahikardiju, gubitak ravnoteže, teturanje, glavobolјu, osip, crvenilo, suva usta i grlo, nejasan govor, zadržavanje mokraće, zatvor, delirijum, zatvor konvulzije. Koren bilјke je generalno najotrovniji deo, iako to može da varira od jednog primerka do drugog. Gutanje jednog lista bilјke može biti fatalno za odraslu osobu. Slučajni kontakt sa lišćem može izazvati pustule na koži. Bobice predstavlјaju najveću opasnost za decu jer izgledaju privlačno i imaju donekle slatkast ukus. Konzumacija dve do pet bobica kod dece i deset do dvadeset bobica kod odraslih može biti smrtonosna. U 2009. dokumentovano je da je slučaj A. belladonna zamenjen sa borovnicom, sa šest bobica koje je progutala odrasla žena, što je rezultiralo teškim antiholinergičnim sindromom. Smrtonosni simptomi bilјke su uzrokovani poremećajem sposobnosti parasimpatičkog nervnog sistema od strane atropina da reguliše nevolјne aktivnosti kao što su znojenje, disanje i rad srca. Antidot za trovanje atropinom je fizostigmin ili pilokarpin . A. belladonna je takođe toksična za mnoge domaće životinje, izazivajući narkozu i paralizu . Međutim, goveda i zečevi jedu bilјku naizgled bez ikakvih štetnih efekata. Kod lјudi, njegova antiholinergična svojstva će izazvati poremećaj kognitivnih kapaciteta poput pamćenja i učenja.
Brugmansia spp.	anđeoska truba	Svi delovi svih bilјaka ovog roda sadrže tropan alkaloide skopolamin i atropin, koji su izuzetno toksični, gutanje je često fatalno. Ove bilјke su blisko povezane i nekada su bile grupisane sa pripadnicima roda Datura, koji sadrže iste smrtonosne alkaloide. Efekti gutanja mogu uklјučivati gubitak veze sa stvarnošću i halucinacije. U literaturi o neuronauci prijavlјen je nesrećni slučaj o mladiću koji je izvršio samoamputaciju makazama za rezidbu nakon što je namerno popio čaj od brugmansije, skuvan od samo dva cveta.
Caladium spp.	anđeoska krila, slonovo uho, Isusovo srce	Svi delovi svih bilјaka ovog roda sadrže nerastvorlјive kristale kalcijum oksalata, koji su toksični. Simptomi gutanja uglavnom uklјučuju iritaciju i pečenje usta, usana i grla, mučninu i povraćanje, bol u stomaku, dijareju, trzanje mišića, a ponekad i oticanje usta ili jezika, što može dovesti do fatalne blokade disanja. U teškim slučajevima može doći do hronične bolesti bubrega ili bubrežne insuficijencije. Oni su otrovni za pse i mačke, kao i za lјude.
*Calla palustris*	močvarna kala, divlјa kala, vodeni arum	Bilјka je veoma otrovna kada je sveža zbog visokog sadržaja oksalne kiseline, ali rizom (poput onog od kaladijuma, kolokazije i arum ) je jestiv nakon sušenja, mlevenja, ispiranja i klјučanja.
*Caltha palustris*	močvarni neven, kralјevski kup	Sadrži nekoliko aktivnih supstanci od kojih je sa toksikološke tačke gledišta najvažniji protoanemonin. Gutanje veće količine bilјke može izazvati konvulzije, peckanje grla, povraćanje, krvavu dijareju, vrtoglavicu i nesvesticu. Kontakt kože ili sluzokože sa sokovima može izazvati pojavu plikova ili upale, a ako se proguta, može izazvati želučanu bolest. Čini se da mlađi delovi sadrže niže koncentracije toksina i zagrevanje razlaže ove supstance. Male količine Caltha u senu ne izazivaju probleme kada se ishranjuju stoci, ali veće količine mogu dovesti do bolesti želuca.
*Cascabela thevetia*	žuti oleander	Svi delovi bilјke su toksični za većinu kičmenjaka jer sadrže srčane glikozide . Poznato je mnogo slučajeva namernog i slučajnog trovanja lјudi.
*Cephalanthus occidentalis*	buttonbush	Ima nekoliko istorijskih medicinskih upotreba, ali je i toksičan zbog prisustva cefalatina.
*Cerbera odollam*	drvo samoubice, Pong Pong drvo	Seme sadrži cerberin, moćan toksin vezan za digoksin . Otrov blokira kanale kalcijumovih jona u srčanom mišiću, uzrokujući poremećaj rada srca. Ovo je obično fatalno i može biti rezultat gutanja jednog semena. Cerberin je teško otkriti na obdukcijama i njegov ukus se može prikriti jakim začinima, kao što je kari. Često se koristi u ubistvima i samoubistvima u Indiji. Stopa samoubistava u Kerali je oko tri puta veća od indijskog proseka. Godine 2004., tim koji je predvodio Ivan Gajar iz Laboratorije za analitičku toksikologiju u La Voult-sur-Rhone, Francuska, dokumentovao je više od 500 slučajeva trovanja Cerbera sa smrtnim ishodom između 1989. i 1999. godine u Kerali. Rekli su: „Prema našim saznanjima, nijedna bilјka na svetu nije odgovorna za toliko samoubistava kao drvo odolama. Srodna vrsta je Cerbera tanghin, čije je seme poznato kao tanghin otrovni orah i korišćeno je kao „ otrov iskušenja “.
*Chelidonium majus*	veći celandin	Cela bilјka je toksična u umerenim dozama jer sadrži niz izohinolinskih alkaloida, ali se tvrdi da postoji terapeutska upotreba kada se koristi u ispravnoj dozi. Glavni alkaloid prisutan u bilјci i korenu je koptizin, a takođe su prisutni berberin, helidonin, sangvinarin i heleritrin. Sanguinarin je posebno toksičan sa LD od samo 18 mg po kg telesne težine. Efekat sveže bilјke je analgetski, holagogičan, antimikrobni i onkostatski, sa dejstvom kao sedativ centralnog nervnog sistema . U testovima na životinjama, pokazalo se da je Chelidonium majus citostatičan . Rane studije su pokazale da lateks izaziva kontaktni dermatitis i iritaciju očiju. Ponekad se navodi da mrlјe na koži prstiju izazivaju iritaciju očiju nakon trlјanja očiju ili rukovanja kontaktnim sočivima. Karakterističan lateks takođe sadrži proteolitičke enzime i fitocistatin helidostatin, inhibitor cistein proteaze.
*Chondrodendron tomentosum*	curare	Sadrži visoko toksične alkaloide i jedan je od izvora kurare otrova strele – tačnije „kurare iz cevi“, čije ime potiče od naziva medicinski vrednog alkaloida tubokurarina.
Cicuta spp.	vodena kukuta, krava mrkva, divlјa šargarepa, zmijina trava, otrovni pastrnjak, lažni peršun, dečija pokvarenost, smrt čoveka	Koren, kada se sveže izvuče iz zemlјe, izuzetno je otrovan i sadrži cikutoksin, stimulans centralnog nervnog sistema koji izaziva napade. Kada se osuši, otrovni efekat se smanjuje. Najčešća vrsta je C. maculata , jedna od vrsta koja se nalazi u zapadnim Sjedinjenim Državama, C. douglasii, koja se često nalazi na pašnjacima i močvarama, ima posebno debele stablјike i veoma velike i čvrste cvetove koji se ponekad beru za izlaganje cveća. Ovo nije preporučlјivo jer je sok takođe toksičan.
*Cleistanthus collinus*		Gutanje njegovih listova ili dikokcije njegovih listova izaziva hipokalemiju ( kaliurezu i srčane aritmije ), metaboličku acidozu, hipotenziju i hipoksiju.
*Clivia miniata*	Natal lјilјan, žbun lјilјan, kafirski lјilјan	Sadrži male količine likorina, što ga čini otrovnim.
*Codiaeum variegatum*	vrtni kroton, šareni kroton	Kao i kod mnogih Euphorbiaceae, sok može izazvati kožni ekcem kod nekih lјudi. Kora, korenje, lateks i listovi su otrovni.
*Colchicum autumnale*	jesenji šafran, livadski šafran	Lukovice sadrže kolhicin, moćnu hemikaliju koja se vezuje za tubulin u ćeliji, narušavajući ili inhibirajući širok spektar normalnih ćelijskih funkcija uklјučujući mitozu, endocitozu i egzocitozu i ćelijsku pokretlјivost. Trovanje kolhicinom je upoređeno sa trovanjem arsenom, simptomi obično počinju dva do pet sati nakon uzimanja toksične doze, ali može proći i do 24 sata da se pojave, a uklјučuju peckanje u ustima i grlu, groznicu, povraćanje, dijareju, bol u stomaku i otkazivanje bubrega . Početak otkazivanja višestrukih organa može se desiti u roku od 24 do 72 sata. Ovo uklјučuje hipovolemijski šok zbog ekstremnog oštećenja krvnih sudova i gubitka tečnosti kroz GI trakt, što može dovesti do smrti. Pored toga, oboleli mogu da dožive oštećenje bubrega što dovodi do niskog izlučivanja urina i krvavog urina, niskog broja belih krvnih zrnaca (koji traje nekoliko dana), anemije, mišićne slabosti i respiratorne insuficijencije . Oporavak može početi u roku od 6 do 8 dana. Ne postoji specifičan antidot za trovanje kolhicinom, iako postoje različiti tretmani. Uprkos problemima sa doziranjem koji se tiču njegove toksičnosti, kolhicin je takođe popularan lek u malim dozama, prepisuje se u lečenju gihta, porodične mediteranske groznice, perikarditisa i Behčetove bolesti . Takođe se istražuje za upotrebu kao lek protiv raka . Određeni lekovi i uslovi mogu ometati metabolizam kolhicina i naglo povećati njegovu toksičnost, dajući kolhicinu reputaciju opasnih interakcija sa lekovima.
*Conium maculatum*	kukuta, otrovna kukuta, pegavi peršun, pegava krava, ovsena kaša lošeg čoveka, otrovna zmijska trava, otrov za dabrove	Svi delovi bilјke sadrže γ-konicein i njegov derivat koniin, kao i slične alkaloide, koji su toksični za sve sisare i mnoge druge organizme. Gutanje može izazvati bol u stomaku, povraćanje i progresivnu paralizu centralnog nervnog sistema, gutanje više od 100 miligrama koniina (što je otprilike šest do osam svežih listova, ili čak i manje doze semena i korena) može biti fatalno za odrasle lјude. Koniin deluje prvenstveno tako što inhibira nikotinske acetilholinske receptore u nervnim ćelijama, što može izazvati efekte slične narkoticima već 30 minuta nakon ingestije, praćeno rastućom neuromišićnom disfunkcijom koja dovodi do paralize respiratornih mišića i na kraju smrti usled nedostatka kiseonika. Suprotno uobičajenom mitu, naučne studije su opovrgle da lјudi mogu biti izloženi alkaloidima kukute ako unose mleko ili meso životinja koje su jele bilјku. C. maculatum ne treba mešati sa drvećem koje se obično naziva kukuta ( Tsuga spp.), koje, iako nije jestivo, nije ni približno toliko toksično kao zelјasta bilјka. Kaže se da je infuzija otrovne kukute ubila Sokrata 399. godine pre nove ere.
Consolida spp.	larkspur	Mlade bilјke i seme su otrovne, izazivaju mučninu, trzaje mišića i paralizu, često fatalne. Druge bilјke iz roditelјskog roda Delphinium su takođe otrovne i obično se nazivaju larkspur.
*Convallaria majalis*	đurđevak	Sadrži najmanje 38 različitih srčanih glikozida, uklјučujući konvalarin, koji oslobađaju cijanovodonik kada se metabolišu u telu. Svi delovi bilјke, uklјučujući i jarko crvene bobice, izuzetno su otrovni. Simptomi gutanja mogu uklјučivati bol u stomaku, mučninu, povraćanje i nepravilan rad srca.
*Coriaria mirtifolia*	redoul	Mediteranska bilјka koja sadrži toksin koriamirtin, čije gutanje izaziva probavne, neurološke i respiratorne probleme. Otrovni plodovi površno podsećaju na kupine i mogu se greškom jesti kao takvi. Može biti fatalan kod dece.
*Cytisus scoparius*	metla, obična metla	Sadrži toksične alkaloide koji depresiraju srce i nervni sistem. Alkaloid spartein je antiaritmički agens klase 1a, blokator natrijumovih kanala. Nije odobren od strane FDA za lјudsku upotrebu kao antiaritmički agens i nije uklјučen u Vaughn Villiams klasifikaciju antiaritmičkih lekova .
Daphne spp.	dafne, cvet venca, mezereum	Svi delovi svih vrsta u ovom rodu, posebno bobice (različito crvene, žute, plave ili crne), su veoma toksične, a primarni aktivni princip je glikozid dafnin, neke vrste sadrže i mezerein . Gutanje čak i samo nekoliko bobica može izazvati osećaj pečenja u ustima, jak bol u stomaku, povraćanje, krvavu dijareju, slabost, stupor i konvulzije, praćene komom, često je fatalan. Mogu se javiti i korozivne lezije oralne sluzokože i gornjeg gastrointestinalnog trakta, a zabeležen je i nefritis . Sok i sok od bobica mogu izazvati alergijski dermatitis kod osetlјivih osoba.
Datura spp.	džemsonova trava, trn jabuka, smrdlјiva trava, korov Džejmstauna, anđeoske trube, mesečev cvet, sveta datura	Sadržeći tropan alkaloide skopolamin, hiosciamin i atropin, svi delovi ovih bilјaka su otrovni, posebno seme i cvetovi. Gutanje može izazvati abnormalnu žeđ, hipertermiju, teški delirijum i nekoherentnost, vizuelne distorzije, bizarno i moguće nasilno ponašanje, gubitak pamćenja, komu i smrt. To je značajan otrov za ispašu stoke u Severnoj Americi. Datura je vekovima korišćena kao enteogena droga od strane autohtonih naroda Amerike i drugih vekovima, iako ekstremna varijabilnost u toksičnosti date bilјke u zavisnosti od njene starosti i okruženja rasta čini takvu upotrebu izuzetno opasnom praksom, razlika između rekreativne doze i smrtonosne doze je mala, i netačna doza često dovodi do smrti. Iz istog razloga, Datura je takođe bio popularan otrov za samoubistva i ubistva, posebno u delovima Evrope i Indije. Izveštaji o rekreativnoj upotrebi su u velikoj meri negativni. Većina onih koji opisuju svoju upotrebu Dature smatraju svoja iskustva izuzetno neprijatnim i često fizički opasnim.
*Daucus carota*	divlјa šargarepa, ptičje gnezdo, biskupska čipka, čipka kralјice Ane	D. carota sadrži falkarinol, koji je opasno toksičan za lјude. Takođe je prijavlјeno da sadrži aceton, asaron, holin, etanol, mravlјu kiselinu, cijanid vodonik, izobuternu kiselinu, limonen, jabučnu kiselinu, maltozu, oksalnu kiselinu, palmitinsku kiselinu, pirolidin i kvinsku kiselinu. Kada je u kontaktu sa vlažnom D. carota, može doći do iritacije kože i mehurića .
Deathcamas	Različiti rodovi u porodici Melanthiaceae imaju vrste čija uobičajena imena uklјučuju „deathcamas“, uklјučujući Amianthium, Anticlea, Stenanthium, Tokicoscordion i Zigadenus .	Svi delovi ovih bilјaka su toksični, zbog prisustva alkaloida. Životinje na ispaši, kao što su ovce i goveda, mogu biti pogođene i došlo je do smrtnih slučajeva lјudi.
Delphinium spp.	larkspur	Sadrži alkaloid delsolin . Mlade bilјke i semenke su otrovne, izazivaju mučninu, trzaje mišića, paralizu, a često i smrt.
*Dicentra cucullaria*	srce koje krvari, Holandnske pantalone	Svi delovi bilјke sadrže neurotoksične alkaloide kao što su izohinolin i kukularin, za koje se zna da su otrovni za mačke, stoku i lјude. Goveda koja pasu na listovima ili mehuricama mogu patiti od poteškoća sa disanjem, teturanja i grčeva, ponekad fatalnih. Bilјka takođe može izazvati kontaktni dermatitis ako se dodirne.
*Dichapetalum cymosum*	gifblaar	Poznata kao stočni otrov u Južnoj Africi, ova bilјka sadrži metabolički otrov fluorosirćetnu kiselinu .
Dieffenbachia spp.	dumbcane	Svi delovi su otrovni, krivci su igličasti kristali kalcijum oksalata zvani rafidi, koji mogu izazvati intenzivno pečenje, crvenilo kože, iritaciju i nepokretnost jezika, usta i grla ako se progutaju. Otok može biti dovolјno ozbilјan da blokira disanje, što dovodi do smrti, iako je to retko, u većini slučajeva simptomi su blagi i mogu se uspešno lečiti osnovnim analgeticima, antihistaminicima ili uglјem .
*Digitalis purpurea*	lisičarka	Listovi, seme i cvetovi su otrovni, sadrže srčane ili druge steroidne glikozide . Oni izazivaju nepravilan rad srca, opšte probavne smetnje i konfuziju, može biti fatalan.
*Dioscorea communis*	Bljust kuke	Sve komponente bilјke, uklјučujući i krtole, su otrovne zbog sadržaja saponina, pa se obično ne koristi interno. Međutim, korišćen je kao oblog za modrice i upalјene zglobove. Predloženo je da se crni brioni koristi lokalno sa oprezom, zbog sklonosti da bilјka izaziva bolne plikove. Istraživanja su pokazala izolovane naslage kalcijum oksalata i histamina u soku bobica i rizomima, što može doprineti iritaciji kože i kontaktnom dermatitisu.
Driopteridaceae	drvene paprati, paprati buckler, muške paprati	Poznato je da rizomi ove porodice sadrže jedinjenja dobijena od floroglucinola, koja su se ranije koristila za lečenje infekcija nematodama. Trovanja Driopteris filik-mas sastoje se od povraćanja, dijareje, vrtoglavice, glavobolјe, tremora, hladnog znoja, dispneje, cijanoze, konvulzija, mentalnih poremećaja, oštećenja vida ili slepila koje može biti privremeno ili trajno. Postoje podaci o Rumohra adiantiformis (ranije Arachnoides adiantiformis ) koji izaziva kontaktni dermatitis.
*Duranta erecta*	zlatna rosa, golubova bobica, nebeski cvet	Listovi i bobice bilјke su toksični i potvrđeno je da su ubili decu, pse i mačke .
*Erisimum cheiri*	šeboj	Sadrži sastojke koji mogu uticati na srce.
*Euonimus europaeus*	vreteno, evropsko vreteno	Plod je otrovan, sadrži između ostalih supstanci alkaloide teobromin i kofein, kao i izuzetno gorak terpen. Trovanja su češća kod male dece, koju mame plodovi jarkih boja. Gutanje može dovesti do oštećenja jetre i bubrega, pa čak i smrti. Postoje mnoge druge vrste Euonimusa, od kojih su mnoge takođe otrovne.
*Euphorbia pulcherrima*	božićna zvezda	Suprotno popularnom mitu, božićne zvezde su samo veoma blago toksične, ako uopšte i imaju, i u većini konteksta se smatraju netoksičnim i za lјude i za kućne lјubimce, Pregledom više od 22.000 prijavlјenih slučajeva izloženosti božićnoj zvijezdi, od kojih se većina dogodila kod djece, utvrđeno je da 92% izloženih nije razvilo nikakve simptome i da nikada nije dokumentovan nijedan smrtni slučaj kao rezultat gutanja bilo kojeg dijela bilјke božićne zvijezde. Kontakt sa bilјkom obično nema efekta, iako njen lateks može izazvati alergijsku reakciju kod osetlјivih osoba. Takođe može biti blago iritantan za kožu ili stomak i ponekad izaziva dijareju i povraćanje ako se pojede. Sok unet u lјudsko oko može izazvati privremeno slepilo. Poinsettia je na sličan način samo blago toksična za mačke, pse i konje, i veoma retko zahteva veterinarsko lečenje.
*Ekcoecaria agallocha*	mlečni mangrove, mangrove za slepe oči, drvo rečnog otrova	Kontakt sa lateksom može izazvati iritaciju kože i stvaranje plikova, kontakt očima može izazvati privremeno slepilo.
*Galanthus nivalis*	visibaba	Listovi, a posebno lukovice, sadrže fenantridinske alkaloide, uklјučujući likorin i narciklazin, od kojih su oba ispitana na potencijalnu toksičnost, kao i na upotrebu u medicini. Posebno se pokazalo da likorin ima citostatske antitumorske efekte koji mogu biti korisni u lečenju određenih karcinoma, kod miševa, nisu primećeni simptomi toksičnosti kada se likorin davao hronično nekoliko dana u dozama do 80 mg/kg, što ukazuje da je srednja tolerisana doza likorina veoma velika. Gutanje lukovica je umešano u slučajna trovanja u Holandiji tokom nestašice hrane u Drugom svetskom ratu, iako su velike količine neophodne da bi se izazvale toksične reakcije, jedenje bilјke može izazvati gastrointestinalne probleme kod lјudi, pa se stoga smatra blago toksičnom i za lјude i za domaće sisare. G. nivalis takođe proizvodi aktivni protein aglutinin poznat kao GNA, koji je zbog svojih insekticidnih svojstava uveden u neke sorte genetski modifikovanog krompira da bi ih zaštitio od insekata štetočina. Kontroverzni eksperiment sproveden 1990-ih prijavio je oštećenje gastrointestinalnog i imunološkog sistema kod pacova koji su hranili ovaj krompir, iako je studija kasnije kritikovana zbog metodoloških nedostataka.
*Gelsemium sempervirens*	žuti jesamin	Svi delovi su otrovni, izazivaju mučninu i povraćanje. Često fatalan. Moguće je razbolјeti se od uzimanja meda napravlјenog od nektara jesamina.
*Gloriosa superba*	plameni lјilјan, lјilјan gloriosa, vatreni lјilјan	Bilјka je dovolјno toksična da izazove smrt lјudi i životinja ako se proguta. Svaki deo bilјke je otrovan, a posebno gomolјasti rizomi. Kao i kod drugih članova Colchicaceae, ova bilјka sadrži visok nivo kolhicina, toksičnog alkaloida. Takođe sadrži alkaloid gloriocin. U roku od nekoliko sati od gutanja toksične količine bilјnog materijala, žrtva može da oseti mučninu, povraćanje, utrnulost i peckanje oko usta, peckanje u grlu, bol u stomaku i krvavu dijareju. Kako toksični sindrom napreduje, mogu se javiti rabdomioliza, ileus, respiratorna depresija, hipotenzija, koagulopatija, hematurija, izmenjen mentalni status, napadi, koma i rastuća polineuropatija.
Grevillea spp.	svileni hrast, paukov cvet	Nekoliko vrsta kao što su Grevillea ‘Robin Gordon’, G. robusta, G. banksii, G. bipinnatifida i druge mogu izazvati teški kontaktni dermatitis.
*Gimnocladus dioicus*	Drvo kafe iz Kentakija, američka bobica kafe, mahagoni Kentakija, drvo nikera, panj	Listovi, semenke i pulpa voća sadrže niske koncentracije toksičnog alkaloida poznatog kao citizin . Gutanje dovolјnih količina može izazvati zagušenje pluća, respiratornu insuficijenciju, komu i smrt, kako kod lјudi, tako i kod domaćih životinja kao što su goveda i ovce.
*Hedera helik*	obični bršlјan	Listovi i bobice sadrže veliki broj saponina, a neki lјudi imaju i alergijske reakcije na bršlјan. Ekstrakt bršlјana je uklјučen u neke lekove protiv kašlјa kao ekspektorans . Gutanje ekstrakta bršlјana je povezano sa gastrointestinalnim simptomima uklјučujući mučninu i povraćanje i alergijske reakcije kao što je osip na koži kod nekih lјudi. Samo dodirivanje bilјke takođe ponekad može izazvati kontaktni dermatitis.
*Heliotropium indicum*	Indijski heliotrop	Sadrži tumorogene pirolizidinske alkaloide.
*Helleborus niger*	Božićna ruža	Sadrži protoanemonin, ili ranunculin, koji ima lјutkast ukus i može izazvati peckanje očiju, usta i grla, oralne ulceracije, gastroenteritis i hematemezu.
*Heracleum mantegazzianum*	svinjski korov	Sok je fototoksičan, izaziva fitofotodermatitis (teške upale kože) kada je zahvaćena koža izložena sunčevoj svetlosti ili UV zracima. U početku koža postaje crvena i počinje da svrbi. Zatim se formiraju plikovi dok se reakcija nastavlјa tokom 48 sati. Oni formiraju crne ili lјubičaste ožilјke, koji mogu trajati nekoliko godina. Hospitalizacija može postati neophodna.
*Heracleum sosnovskii*	Svinjski gigantski korov	Bilјka ima toksičan sok i izaziva upalu kože pri kontaktu.
*Hippomane mancinella*	mančinelovo drvo	Svi delovi ovog drveta, uklјučujući i plod, sadrže toksične estre forbola tipične za Euphorbiaceae . Naime, drvo sadrži 12-deoksi-5-hidroksiforbol-6gama, 7alfa-oksid, hipomanine, mancinelin, sapogenin i floracetofenon-2, a 4-dimetiletar je prisutan u listovima, dok plodovi poseduju fizostigmin. Kontakt sa mlečno belim lateksom proizvodi jak alergijski dermatitis. Stajanje ispod drveta tokom kiše može izazvati pojavu plikova na koži čak i od male kapi kiše sa lateksom u sebi. Zapalјeni delovi drveća mogu izazvati slepilo ako dim dopre do očiju. Voće takođe može biti pogubno ako se pojede. Mnoga drveća nose znak upozorenja, dok su druga označena crvenim „X na deblu da ukaže na opasnost. Na Francuskim Antilima drveće je često obeleženo obojenom crvenom trakom nekoliko stopa iznad zemlјe. Karibi su koristili lateks ovog drveta da otruju svoje strele i vezali su zaroblјenike za deblo drveta, obezbeđujući sporu i bolnu smrt. Aravaci i Taino su koristili oblog od strelice ( Maranta arundinacea ) kao protivotrov protiv takvih otrova od strela . Karibi su takođe bili poznati po tome da lišćem truju vodu svojih neprijatelјa. Španski istraživač Huan Ponce de Leon pogođen je strelom koja je bila otrovana sokom mančinela tokom bitke sa Kalusom na Floridi, nakon čega je umro.
*Hiacinthus orientalis*	obični zumbul	Lukovice su otrovne, izazivaju mučninu, povraćanje, dahtanje, konvulzije i verovatno smrt. Čak i rukovanje lukovicama može izazvati iritaciju kože.
Hidrangea spp.	hortenzija, hortenzija	Hortenzije su umereno toksične ako se jedu, a svi delovi bilјke sadrže cijanogene glikozide .
*Hiosciamus niger*	henbane	Seme i lišće sadrže hiocijamin, skopolamin i druge tropan alkaloide . Može da izazove proširene zenice, halucinacije, ubrzan rad srca, konvulzije, povraćanje, hipertenziju i ataksiju .
*Ilex akuifolium*	Ileks	Listovi, kora i bobice sadrže niz potencijalno štetnih supstanci uklјučujući saponine, triterpene, polifenole, metilksantine i cijanogena jedinjenja (iako se čini da poslednja dva ne doprinose značajno toksičnosti kada ih progutaju životinje). Bobice se generalno smatraju najtoksičnijim za lјude, izazivajući mučninu, povraćanje, bolove u stomaku i dijareju. Gutanje čak i samo nekoliko bobica može biti dovolјno da izazove gastrointestinalne smetnje kod dece, a glavni krivac su saponini, stupor i pospanost se ponekad vide kod dece koja unose veoma velike količine. Kod pasa i mačaka, primarni simptom je takođe iritacija gastrointestinalnog trakta, iako je ona generalno blaga do umerena, hipersalivacija, povraćanje, dijareja, tresenje glavom i šmrakanje usana su uobičajeni znaci gutanja božikovine. Jedenje velikih količina listova može izazvati opstrukciju stranog tela iako je to neuobičajeno. Ekstrakti iz listova božikovine bili su smrtonosni kada su ubrizgani miševima, iako voćni ekstrakti nisu proizveli nikakve simptome toksičnosti. Pored hemijskog sadržaja, bodlјikavi listovi mogu izazvati i mehanička oštećenja tela.
*Iris sibirica*	Sibirska perunika, sibirska zastava	Većina delova bilјke je otrovna (rizom i listovi), ako se greškom progutaju mogu izazvati bolove u stomaku i povraćanje. Takođe, rukovanje bilјkom može izazvati iritaciju kože ili alergijsku reakciju.
*Jacobaea vulgaris*	ambrozija	Sadrži mnogo različitih alkaloida, uklјučujući jakobin, jakonin, jakozin, otosenin, retrorsin, senecifilin, senecionin i senkirkin. Otrovan za stoku i stoga zabrinjava lјude koji drže konje i stoku. Konji inače ne jedu svežu ambroziju zbog gorkog ukusa, ali ona gubi taj ukus kada se osuši i postaje opasna u senu. Rezultat, ako se konzumira dovolјna količina, može biti ireverzibilna ciroza jetre. Znaci da je konj otrovan uklјučuju žutu sluzokožu, depresiju i nedostatak koordinacije. Opasnost je da toksin može imati kumulativni efekat, alkaloid se ne akumulira u jetri, ali proizvod razgradnje može oštetiti DNK i progresivno ubija ćelije. Jacobaea vulgaris je takođe teoretski otrovna za lјude, iako je trovanje malo verovatno jer je neukusno i ne koristi se kao hrana. Međutim, neke osetlјive osobe mogu razviti alergijsku reakciju kože nakon rukovanja bilјkom jer, kao i mnogi članovi porodice Compositae, sadrži seskviterpinske laktone (koji se razlikuju od pirolizidinskih alkaloida odgovornih za toksične efekte), koji mogu izazvati kompozitni dermatitis.
*Kalanchoe delagoensis*	majka miliona	Sadrži bufadienolidne srčane glikozide koji mogu izazvati trovanje srca, posebno kod životinja na ispaši. Tokom 1997. godine, 125 grla stoke je umrlo nakon što su pojeli ovu bilku u rezervatu u blizini Moreea, Novi Južni Vels, Australija.
*Kalmia latifolia*	planinski lovor	Sadrži andromedotoksin i arbutin . Zeleni delovi bilјke, cveće, grančice i polen su toksični, a simptomi toksičnosti počinju da se pojavlјuju oko šest sati nakon gutanja. Trovanje izaziva anoreksiju, ponavlјano gutanje, obilno lučenje plјuvačke, depresiju, neusklađenost, povraćanje, čestu defekaciju, suzenje očiju, nepravilno ili otežano disanje, slabost, srčane smetnje, konvulzije, komu i na kraju smrt. Autopsija će pokazati gastrointestinalnu iritaciju i krvarenje .
Laburnum spp.	zlatna kiša	Svi delovi bilјke, a posebno seme su otrovni i mogu biti smrtonosni ako se konzumiraju u prekomernoj količini. Glavni toksin je citizin, agonist nikotinskih receptora. Simptomi trovanja mogu uklјučivati intenzivnu pospanost, povraćanje, uzbuđenje, teturanje, konvulzivne pokrete, blago penjenje na ustima, nejednako proširene zenice, komu i smrt. U nekim slučajevima, dijareja je veoma teška i ponekad su konvulzije izrazito tetanične .
*Lamprocapnos spectabilis*	krvavo srce	Kontakt sa bilјkom može izazvati iritaciju kože kod nekih lјudi zbog alkaloida sličnih izohinolinu .
*Lantana camara*	velika žalfija, divlјa žalfija, bobica	Toksičnost L. camara za lјude nije utvrđena, sa nekoliko studija koje sugerišu da unošenje nezrelih bobica može biti toksično za lјude. Druge studije su pronašle dokaze koji sugerišu da gutanje voća L. camara ne predstavlјa opasnost za lјude i da je u stvari jestivo kada je zrelo.
Ligustrum spp.	kalina, amur, voštani list	Bobice i listovi nekoliko vrsta su blago toksični za lјude, pse, mačke, stoku, zečeve i kornjače, sadrže terpenoidne glikozide koji mogu izazvati ekstremnu iritaciju ruku i usta pri kontaktu i probavne smetnje ako se progutaju, deca i male životinje su posebno osetlјive. Bobice takođe sadrže fenilpropanoid glukozid siringin, čije gutanje može izazvati mučninu, glavobolјu, bol u stomaku, povraćanje, dijareju, slabost, nizak krvni pritisak i nisku telesnu temperaturu. Konzumiranje lisunca takođe može izazvati probavne smetnje, respiratorne poteškoće i nervne simptome kao što je gubitak koordinacije, au veoma retkim slučajevima može biti fatalan. Privet je jedna od nekoliko bilјaka koje su otrovne za konje . Tamo gde lisunjak raste u izobilјu, polen cvetova je sezonski alergen koji može izazvati iritaciju disajnih puteva i može izazvati napade astme i ekcem kod pacijenata. Zabranjena je za prodaju ili uzgoj na Novom Zelandu zbog efekata njegovog polena na lјude sa astmom. Kineski lisunac se takođe koristio u tradicionalnoj medicini za lečenje raznih bolesti, posebno u obliku bilјnog čaja ili odvarka od lišća ili kore.
Lilium spp.	lјilјan	Većina ima neidentifikovani toksin rastvorlјiv u vodi koji se nalazi u svim delovima bilјke. Izuzetno otrovan, ali privlačan za mačke, izaziva akutno zatajenje bubrega, samo dve latice cveća mogu da ubiju.
*Lolium temulentum*	dren, otrovni lјulј	Seme i semenske glave ove obične baštenske korove mogu sadržati alkaloide temulin i loliin. Neki stručnjaci takođe ukazuju na glјivicu ergot ili glјivice iz roda Endoconidium, koje obe rastu na semenskim glavicama ražanih trava, kao dodatni izvor toksičnosti.
Lupinus spp.	lupin, lupin	Neke sorte imaju jestivo seme. Slatka lupina ima manje, a gorka lupina više toksičnih alkaloida lupinina i sparteina .
*Malus florentina*	Firentinska jabuka	Svi članovi ovog roda sadrže toksin cijanovodonik u semenu, a možda iu lišću.
*Mandragora officinarum*	mandragora	Alkaloidi prisutni u svežoj bilјci ili sušenom korenu uklјučuju atropin, hiosciamin, skopolamin (hioscin), skopin, kuskohigrin, apoatropin, 3-alfa-tigloiloksitropan, 3-alfa,6-beta-ditigloiloksitropan i beladonine. Nealkaloidni sastojci uklјučuju sitosterol i beta-metileskuletin (skopoletin). Alkaloidi čine bilјku, posebno koren i lišće, otrovnom, putem antiholinergičkih, halucinogenih i hipnotičkih efekata. Antiholinergična svojstva mogu dovesti do gušenja.
*Marah origanus*	Oregon manroot, primorski manroot, bigroot, zapadni divlјi krastavac	Svi delovi bilјke su otrovni, a posebno seme i krupni plodovi gorkog ukusa nalik krastavcima, verovatno zbog toksičnih kukurbitacina .
*Melia azedarach*	Drvo kineske bobice, jorgovan rt, bobičasto drvo siringa	Voće je otrovno za lјude ako se jede u velikim količinama. Toksini su neurotoksini i neidentifikovane smole koje se nalaze uglavnom u plodovima. Prvi simptomi trovanja javlјaju se nekoliko sati nakon ingestije. Mogu uklјučivati gubitak apetita, povraćanje, zatvor ili dijareju, krvavi izmet, bol u stomaku, plućnu kongestiju, srčani zastoj, ukočenost, nedostatak koordinacije i opštu slabost. Smrt može nastupiti nakon otprilike 24 sata.
*Melianthus major*	honeibush	Cela bilјka je otrovna za lјude i životinje, a posebno korenje koje sadrži srčane glikozide.
Menispermum spp.	moonseed	Plodovi i semenke su otrovni, izazivaju mučninu i povraćanje, često fatalne.
*Mentha pulegium*	gorska nana	Toksičan je za lјude i ima različite efekte u zavisnosti od količine i koncentracije unesene. Najkoncentrovaniji i najtoksičniji oblik bilјke penirojal je penirojal ulјe. Ulјe sadrži 80% do 92% cikloheksanona pulegona. Pulegon je molekul u najvećoj koncentraciji, izaziva razne bolesti kod onih koji ga unose i zbog toga bilјka ima svoj ukus mente. koji mogu da potraju nakon uzimanja male doze (<10 mL) penniroial ulјa su mučnina, povraćanje, bol u stomaku i vrtoglavica. Veće količine mogu dovesti do multiorganskog otkazivanja koje može dovesti do smrti.
Narcissus spp.	narcis, narcis, jonkuil	Lukovice su otrovne i izazivaju mučninu, povraćanje i dijareju, može biti fatalan. Stablјike takođe izazivaju glavobolјe, povraćanje i zamaglјen vid.
*Nerium oleander*	oleander	Svi delovi su toksični, posebno listovi i drvenaste stablјike. Sadrži neriozid, oleandrozid, saponine i srčane glikozide. Izaziva teške probavne smetnje, probleme sa srcem i kontaktni dermatitis. Dim zapalјenog oleandra može izazvati reakcije u plućima i može biti fatalan.
*Nicandra phisalodes*	peruanska jabuka	Za celu bilјku se kaže da je toksična (prema nekim izvorima, veoma toksična) i da se koristi u medicini kao diuretik, sedativ i lek protiv kašlјa .
*Nicotiana glauca*	duvan drvo	Sadrži toksični alkaloid anabazin . Gutanje lišća može biti fatalno.
*Notobubon galbanum*	mehurasti žbun	Svi delovi su otrovni, izazivaju bolne plikove pri kontaktu koji se pojačavaju izlaganjem sunčevoj svetlosti.
*Oenanthe crocata*	otrovna kukuta	Sadrži enantotoksin. Stoka može bezbedno da jede listove, ali stablјike i posebno korenje bogato uglјenim hidratima su mnogo otrovnije. Životinje koje znaju da jedu lišće mogu da jedu korenje kada je ono izloženo tokom čišćenja jarka – jedan koren je dovolјan da ubije kravu, a u tim okolnostima su takođe poznate i lјudske žrtve. Naučnici sa Univerziteta Istočni Pijemont u Italiji tvrdili su da su ovu bilјku identifikovali kao bilјku odgovornu za stvaranje sardonskog osmeha, i da je najverovatniji kandidat za „sardoničnu bilјku“, koja je bila neurotoksična bilјka koja se koristila za ritualno ubijanje starijih lјudi na feničanskoj Sardiniji . Kada ti lјudi nisu bili u stanju da se izdržavaju, bili su opijani ovom bilјkom, a zatim su padali sa visokog kamena ili su ih tukli na smrt. Na ovaj način su strelјani i zločinci.
*Paris quadrifolia*	petrov krst	Svaka bilјka proizvodi samo jednu bobicu nalik borovnici, koja je otrovna, kao i druga tkiva bilјke. Trovanja pariskom kvadrifolijom su retka, jer usamlјena bobica bilјke i njen odbojan ukus otežavaju grešku da je zamene sa borovnicom.
*Passiflora caerulea*	plava pasiflora, obična pasiflora, isusov venac	Listovi sadrže cijanogeni glikozid, koji se razlaže u cijanid.
Phoradendron spp.	američka imela	Imela je čest hemiparazit drveća i žbunja. Toksičnost varira u zavisnosti od vrste, ali svi delovi bilјke, posebno listovi i bobice, sadrže niz opasnih hemikalija, uklјučujući proteine zvane foratoksini i toksične alkaloide. Simptomi su veoma slični onima koje proizvode vrste Viscum i mogu uklјučivati akutnu gastrointestinalnu nelagodnost, dijareju, slab puls i/ili usporen rad srca, pa čak i napade, međutim, retko je smrtonosan za odrasle lјude, a mnoge divlјe životinje su prilagođene da jedu njegove plodove.
*Phisostigma venenosum*	kalabarski pasulј, pasulј iskušenja	Toksin u semenu je parasimpatomimetički alkaloid fizostigmin, reverzibilni inhibitor holinesteraze . Simptomi trovanja uklјučuju obilјe plјuvačke, mučninu, povraćanje, dijareju, anoreksiju, vrtoglavicu, glavobolјu, bol u stomaku, znojenje, dispepsiju i napade., i mogu dovesti do holinergičkog sindroma ili „SLUDGE sindroma“. Medicinska upotreba fizostigmina uklјučuje lečenje mijastenije gravis, glaukoma, Alchajmerove bolesti i odloženog pražnjenja želuca .
Phytolacca spp.	vinobojka	Listovi, bobice i koreni sadrže fitolakatoksin i fitolacigenin. Toksičnost mladog lišća može se smanjiti ponovlјenim klјučanjem i oceđivanjem. Gutanje otrovnih delova bilјke može izazvati jake grčeve u stomaku, upornu dijareju, mučninu, povraćanje (ponekad krvavo), sporo i otežano disanje, slabost, grčeve, hipertenziju, teške konvulzije i smrt. Otrovni principi se nalaze u najvećim koncentracijama u podlozi, zatim u listovima i stablјikama, a zatim u zrelom plodu. Bilјka generalno postaje toksičnija sa zrelošću, sa izuzetkom bobica (koje imaju značajnu toksičnost čak i dok su zelene).
*Pieris japonica*	Japanski pieris	Bilјka je otrovna ako je konzumiraju lјudi ili životinje.
Plumeria spp.	frangipani	Kontakt sa mlečnim lateksom može da iritira oči i kožu.
*Podophillum peltatum*	američka mandragora	Zeleni delovi bilјke, nezreli plodovi, a posebno rizom sadrže nealkaloidni lignin poznat kao podofilotoksin u koncentracijama u rasponu od 0,3% do 1,0% po masi, čije gutanje može izazvati tešku gastroenteritis, depresiju centralnog creva, depresiju centralnog sistema. Zrelo žuto voće se generalno smatra jestivim u skromnim količinama. Podofilotoksin je moćno antimitotično sredstvo koje deluje tako što vezuje tubulin i sprečava deobu ćelija, a neke varijante mogu inhibirati aktivnost enzima koji vezuju DNK kao što su polimeraze i topoizomeraze. Ove karakteristike takođe daju podofilotoksin i njegove derivate katarzična, purgativna, antivirusna, vezikantna, antihelmintička i antitumorska svojstva, što ih čini korisnim u mnogim medicinskim primenama, uklјučujući kao lokalni esharotik za uklanjanje bradavica izazvanih infekcijama humanim papiloma virusom (HPV) i u lečenju nekih karcinoma.
*Prunus laurocerasus*	lovor višnja	Lišće, plodovi i semenke mogu izazvati ozbilјne neprijatnosti kod lјudi ako se progutaju. Seme koje stvaraju cvetovi je otrovno kao i ostatak bilјke, sadrži cijanogene glikozide i amigdalin. Ovaj hemijski sastav je ono što daje miris badema kada se listovi zgnječe. Lovorova voda, destilat napravlјen od bilјke, sadrži prusinsku kiselinu i druga jedinjenja i toksična je.
*Prunus padus*	sremza, ptičja trešnja, maidai drvo	Glikozidi prulaurasin i amigdalin, koji mogu biti otrovni, prisutni su u nekim delovima P. padus, uklјučujući listove, stablјike i plodove.
Pteridium aquilinum	orlova paprat ili bujad	Kancerogen za lјude i životinje kao što su miševi, pacovi, konji i goveda kada se progutaju. Kancerogeno jedinjenje je ptakilozid ili PTK, koji može da iscuri iz bilјke u vodosnabdevanje, što može objasniti povećanje incidence raka želuca i jednjaka kod lјudi u oblastima bogatim paprikom.
*Pulsatilla cernua*	prerijski krokus, livadska anemona	Veoma je toksičan i proizvodi kardiogene toksine i oksitoksine koji usporavaju rad srca kod lјudi. Prekomerna upotreba može dovesti do dijareje, povraćanja i konvulzija, hipotenzije i kome.
Quercus spp.	hrast	Listovi i žir hrastovih vrsta su u velikim količinama otrovni za lјude i stoku, uklјučujući goveda, konje, ovce i koze, ali ne i svinje . Trovanje je uzrokovano toksinom taninskom kiselinom, koji uzrokuje gastroenteritis, srčane probleme, kontaktni dermatitis i oštećenje bubrega. Simptomi trovanja uklјučuju nedostatak apetita, depresiju, zatvor, dijareju (koja može sadržati krv), krv u urinu i grčeve, međutim, retko je fatalan, i zapravo se nakon pravilne obrade žir konzumira kao osnovna hrana u mnogim delovima sveta.
*Rhamnus cathartica*	buckthorn	Seme i listovi su blago otrovni za lјude i životinje, ali ih ptice lako jedu.
Rhododendron spp.	azalea	Svi delovi su otrovni i izazivaju mučninu, povraćanje, depresiju, otežano disanje i komu, iako je retko fatalan. Primarni izvor toksičnosti je grupa blisko povezanih jedinjenja zvanih grajanotoksini, koja blokiraju jonske kanale natrijumova u ćelijskim membranama i sprečavaju električnu repolarizaciju tokom akcionih potencijala . Med napravlјen od nektara bilјaka rododendrona može da sadrži opasne koncentracije grajanotoksina i istorijski se koristio kao otrov i u alkoholnim pićima.
*Rhododendron ferrugineum*	alpenrose, snežna ruža, rđastolisna alpenrose	Umereno je toksičan, sadrži arbutin, arekolin i rodoksantin, i može izazvati povraćanje i smetnje digestivnog, nervnog, respiratornog i cirkulatornog sistema.
*Rhododendron luteum*	žuta azaleja, azaleja orlovi nokti	Uprkos slatkom mirisu cveća, nektar je toksičan, sadrži grajanotoksin, zapisi o trovanju lјudi koji su jeli med datiraju iz 4. veka pre nove ere u klasičnoj Grčkoj.
*Rhododendron tomentosum*	močvarni labrador čaj, divlјi ruzmarin	Svi delovi bilјke sadrže otrovne terpene koji utiču na centralni nervni sistem . Prvi simptomi predoziranja su vrtoglavica i poremećaji kretanja, praćeni grčevima, mučninom i nesvesticom . Sam miris bilјke može izazvati glavobolјu kod nekih lјudi.
Rhus spp.	afrički sumak	Ranije grupisani sa otrovnim bršlјanom i ostatkom roda Tokicodendron, svi delovi ovog drveta sadrže niske nivoe veoma iritantnog ulјa sa urušiolom . Kožne reakcije mogu uklјučivati plikove i osip. Ulјe se lako širi na odeću i nazad, i ima veoma dug životni vek. Infekcije mogu pratiti grebanje. Kako urušiol nije otrov već alergen, ne utiče na određene lјude. Dim zapalјenog Rhus lancia može izazvati reakcije u plućima i može biti fatalan.
*Ricinus communis*	bilјka ricinusovog ulјa, ricinus, Palma Christi	Seme sadrži ricin, izuzetno toksičan i u vodi rastvorlјiv protein koji inaktivira ribozome, ima ga u manjim koncentracijama i u drugim delovima bilјke. Takođe su prisutni ricinin, alkaloid i iritantno ulјe. Prema izdanju Ginisove knjige svetskih rekorda iz 2007. godine, bilјka ricinusovog ulјa je najotrovnija na svetu, iako je njen rođak abrin, koji se nalazi u semenu bilјke jekurit, verovatno smrtonosniji. Ricinusovo ulјe, koje se dugo koristi kao laksativ, trlјanje mišića i u kozmetici, pravi se od semena, ali se protein ricin denaturira tokom obrade. Ricin brzo i nepovratno inhibira ribozome, molekularne mašine odgovorne za proizvodnju proteina u svim ćelijama.LD kod odraslih je samo oko 22 μg/ kg kada se ubrizgava ili inhalira, uneti ricin je mnogo manje toksičan zbog digestivne aktivnosti peptidaza, iako doza od 20 do 30 mg/kg, ili oko 4 do 8 semenki, i dalјe može izazvati smrt ovim putem. Izveštaji o stvarnom trovanju su relativno retki. Ako se progutaju, simptomi mogu biti odloženi do 36 sati, ali obično počinju u roku od 2-4 sata. To uklјučuje osećaj pečenja u ustima i grlu, bol u stomaku, pražnjenje i krvavu dijareju. U roku od nekoliko dana dolazi do teške dehidracije, pada krvnog pritiska i smanjenja urina. Ukoliko se ne leči, smrt se može očekivati u roku od 3-5 dana, ako do ovog vremena nisu umrli, često se oporavlјaju. Toksičnost varira među životinjskim vrstama: 4 semena će ubiti zeca, 5 ovcu, 6 vola ili konja, 7 svinju i 11 psa. Patke su pokazale značajnu otpornost na seme: potrebno je u proseku 80 da bi ih ubilo. Do trovanja dolazi kada životinje progutaju slomlјeno seme ili žvakanjem razbiju seme, netaknuto seme može proći kroz digestivni trakt bez oslobađanja toksina.
Robinia spp.	crni skakavac, lažni bagrem	Sve vrste proizvode toksične lektine. Otrov je složena mešavina lektina sa najvećom koncentracijom u plodovima i semenkama, a zatim slede kora korena i cvetovi. U listovima ima malo otrova. Lektini, koji se generalno nazivaju robin, manje su toksični od onih npr. Abrus (abrin) ili Ricinus (ricin), au slučajevima bez smrtnog ishoda toksični efekti imaju tendenciju da budu privremeni.
Sambucus spp.	bazga	Koreni, grančice, listovi i nezreli plodovi smatraju se otrovnim i izazivaju mučninu i probavne smetnje. Zrele bobice se moraju kuvati pre konzumiranja.
*Sanguinaria canadensis*	krvavi koren	Rizom sadrži benzilizohinolinske alkaloide slične morfijumu, prvenstveno toksin sanguinarin . Sanguinarin ubija životinjske ćelije blokiranjem delovanja transmembranskih proteina Na ⁺ /K ⁺ -ATPaze. Kao rezultat toga, nanošenje S. canadensis na kožu može uništiti tkivo i dovesti do formiranja velike kraste zvane eschar . Iako se nanošenje esharotičnih agenasa, uklјučujući S. canadensis, na kožu ponekad predlaže kao kućni tretman za rak kože, ovi pokušaji mogu biti ozbilјno unakaženi, ali i neuspešni. Izveštaji o slučajevima su pokazali da se u takvim slučajevima tumori ponovo javlјaju i/ili metastaziraju. Američka administracija za hranu i lekove (FDA) je odobrila uklјučivanje sanguinarina u paste za zube kao antibakterijskog sredstva ili agensa protiv plaka, iako se veruje da ova upotreba može izazvati leukoplakiju ili le premalignu. Bezbedan nivo sangvinarina u takvim proizvodima je predmet regulacije i debate. Ekstrakte S. canadensis takođe su promovisale neke kompanije za suplemente kao tretman ili lek za rak, ali je FDA navela neke od ovih proizvoda među svojim „187 lažnih lekova protiv raka koje bi potrošači trebalo da izbegavaju“. Bloodroot je popularna crvena prirodna boja koju koriste umetnici Indijanaca, posebno među proizvođačima korpe u rečnim trskama u jugoistočnim Sjedinjenim Državama. Međutim, uprkos navodnim lekovitim svojstvima i istorijskoj upotrebi Indijanaca kao emetika, zbog njegove toksičnosti unutrašnja upotreba nije preporučlјiva (sanguinarin ima LD od samo 18 mg po kg telesne težine).
*Scopolia carniolica*	Evropska skopolija, zvono kokošije	Nјegova toksičnost proizilazi iz visokog nivoa tropan alkaloida, posebno atropina . Količina atropina je najveća u korenu .
*Solanum dulcamara*	gorko-slatko velebilјe	Svi delovi su otrovni, sadrže solanin i izazivaju umor, paralizu, konvulzije i dijareju. Retko fatalan.
*Solanum nigrum*	crno velebilјe	Svi delovi bilјke osim zrelog ploda sadrže otrovni glikoalkaloid solanin. Trovanje solaninom prvenstveno se manifestuje gastrointestinalnim i neurološkim poremećajima. Simptomi uklјučuju mučninu, dijareju, povraćanje, grčeve u stomaku, peckanje u grlu, srčanu aritmiju, glavobolјu i vrtoglavicu. U težim slučajevima može doći do halucinacija, gubitka osećaja, paralize, groznice, žutice, proširenih zenica i hipotermije . U velikim količinama, trovanje solaninom može biti fatalno.
*Solanum pseudocapsicum*	Jerusalimska trešnja, zimska trešnja Madeira, zimska trešnja	Svi delovi, a posebno bobice, su otrovni, izazivaju mučninu i povraćanje. Povremeno je fatalan, posebno za decu.
*Sophora secundiflora*	teksaški planinski lovor
*Strophanthus gratus*		Zrelo seme ove afričke bilјke sadrži ouabain, moćni srčani glikozid koji, kada je dovolјno koncentrisan, može da izazove srčani zastoj vezivanjem i inhibiranjem delovanja natrijum-kalijum pumpe i na taj način drastično usporava kontrakciju ćelija srčanog mišića . Nekada je korišćen medicinski u malim dozama za lečenje kongestivne srčane insuficijencije i drugih srčanih stanja, ali je u velikoj meri zamenjen strukturno povezanim digoksinom. Ekstrakti iz Strophanthus gratus i kore vrste Acokanthera dugo su koristili somalijski plemeni za trovanje lovačkih strela, ako je koncentracija dovolјno visoka, strela otrovana ouabainom može ubiti odraslog nilskog konja .
*Strychnos nux-vomica*	strihninsko drvo	Seme obično sadrži oko 1,5% strihnina, izuzetno gorkog i smrtonosnog alkaloida. Ova supstanca dovodi čoveka u intenzivne mišićne konvulzije i obično ubija u roku od tri sata. Kora drveta takođe može da sadrži brucin, još jednu opasnu hemikaliju.
*Symplocarpus foetidus*	tvor kupus, livadski kupus, foetidni potos, korov	Listovi i koreni sadrže kristale kalcijum oksalata, koji su umereno toksični za lјude. Gutanje velikih količina bilo kojeg od njih može izazvati simptome uklјučujući peckanje u ustima i grlu, oticanje usana i jezika, povraćanje, glavobolјe i vrtoglavicu, samo rukovanje svežim listovima može izgoreti kožu.
*Takus baccata*	Evropska tisa, obična tisa, groblјansko drvo	Skoro svi delovi sadrže toksične taksane (osim crvenog, mesnatog i blago slatkog arilusa koji okružuje toksično seme). Sama semena su posebno toksična ako se žvaću. Nekoliko lјudi je izvršilo samoubistvo gutajući lišće i seme, uklјučujući Katuvolka, kralјa plemena u sadašnjoj Belgiji .
Tokicodendron spp.	Nekoliko vrsta, uklјučujući Tokicodendron radicans (obično poznat kao otrovni bršlјan), Tokicodendron diversilobum (obično poznat kao otrovni hrast) i Tokicodendron vernik (poznatiji kao otrovni sumak)	Svi delovi ovih bilјaka sadrže veoma nadražujuće ulјe sa urušiolom . Kožne reakcije mogu uklјučivati plikove i osip. Ulјe se lako širi na odeću i nazad, i može dugo da se zadrži u okolini. Infekcije mogu pratiti grebanje. Dim zapalјenog otrovnog bršlјana može izazvati reakcije u plućima i može biti fatalan. Uprkos uobičajenim nazivima, urušiol nije otrov već alergen , tj. simptomi povezani sa njim su autoimune reakcije i zbog toga neće uticati na određene lјude. Alergijska reakcija izazvana kontaktom sa otrovnim bršlјanom pogađa više od 70% lјudske populacije, a samo u Sjedinjenim Državama godišnje se prijavi čak 350.000 slučajeva.
*Urtica ferox*	ongaonga	Čak i najlakši dodir može dovesti do bolnog uboda koji traje nekoliko dana.
Veratrum spp.	lažni kumer, kukuruzni lјilјan	Nekoliko vrsta, koje sadrže visoko toksične steroidne alkaloide (npr. veratridin ) koji aktiviraju natrijum jonske kanale i uzrokuju brzu srčanu insuficijenciju i smrt ako se progutaju. Svi delovi bilјke su otrovni, a najotrovniji su koren i rizomi . Simptomi se obično javlјaju između 30 minuta i 4 sata nakon ingestije i uklјučuju mučninu i povraćanje, bol u stomaku, utrnulost, glavobolјu, znojenje, slabost mišića, bradikardiju, hipotenziju, srčanu aritmiju i napade . Lečenje trovanja uklјučuje gastrointestinalnu dekontaminaciju aktivnim uglјem praćeno suportivnom negom uklјučujući nadoknadu tečnosti, antiemetike za upornu mučninu i povraćanje, atropin za lečenje bradikardije i vazopresore za lečenje hipotenzije. Indijanci su koristili sok istisnut iz korena da bi otrovali strele pre borbe. Osušeni u prahu koren ove bilјke korišćen je i kao insekticid. Teratogena svojstva i sposobnost bilјaka da izazovu teške urođene defekte bili su dobro poznati Indijancima, iako su takođe koristili male količine korena sakuplјenog zime (u kombinaciji sa Salvia dorii da bi pojačali njene efekte i smanjili toksičnost bilјke) za lečenje kanceroznih tumora. Toksični steroidni alkaloidi nastaju samo kada su bilјke u aktivnom rastu, pa su travari i Indijanci koji su ovu bilјku koristili u medicinske svrhe ubirali korenje tokom zimskih meseci kada su nivoi toksičnih sastojaka bili najniži. Koreni V. nigrum i V. schindleri korišćeni su u kineskom herbalizmu (gde su bilјke ovog roda poznate kao „li lu“ (藜蘆). Li lu se koristi interno kao moćno sredstvo za povraćanje u krajnjoj nuždi, i lokalno za ubijanje spolјašnjih parazita, lečenje tinea i šuga i zaustavlјanje svraba, međutim, neki njeni interni lekari odbijaju da prepišu libal lu.] . ekstremne poteškoće u pripremi bezbedne i efikasne doze, a da je smrt nastupila pri dozi od 0,6 grama Tokom 1930-ih, ekstrakti Veratruma su ispitivani u lečenju visokog krvnog pritiska kod lјudi. Međutim, pacijenti su često imali neželјene efekte zbog uskog terapijskog indeksa ovih proizvoda. Zbog njegove toksičnosti, upotreba Veratruma kao leka za visok krvni pritisak kod lјudi je prekinuta.
*Vernicia fordii*	tung drvo	Otrovno je u svim svojim delovima, uklјučujući plodove i seme, iako su se neki delovi drveta u prošlosti koristili u medicinske svrhe. Prema jednom univerzitetskom sajtu, samo jedno seme iz voća može biti fatalno, a drugi simptomi mogu uklјučivati povraćanje, dijareju i usporeno disanje. Listovi takođe mogu dati osip sličan onom od otrovnog bršlјana.
Viscum spp.	evropska imela, vidi i srodni rod Phoradendron	Imela je čest hemiparazit drveća i žbunja. Toksičnost varira u zavisnosti od vrste, ali svi delovi bilјke, posebno listovi i bobice, sadrže niz toksičnih hemikalija, uklјučujući nekoliko različitih viskotoksina, alkaloid tiramin i lektin koji inaktivira ribozome zvan viskumin. Simptomi mogu uklјučivati akutnu gastrointestinalnu nelagodnost, dijareju, slab puls i/ili usporen rad srca, pa čak i napade, međutim, retko je smrtonosan za odrasle lјude, a mnoge divlјe životinje su prilagođene da jedu njegove plodove.
*Voacanga africana*	Voacanga	Kora i seme ovog tropskog drveta sadrže složenu mešavinu iboga alkaloida, uklјučujući voakangin i voakamin . Ova jedinjenja su različito korišćena kao stimulansi, psihodelični lekovi i otrovi.
*Visteria sinensis*	kineska glicinija	Svi delovi bilјke sadrže glikozid zvan visterin koji je toksičan ako se proguta i može izazvati mučninu, povraćanje, bolove u stomaku i dijareju. Glicinije su izazvale trovanje kod dece u mnogim zemlјama, izazivajući blagi do teški gastroenteritis .
Ksanthium spp.	Obična dikica	Obični kokoši ( Ksanthium strumarium ), poreklom iz Severne Amerike, može biti otrovan za stoku, uklјučujući konje, goveda i ovce. Neke domaće životinje će izbegavati da konzumiraju bilјku ako je prisutna druga hrana, ali manje diskriminirajuće životinje, kao što su svinje, će pojesti bilјke, a zatim će se razboleti i uginuti. Sadnice i seme su najotrovniji delovi bilјaka. Simptomi se obično javlјaju u roku od nekoliko sati, izazivajući nestabilnost i slabost, depresiju, mučninu i povraćanje, uvijanje mišića vrata, ubrzan i slab puls, otežano disanje i na kraju smrt. Ksantijum se takođe koristio zbog svojih lekovitih svojstava i za pravlјenje žute boje, kao što ukazuje i njegovo ime (grčki kanthos = ‘žuto’).
*Zantedeschia aethiopica*	kala lјilјan, arum lјilјan	Svi delovi bilјke su toksični, sadrže kalcijum oksalat, koji izaziva iritaciju i oticanje usta i grla, akutno povraćanje i dijareju. Može biti fatalno.
*Zigadenus glaberrimus*	sandbog death camas	Svi delovi Z. glaberrimus su toksični, zbog prisustva alkaloida. Ova ili srodna vrsta izazvala je smrt lјudi.