Zemlјište je glavni izvor hranlјivih materija potrebnih bilјkama za rast. Tri glavne hranlјive materije za biljke su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). Zajedno čine trio poznat kao NPK. Druge važne hranlјive materije su kalcijum, magnezijum i sumpor. Bilјke su takođe potrebne male količine gvožđa, mangana, cinka, bakra, bora i molibdena, poznatih kao elementi u tragovima jer su bilјci potrebni samo tragovi. Uloga ovih hranlјivih materija u rastu bilјaka je složena, a ovaj članak daje samo kratak pregled. Prilikom prehrane biljaka, treba voditi računa da koristite samo preparate koji sadrže lako dostupne i dobro kombinovane elemente. Na primer, upotreba ljuske jajeta za prehranu kalcijumom je potpuni nonsens, jer se kalcijum iz ljuske oslobađa tokom dugog niza godina i u nedovoljnim količinama. Također upotreba kvasca, mleka, sode bikarbone, sredstva za sudove i ostalih trange frange, će samo naneti više štete, nego što možete i zamisliti.
Hranlјive Materije – Glavni elementi
Azot (N)
Azot je klјučni element u rastu bilјaka. Nalazi se u svim bilјnim ćelijama, u bilјnim proteinima i hormonima i u hlorofilu.
Atmosferski azot je izvor azota u zemlјištu. Neke bilјke kao što su mahunarke fiksiraju atmosferski azot u svojim korenima, inače fabrike đubriva koriste azot iz vazduha za proizvodnju amonijum sulfata, amonijum nitrata i uree. Kada se nanese na zemlјište, azot se pretvara u mineralni oblik, nitrat, tako da bilјke mogu da ga preuzmu.
Zemlјišta sa visokim sadržajem organske materije, poput crnice, generalno imaju više azota nego svetla tla. Nitrat se lako izvlači iz zemlјe jakim kišama, što dovodi do zakiselјavanja zemlјišta. Azot treba da primenjujete češće i u malim količinama kako bi bilјke mogle da iskoriste sav azot, ili u organskom obliku kao što je kompost i stajnjak, tako da se ispiranje ovog elementa smanji.
Fosfor (P)
Fosfor pomaže u prenosu energije sa sunčeve svetlosti na bilјke, stimuliše rani rast korena i bilјaka i ubrzava zrelost.
Najčešći izvor fosfora je NPK. Svi stajnjaci sadrže fosfor, stajnjak životinja koje se hrane žitaricama je posebno bogat izvor.
Kalijum (K)
Kalijum povećava snagu i otpornost bilјaka na bolesti, pomaže u formiranju i premeštanju skroba, šećera i ulјa u bilјkama i može pobolјšati kvalitet ploda.
Kalijum je nizak ili nedostaje na mnogim peskovitijim zemlјištima. Takođe, može doći do teškog uklanjanja kalijuma na zemlјištima koja se koriste za intenzivnu ispašu i intenzivne hortikulturne useve (kao što su banane i jabuke). NPK i kalijev sulfat su najčešći izvori kalijuma.
Kalcijum (Ca)
Kalcijum je neophodan za zdravlјe korena, rast novih korena i korenskih dlaka i razvoj listova. Generalno je u nedostatku na kiselim zemlјištima. Kreč, gips, dolomit i superfosfat (mešavina kalcijum fosfata i kalcijum sulfata) snabdevaju kalcijumom. NPK đubriva su korisna tamo gde su potrebni kalcijum i fosfor.
Magnezijum (Mg)
Magnezijum je klјučna komponenta hlorofila, zelenog materijala za bojenje bilјaka, i od vitalnog je značaja za fotosintezu (pretvaranje sunčeve energije u hranu za bilјku). Nedostaci se javlјaju uglavnom na peskovitim kiselim zemlјištima u oblastima sa velikim padavinama, posebno ako se koriste za intenzivnu hortikulturu ili mlekarstvo. Teška primena kalijuma u đubrivima takođe može da izazove nedostatak magnezijuma.
Nedostatak magnezijuma može se prevazići dolomitom (mešoviti magnezijum-kalcijum karbonat), magnezitom (magnezijum oksid) ili epsom soli (magnezijum sulfat).
Sumpor (S)
Sumpor je sastavni deo aminokiselina u bilјnim proteinima i uklјučen je u procese proizvodnje energije u bilјkama. Odgovoran je za mnoga jedinjenja ukusa i mirisa u bilјkama, kao što su aroma luka i kupusa.
Nedostatak sumpora nije problem na zemlјištima sa visokim sadržajem organske materije, ali se lako ispira. Superfosfat, gips, elementarni sumpor i sulfat amonijaka su glavni izvori ovog elementa.
Hranlјive Materije – Mikroelementi
| Gvožđe (Fe) | Gvožđe je sastavni deo mnogih jedinjenja koja regulišu i podstiču
rast i lako je dostupno na kiselim zemlјištima. |
| Mangan (Mn) | Mangan pomaže u fotosintezi. Slobodno je dostupan u kiselim
zemlјištima, često u toksičnim količinama u veoma kiselim zemlјištima, ali može biti nedovolјan u peskovitim zemlјištima. Toksičnost se otklanja krečom. |
| Bakar (Cu) | Bakar je esencijalni sastojak enzima u bilјkama, iako može biti nedostatak u
crvenim zemlјištima. Prekomerna upotreba drugog elementa u tragovima, molibdena, može izazvati nedostatak bakra kod životinja. Toksičnost može biti problem za hortikulturiste koji redovno koriste bordo mešavinu ili sprejeve sa bakarnim oksihloridom za kontrolu bolesti na hortikulturnim kulturama. |
| Cink (Zn) | Cink pomaže u proizvodnji bilјnog hormona odgovornog za izduživanje
stablјike i širenje listova. Lako je dostupan u kiselim zemlјištima, ali se lako kombinuje sa gvožđem u crvenim zemlјištima. Voćke se mogu prskati cinkom. |
| Bor (B) | Bor pomaže u formiranju ćelijskih zidova u brzo rastućem tkivu.
Nedostatak smanjuje unos kalcijuma i inhibira sposobnost bilјke da ga koristi. |
| Molibden (Mo) | Molibden pomaže bakterijama i zemlјišnim organizmima da pretvore
azot u vazduhu u rastvorlјiva jedinjenja azota u zemlјištu, tako da je posebno potreban mahunarkama. Takođe je neophodan u formiranju proteina iz rastvorlјivih azotnih jedinjenja. |
Šta je Fotosinteza?
Proces kojim biljke pretvaraju ugljen dioksid i vodu u uglene hidrate (šećer) i druga jedinjenja, koristeći energiju sunca koju je uhvatio hlorofil u biljci. Kiseonik je nusprodukt procesa. Fotosinteza je suština celokupnog biljnog sveta (autotrofna proizvodnja), a time i celokupnog životinjskog sveta (heterotrofna proizvodnja) na planeti Zemlji. Brzina fotosinteze zavisi od klime, intenzitetu i trajanju sunčeve svetlosti, dostupnoj lisnoj površini, dostupnosti hranjivih meterija u tlu, temperaturi, koncentraciji ugljen dioksida i režimu vlažnosti tla.
Dajte svojim biljkama ono što im je zaista potrebno, da bi živele i razvijale se.