Recikliranje, odnosno kompostiranje baštenskog otpada u domaći kompost je lako i ekološki prihvatlјivo. Ovde ćemo pogledati osnove pravlјenja ovog vrednog ekološkog đubriva.
Kompostiranje
Napunite svoj kontejner za kompost (komposter) mešavinom lisnatog zelenog materijala i iseckanih drvenastih stablјika
- Koristite ‘zeleni’ otpad kao što su jednogodišnji korov, otpad od povrća i pokošena trava
- Dodajte ‘smeđi’ otpad, kao što su iseckane grane od rezidbe i karton
- Kontejneri za kompost mogu biti mali ili veliki, tako da odgovaraju vašem prostoru i količini otpada
- Izaberite zaštićeno, senovito mesto za svoju kantu za kompost, idealno direktno na tlu.
Kompostiranje je odličan način da iskoristite baštenski otpad – sve od pokošene trave do jednogodišnjeg korova, podrezane žive ograde do uvelog cveća. Takođe možete dodati kuhinjski biljni otpad, kao što su kore od povrća, zajedno sa papirom i kartonom.
Iako se sve to može reciklirati sakuplјanjem komunalnog otpada, ima smisla da sami iskoristite prednosti pretvarajući ga u kompost u sopstvenoj bašti. Ovako izbegavate komunalne troškove, a na kraju dobijate besplatan, održiv kompost koji će koristiti vašem tlu i bilјkama.
Kada se rasprostre po površini zemlјe ili lagano zagrabulja, domaći kompost dodaje vrednu organsku materiju koja pobolјšava strukturu zemlјišta, aeraciju i biodiverzitet. Može povećati zadržavanje vlage u peskovitim zemlјištima koja se brzo dreniraju i pomoći drenaži u teškim glinovitim zemlјištima. Koristi se kao malč, pomaže u zadržavanju vlage u zemlјištu i usporavanju isparavanja tokom leta.
Baštenski kompost se takođe može koristiti za pravlјenje komposta za saksije, kada se kombinuje sa drugim sastojcima.
Iako je moguće napraviti kompost samo gomilanjem baštenskog otpada na gomilu, efikasnije je, a i štedi prostor kada koristite namenski kontejner za kompostiranje. Možete ga sami napraviti od drvenih paleta ili recikliranih dasaka ili da kupite namenski PVC komposter. Dostupni su u širokom spektru oblika, veličina i stilova, od kompaktnih i izdržlјivih PVC kompostera, do atraktivnog oblika drvene košnice, pa čak i rotirajućih buradi. Postoje opcije koje odgovaraju svim veličinama i stilovima bašte.
Kompostiranje je takođe odlično za biodiverzitet bašte, sa mnogim vrstama glјiva i mikroorganizama u zemlјištu koji doprinose procesu, dok se crvi, vaši, puževi i drugi beskičmenjaci takođe hrane materijalom koji se raspada. Oni zauzvrat obezbeđuju hranu za ptice, ježeve, žabe i druge korisne divlјe životinje.
Postavlјanje kontejnera za kompost
Baštenski kompost je sredstvo za pobolјšanje zemlјišta napravlјeno od razloženog bilјnog otpada, obično u kontejneru za kompost ili na gomili. Dodaje se zemlјištu kako bi se pobolјšala njegova plodnost, struktura i sposobnost zadržavanja vode. Komposti za seme ili saksije se koriste za uzgoj sadnica ili bilјaka u kontejnerima – dostupan je širok spektar komercijalno proizvedenih komposta bez treseta, napravlјenih od mešavine različitih sastojaka, kao što su ilovača, kompostirana kora, kokos i pesak, iako možete i sami da pravite mešavine.
Kompostiranje u komposteru možete započeti u bilo koje doba godine, ali je korisno početi kada vaša bašta proizvodi mnogo odgovarajućeg materijala, obično od proleća pa nadalјe. Generalno je brže, urednije i lakše praviti kompost u komposteru, iako će se i otvorena gomila na kraju kompostirati. Dobar komposter treba da zaštiti materjal od kiše, zadrži malo toplote, omogući drenažu i propusti vazduh.
Izbor i lokacija kompostera
Odaberite komposter tako da odgovara prostoru koji imate na raspolaganju i količini otpada koju proizvodi vaša bašta. Za početnike i one sa malom baštom, plastični komposter od 320L je često dobar izbor. Veće bašte i parcele mogu biti u stanju da popune veliki drveni komposter, poput onih napravlјenih od paleta. Profesionalni prerađivači komposta više vole nekoliko kompostera u seriji, da bi kompost držali u različitim fazama zrelosti.
Najbolјa lokacija za komposter je zaštićeno mesto u delimičnoj ili punoj senci, kako bi se izbegle ekstremne temperature i vlaga. Mikroorganizmi (bakterije i glјivice) koji pretvaraju otpad u kompost najbolјe rade u ustaljenim uslovima. Dakle, ako imate nedovolјno iskorišćen senoviti ugao u vašoj bašti, komposter će ga pretvoriti u produktivno mesto. Samo se uverite da možete lako da pristupite do kompostera, inače ga nećete koristiti redovno.
Pravilno postavlјanje kompostera pruža dobar pristup organizmima u zemlјištu i omogućava laku drenažu. Ali i ugažena površina je takođe dobra – samo dodajte nekoliko lopata zemlјe preko, da biste je prilagodili.
Kako kompostirati
Kompostiranje je proces u kome se bilјni materijal gomila kako bi istrulio (razgradio se) i dobio kompost na kraju procesa. Baštenski i kuhinjski otpad će se tokom vremena razložiti u komposteru ili u gomili i proizvešće se mrvlјiva organska materija koja se može koristiti kao malč, regenerator zemlјišta ili sastojak komposta za saksije.
Postoje dve glavne vrste materijala za kompostiranje:
- Zeleni – ovo je obično meki, lisnati materijal, uklјučujući pokošenu travu, sočne zelene bilјke (kao što je jednogodišnji korov), otpad od useva, staro voće i povrće i kuhinjski biljni otpad. Ovi materijali su bogati azotom
- Smeđi – uglavnom suvi drvenasti otpad, kao što su drobljene/seckane grane nakon rezidbe voćaka ili nakon orezivanja živih ograda (iseckano, usitnjeno ili drobljeno), i drugi osušeni materijali kao što su mrtve stablјike, suvo lišće i slama, kao i pocepani ili iseckani papir i karton. Oni su bogati uglјenikom
Bakterije i mikroorganizmi koji proizvode Kompost rade najbolјe kada je balans zelenog i braon materijala ispravan.
Grubi odnosi:
- 25-50% bi trebalo da bude meki lisnati zeleni materijal
- ostalih 75–50% treba da bude iseckani drvenasti, smeđi materijal
Izbegavajte da bilo koji materijal dominira – posebno pokošena trava, jer oni sami po sebi mogu postati lјigav, smrdlјiv otpad. Pokošena trava se najbolјe meša sa smeđim materijalom kada ih dodajete u komposter. Ako ih nemate dovolјno, stavite ih pored kompostera dok ne budete imali dovolјno braon materijala da napravite uravnoteženu mešavinu. Moje iskustvo je takvo da sam dobio odlični kompost od pretežnog zelenog materjala, ali je kod mene u komposteru prisutna larva Lozinog zlatara (lat. Anomala vitis).
Ona preradi sav kompost u sitne suve granule, idealne za mešavine i kao dodatak tlu.
Isecite ili iseckajte duge stablјike ili prutove pre nego što ih dodate u komposter, kao i papir ili karton, kako biste im pomogli da se uspešnije razgrade.
Obično nema potrebe za dodavanjem dodatnih sastojaka ili proizvoda za pobolјšanje procesa kompostiranja. Često se preporučuje kreč (koji podiže pH ), ali ne donosi zaista nikakvu korist. Postoje i proizvodi, koji se nazivaju akceleratori komposta, aktivatori ili starteri, za koje se tvrdi da ubrzavaju kompostiranje, ali će proces generalno teći glatko i bez njih ako obezbedite dobar balans zelenih i smeđih sastojaka i dovolјno provetravanja. Čaj od gaveza također može pospešiti kompostiranje.
Kompostiranje – Okretanje komposta
Prevrtanjem komposta materijalu se dodaje vazduh, koji je neophodan za proces kompostiranja. Ako je materijal previše vlažan ili se zbije, kompostiranje će biti sporije jer je dostupno manje vazduha. Materijal takođe treba da bude vlažan po suvom vremenu – okretanje će vam dati priliku da procenite nivo vlage.
Ako je moguće, okrenite kompost nekoliko puta godišnje. Ovo će ubrzati kompostiranje i pomoći da se svi sastojci razbiju. Međutim, to može biti težak posao, pa ako ne možete da se snađete, nemojte očajavati – sve dok su sastojci dobro izbalansirani i brzina nije prioritet, kompostiranje će se obično odvijati prirodno. Međutim, ako postižete loše rezultate, prevrtanje bi trebalo da pobolјša stvari.
Postoje različiti načini za mešanje komposta – najosnovniji je da ispraznite komposter, a zatim ga ponovo napunite, ili da premestite sadržaj iz jednog kompostera u drugu. Ali i jedno i drugo zauzima prostor i može biti naporno. Druga opcija je jednostavno da vilama mešate sadržaj svakih nekoliko meseci, uvodeći vazduh i mešajući različite sastojke najbolјe što možete.
Razmislite da nosite rukavice i masku za prašinu kada okrećete kompost, kako biste smanjili relativno retke zdravstvene rizike.
Kada je kompost spreman za upotrebu?
Kompostiranje može potrajati između šest meseci i dve godine da dostigne zrelost. Veće količine materijala imaju tendenciju da se kompostiraju brže, ali manji komposteri, iako su sporiji, ipak bi trebalo da daju dobre rezultate. Redovno mešanje sadržaja takođe će pomoći da se proces učini efikasnijim.
Kompostiranje ima tendenciju da bude brže u toplijim vremenskim uslovima, ali se usporava tokom zime.
Zreli kompost je tamno braon, mrvičaste teksture nalik zemlјištu i trebalo bi da miriše na vlažnu šumu. Malo je verovatno da će sav materijal ispasti ovako, ali svi nekompostirani komadi mogu se dodati nazad u sledeću seriju materijala za kompostiranje.
Domaći kompost je idealan za upotrebu kao:
Malč – Malč je sloj materijala, deblјine najmanje 5 cm, koji se nanosi na površinu tla u kasnu jesen pa sve do kasne zime (novembar-februar). Koristi se za zaštitu od mraza, pobolјšanje rasta bilјaka dodavanjem hranlјivih materija ili povećanjem sadržaja organske materije, smanjenjem gubitka vode iz tla, u dekorativne svrhe i suzbijanje korova. Malč može biti dobro istruleli baštenski kompost i stajnjak, iseckana kora drveta, šlјunak, rizla i rečni oblutak.
Kompostiranje – Rešavanje problema
Kompostiranje je obično jednostavan i uspešan proces, ali povremeno rezultati mogu biti neočekivani:
- Mokar, lјigav ili smrdlјiv kompost – to može biti uzrokovano sa premalo vazduha i previše vode. Pokrijte kompost i zaštitite ga od kiše i dodjte više smeđeg otpada, kao što su seckani drveni materijal, sečka, slama ili iseckani papir. Izbegavajte dodavanje više pokošene trave u jednom potezu – umesto toga pomešajte je sa dosta smeđeg materijala
- Suvo i vlaknasto sa malo raspadanja – to je obično uzrokovano premalo vlage i previše smeđeg materijala. Zalijte kompost leti ako izgleda suvo i umešajte više zelenog otpada. Pored toga, na svaki sloj komposta od 15 cm, možete dodati ili: jednu kantu svežeg stajnjaka, ili 270 g, ribljeg i koštanog brašna, ili 140 g amonijum sulfata.
- Muve – dobro upravljan komposter neće proizvesti rojeve muva, ali ako se ipak pojave, pokrijte kuhinjski otpad baštenskim otpadom i proverite da sadržaj nije previše vlažan, što može dovesti do nedovolјne aeracije.
I to bi bilo sve. Reciklirajte biljni otpad umesto da ga spaljujete. Korist je višestruka, a vaša okolina čistija.