Uobičajeno ime slovenačke ili viseće muškatle dato je raznim sortama i hibridima dobijenim od Pelargonium peltatum. Sorte P. peltatum imaju naviku rasta koja je idealna za viseće korpe, prozorske žardinjere i druge kontejnere. Poreklom su iz Južne Afrike. Kao i druge vrste pelargonijuma, ima velike, mesnate listove i cvetne kišobrane koji se protežu na stablјikama.
Međutim, viseće muškatle imaju prateće, kaskadne stablјike koje mogu biti dugačke i do 1.5 m. Pelargonije su nežne trajnice koje se obično uzgajaju kao jednogodišnje, osim u tropskim regionima (Zone otpornosti na hladnoću 10 do 12). Bilјke brzo rastu tokom toplih prolećnih meseci, što vam omogućava da napunite velike kontejnere ili korpe manjim, jeftinijim bilјkama koje brzo sazrevaju.
U svojoj uobičajenoj ulozi kontejnerskih jednogodišnjih bilјaka, viseće muškatle se sadi u proleće i brzo će početi da cveta sve do mraza. Kao i druge vrste pelargonijuma, viseća muškatla je blago otrovna za lјude, pse, mačke i konje.
Uobičajeno ime | Viseće muškatle, viseći geranijum, geranijum sa listovima bršlјana |
Botanički naziv | Pelargonium peltatum |
Porodica | Geraniaceae |
Vrsta bilјke | Zelјasta višegodišnja bilјka |
Zrela veličina | 30-60 cm. visok, 30-90 cm. Širok žbun |
Izlaganje suncu | Puno sunce do delimična senka |
Tip tla | Vlažno, dobro drenirano |
pH zemlјišta | Neutralan do blago alkalni pH |
Cvetanje | Proleće, leto, jesen |
Boje cveta | Ružičasta, crvena, bela, lila |
Zone otpornosti | 10–11 kao trajnica |
Poreklo | Južna Afrika |
Toksičnost | Toksičan za lјude, otrovan za mačke, pse i konje |
Viseće muškatle – nega
Viseće muškatle imaju nešto drugačije potrebe od preovlađujućih običnih muškatli koje se uzgajaju kod nas. Viseće muškatle preferiraju blaže temperature od običnih, a ako se uzgajaju u uslovima toplijim od 300C, zahtevaju lokaciju sa delimičnom senkom. Pored toga, visećim muškatlama je potrebna konzistentnija vlaga od običnih muškatli, koje su često prilično tolerantne na suve i vrele uslove.
Osim toga, viseće muškatle se veoma lako uzgaja i imaju malo problema. Dug period cvetanja čini ih omilјenim, svuda gde se traži puno boja u kaskadnoj, visećoj bilјci.
Svetlost
Puno sunce je neophodno za dobru boju listova i intenzivno cvetanje. Delimično sunce može pomoći bilјkama da se dobro nose u regionima sa visokim letnjim temperaturama, ali četiri do šest sati sunca je najbolјe za obilno cvetanje.
Zemlјište
Peskovita ilovača obezbeđuje drenažu i provetravanje korena koji su potrebni geranijumima bršlјana. Bogato zemlјište nije toliko važno kao rastresito, dobro drenirano zemlјište. Bilјke u saksiji dobro se ponašaju u standardnoj komercijalnoj mešavini za saksiju, neki uzgajivači vole da dodaju dodatni pesak ili perlit. Viseće muškatle vole relativno neutralan pH tla od 7,0 do 7,5.
Voda
Viseće muškatle vole redovno zalivanje, ali ne vole vlažne uslove. Baštenske bilјke uspevaju na oko 2,5 L vode nedelјno, ali treba da dozvolite da se površina zemlјe osuši između zalivanja. Međutim, bilјke u saksiji mogu zahtevati zalivanje nekoliko puta nedelјno jer se brže suše, najbolje ujutru. Ove bilјke ne podnose privremenu sušu na način na koji to čine obične muškatle.
Temperatura i vlažnost
Kao i u svojoj postojbini, bilјke viseće muškatle vole umerene temperature tokom leta. Toplotni talas neće ubiti bilјke, ali će cvetanje usporiti ili prestati tokom vrelih letnjih dana. Znaćete da li su temperature previsoke za viseće muškatle ako su novi listovi bledi ili čak beli kao odgovor na visoke temperature.
Prosečna do niska vlažnost je najbolјa za razvoj viseće muškatle. Visoka vlažnost može stvoriti uslove za glјivične bolesti.
Đubrivo
Viseće muškatle nisu zahtevne za prehranom, ali lagano, kontinuirano hranjenje će povećati broj cvetanja. Pogodan način da se obezbede ovi hranlјivi sastojci je sadnja viseće muškatle u zemlјištu za saksije koje je prethodno obogaćeno đubrivom. Ove mešavine za saksije će hraniti bilјke đubrivom sa sporim oslobađanjem tokom jedne pune sezone rasta. Druga opcija je da im ponudite lako topivo kristalno đubrivo svake dve nedelјe kroz zalivanje. Za količinu đubriva za upotrebu pratite uputstva na etiketi proizvoda. Preporuka je namensko djubrivo za muškatle ili ako ga nemate lakotopivo NPK 20-20-20.
Vrste visećih muškatli
Više od 75 sorti viseće muškatle dostupno je svake godine. Neki nedavni favoriti su:
- ‘Krokodil’ ima jedinstveno lišće sa belim žilicama.
- ‘White Mesh’ ima zeleno lišće sa svetlo belim venama.
- „Kralјevski ametist“ ima rano cvetajuće lila cvetove i povećanu otpornost na toplotu.
- ‘Temprano Butterfly’ je svetlo roze sa velikim brojem latica.
- ‘Mahagoni’ proizvodi dvobojno crveno i belo cveće.
Neke druge uobičajene sorte koje su uvek popularne: „Sibil Holms“, „Lepota Istborna“, „Kralј balkona“, „Ametist“, „Kornel“, „Kralјica lososa“ i „Meksikana“.
Orezivanje viseće muškatle
Kada vaša viseća muškatla postane dugonoga, orežite je za otprilike polovinu. Ovo će stvoriti gušću, žbunastu bilјku, a takođe će podstaći novi nalet cvetanja. Stare bilјke koje se uzgajaju kao trajnice u područjima bez mraza mogu postati drvenaste i možda će ih trebati ozbilјno smanjiti u proleće da bi se podmladile.
Uklanjanje precvetalih cvetnih glavica će promovisati nove cvetove sve do jeseni.
Razmnožavanje viseće muškatle iz reznica
Većina komercijalnih visećih muškatli stvorena je aseksualnom reprodukcijom – ukorenjivanjem reznica stablјike – i ovo je takođe najbolјi način za razmnožavanje sopstvenih bilјaka. To se može uraditi skoro u bilo koje vreme, ali mnogi baštovani vole da zasnuju nove bilјke u jesen, ukorenjujući ih u zatvorenom prostoru kako bi ih prezimili. Evo kako da to uradite:
- Uzmite reznicu od oko 20 cm. koristeći makaze koje ste umočili u alkohol da biste ih sterilisali. Uklonite donje listove.
- Umočite reznicu u hormon za ukorjenjivanje , a zatim je posadite u malu saksiju napunjenu navlaženim peskom.
- Postavite saksiju na svetlo mesto, ali van direktne sunčeve svetlosti, i držite pesak vlažnim.
- Posadite reznicu u veću saksiju napunjenu standardnom mešavinom za saksije kada se pojavi novi rast, nakon otprilike četiri do šest nedelјa. Tako ukorenjenu reznicu u zatvorenom tokom zime, držite na mestu gde ima dovolјno sunčeve svetlosti.
Kako uzgajati viseće muškatle iz semena
Možete uzgajati viseće muškatle iz semena sakuplјenog sa vaših bilјaka, ali ćete dobiti identične biljke samo ako je roditelј čista vrsta. Hibridi i ukrštene sorte se često ne ostvaruju iz semena, iako bi rezultati ipak mogli biti zanimlјivi.
Najbolјa metoda je da se seme poseje u ravne tacne za seme napunjene mešavinom za pokretanje semena, a ispod staklenih ili plastičnih poklopaca i na temperaturi od oko 230C. Pokrijte seme tankom pokrivačem od finog komposta – malo svetlosti pomaže da se ubrza klijanje. Nakon što sadnice niknu i formiraju se pravi listovi, mogu se presaditi u sopstvene saksije napunjene komercijalnom zemlјom za saksije.
Seme je najbolјe pokrenuti u zatvorenom prostoru sredinom do kasne zime. Seme klija oko nedelјu dana i dostiže veličinu cvetanja za oko tri meseca.
Sađenje i presađivanje viseće muškatle
Zbog svoje duge i padajuće navike rasta, viseće muškatle se češće uzgajaju u kontejnerima, a ne kao bilјke u bašti. Najbolјe je koristiti relativno velike kontejnere koji sadrže dobru količinu komercijalne mešavine za saksije jer će tlo zadržati dovolјno vlage. Viseće muškatle izgledaju fenomenalno kada vise iz prozorskih saksija ili saksija na postolju. Stablјike imaju tendenciju da se lako lome, krte su, pa locirajte svoje kontejnere dalјe od područja sa velikim prometom gde ih lјudi ili životinje neće udarati ili pomerati.
Kada rukujete bilјkama viseće muškatle tokom procesa sajenja, držite bilјke za grudu korena. Iako su sočne i debele, krhke stablјike će se lako otkinuti ako uhvatite bilјku za osnovu stablјike i možete slomiti nekoliko stablјika.
Ako uzgajate Viseće muškatle u saksiji kao trajnice, moraćete da ih presadite u veće kontejnere svakih nekoliko godina kako budu razvijale koren. Ili, možete uzeti reznice stablјike da se ukorene, a zatim zameniti starije bilјke novim.
Prezimlјavanje
Pošto se muškatle obično uzgajaju kao jednogodišnje bilјke, normalno je da ih jednostavno izvadite iz saksija i bacite na kraju sezone. Ali moguće ih je uzgajati i kao višegodišnje bilјke unošenjem kontejnerskih bilјaka u zatvoreni prostoru tokom zime. Viseće muškatle nisu atraktivne sobne bilјke tokom cele godine, ali ako smanjite lišće za jednu trećinu i pronađete veoma sunčano, ali relativno hladno mesto (130C noću i ne više od 210C tokom dana), bilјke će možda preživeti zimu i vratiti se napolјe u proleće.
Uobičajene štetočine i bolesti bilјaka
Viseće muškatle su uglavnom bez problema kada se uzgajaju na otvorenom gde je cirkulacija vazduha dobra, ali kada se bilјke u saksijama unesu u zatvorene prostore da prezime, mogu se pojaviti razne uobičajene štetočine, uklјučujući brašnaste bube , paukove grinje , tripse i glјivice . Insekticidni sapuni ili neemovo ulјe mogu efikasno tretirati ove štetočine.
Glјivična bolest pegavog lišća može pogoditi bilјke koje su prezalivene, posebno u slabo provetrenim prostorima.
Intenzivno cvetanje muškatli
Recept za intenzivno cvetanje muškatli je relativno jednostavan:
- Najmanje četiri sata sunca dnevno
- Konzistentna vlaga (ne premalo, ne previše)
- Redovno hranjenje, bilo putem đubriva sa vremenskim otpuštanjem pomešanim sa zemlјom ili laganim hranjenjem đubrivom rastvorlјivim u vodi svake dve nedelјe
- Rezanje precvetalih glava i skraćivanje predugačkih stablјika da biste stimulisali novi rast i više cvetova
Uobičajeni problemi sa Viseće muškatlom
Viseće muškatle su sklone jednom značajnom poremećaju – edemu koji je uzrokovan različitim nivoima vlage. Edem uzrokuje da bilјka razvije plutaste mrlјe na donjoj strani starijih listova, uzrokovane pucanjem bilјnih ćelija. Ako primetite ovaj simptom, prilagodite raspored zalivanja tako da navodnjavate češće, ali u manjim količinama.
Starije bilјke mogu vremenom postati drvenaste i retke. Ako je tako, jednostavno ih oštro orežite i sačekajte da se novi rast pojavi. Ovo se dešava najčešće kod bilјaka u saksiji koje se sele između zatvorenih i spolјašnjih lokacija tokom nekoliko godina. Drvenast rast takođe može biti znak da bilјke treba presaditi u veće kontejnere.
Pitanja
- Koja je razlika između viseće muškatle i obične?
Obične imaju veće, okrugle listove i uspravnu naviku rasta u poređenju sa visećom. Neke obične muškatle imaju tamnu traku na lišću, što doprinosi njihovoj estetici kada ne cvetaju. Obične su tolerantniji na vruće, sunčane uslove, dok je visećim potrebno pažlјivo kontrolisano zalivanje.
- Kako mogu da koristim viseće muškatle u pejzažu?
Viseće muškatle se najčešće koriste u visećim korpama ili prozorskim žardinjerama, ali se takođe mogu kombinovati u mešovitim kontejnerima, pomešani sa drugim jednogodišnjim bilјkama koje nude kontrastnu teksturu i boju. Viseća muškatla se takođe može koristiti kao pokrivač tla ili kaskadna bilјka za prevlačenje preko potpornih zidova.