Kako uzgajati Jasmin

Kako uzgajati i negovati jasmin? Jasmin je dobro poznati mirisni cvet iz porodice Oleaceae, koja ima preko 200 vrsta višegodišnjih bilјaka. Ovaj beli, vilasti cvet je najpoznatiji po svom mirisu, koji se često koristi u parfemima i predstavlјa prelep dodatak svakom dvorištu ili bašti.

Različite vrste jasmina rastu kao žbunovi ili puzavice i nalaze se uglavnom u tropskim i suptropskim regionima širom sveta. Bilјke mogu biti zimzelene ili listopadne sa varijacijama u lišću u zavisnosti od vrste.

Listovi često izgledaju tamnozeleno i voštano ili sjajno. Nežni žuti, zlatni, beli ili ružičasti cvetovi su obilni, veoma mirisni i formiraju se pojedinačno ili u grupama od po tri cveta.

Jasmin nega

Bilјke iz roda jasmina mogu se gajiti u bašti, u saksijama i kao sobne bilјke. Vrste koje se uzgajaju na otvorenom zahtevaju potporu. Puzavica i žbunje se mogu gajiti u saksijama, a sobne bilјke se orezuju da bi ostale kompaktnije od onih u bašti.

• Sadite na mestu koje je dobro osunčano, najmanje šest sati dnevno.
• Pripremite organski bogato, ilovasto zemlјište koje dobro propušta vodu.
• Redovno zalivajte, ali ne dozvolite da bilјka stoji u mokrom zemlјištu.
• Đubriti tokom vegetacije.
• Obezbedite podporu i zaštitu za puzavicu.

Svetlo

Jedan od izazova za uzgoj jasmina kao sobne bilјke je obezbeđivanje dovolјno svetlosti za podsticanje cvetanja. Većini je potrebno najmanje šest sati direktnog sunca dnevno.

Letnje vrste koje cvetaju najbolјe uspevaju na punom suncu, dok zimske sorte bolјe uspevaju uz malo hlada. Kao što se i očekivalo, jasmin uzgajan na slabom svetlu proizvodi manje cvetova od onih koji se gaje na punom suncu.

Zemlјište

Sadite jasmin u organski bogato, peskovito-ilovasto zemlјište koje dobro drenirano. Kontejnerskim bilјkama je korisno dodati koru i tresetnu mahovinu u supstrat za saksije. Proverite pH vrednost zemlјišta, tako da bude između 6,5 i 7,5, neutralnu do blago alkalnu.

Voda

Jasmin, i žbunovi i puzavica, preferiraju zemlјište koje nije previše vlažno, ali ni previše suvo. Cilј je da korenje bude ravnomerno vlažno. Koristite merač vlažnosti da biste lakše odlučili ako niste sigurni.

Zalivajte sorte uzgajane u bašti jednom nedelјno, a po potrebi i češće tokom vrućeg vremena. Zalivajte bilјke u saksijama dva do tri puta nedelјno, uvek kada se gornji sloj zemlјe osuši. Smanjite učestalost zalivanja sobnih bilјaka tokom hladne sezone.

Temperatura i vlažnost

Održavanje temperature između 15 i 24^oC je klјučno za uzgoj zdrave bilјke jasmina. To su uglavnom tropske bilјke koje uspevaju na toplim temperaturama i, nažalost, podležu mrazu. Međutim, neke sorte poput zimskog jasmina su otpornije na hladnoću.

Đubrivo

Jasmin uzgajan u bašti retko zahteva đubrenje, osim ako zemlјištu nedostaju hranlјive materije. Kvalitetan malč raspoređen po korenovoj zoni je često dovolјan. Alternativno, kompost se može uneti u zemlјu u proleće da bi se zamenile hranlјive materije ili se može hraniti granuliranim đubrivom sa sporim oslobađanjem.

Prihranjujte bilјke uzgajane u kontejnerima svake dve nedelјe tokom proleća i leta kvalitetnim tečnim đubrivom ili unesite granularno đubrivo sa sporim oslobađanjem u gornja 5 cm zemlјe u rano proleće. Ako vaša bilјka slabo cveta, pokušajte da dodate đubrivo sa većim sadržajem fosfora.

Jasmin – Vrste

• J. officinale: Često nazvan Pravi ili Pesnikov jasmin, ovo je veliki zimzeleni ili listopadni žbun izdržlјiv u zonama rasta od 7 do 10 (Balkan, 6 i 7). Veliki grozdovi belih cvetova cvetaju od kasnog proleća do rane jeseni.

• J. nudiflorum: Ovaj zimski jasmin je listopadni žbun srednje veličine sa dugim, lučno zakrivlјenim granama. Svetlo žuti cvetovi se pojavlјuju u proleće. Vrsta je otporna u zonama rasta od 6 do 10.

• J. rex: Kralјevski jasmin je brzorastuća kompaktna bilјka izdržlјiva u zonama uzgoja 10 i 11. Puzavica do 2,7 metara dužine brzo pokriva podporu i proizvodi čisto bele cvetove skoro tokom cele godine.

• J. polyanthum: Ružičasti jasmin je brzorastuća zimzelena puzavica koja proizvodi obilјe ružičasto-belih cvetova krajem zime ili rano u proleće. Ova vrsta je otporna u zonama uzgoja od 8 do 11.

Sobne bilјke

J. polyanthum, često nazvan ružičasti jasmin, odlična je sobna bilјka koja se može gajiti u saksijama ili kao puzavica na rešetki.

Jasmin – Orezivanje

Mnogi grmovi i puzavice jasmina brzo rastu i zahtevaju redovno orezivanje kako bi bili uredni i laki za rukovanje. Orezivanje je najbolјe obaviti nakon cvetanja. Uvek koristite čiste, oštre makaze za granje.

Orezujte puzavice na rešetkama sve do oslonca. Žbunje se može orezivati do dve trećine dužine grana. Oštećene ili bolesne grane mogu se ukloniti u bilo kom trenutku.

Razmnožavanje jasmina

Jasmin se razmnožava pomoću nekoliko metoda, ali je ožiljavanje reznica najlakši metod za amatere baštovane. To se radi u proleće i rano leto kada se na bilјci pojavi novi zeleni izdanak. Uzmite nekoliko reznica da biste povećali šanse za uspeh.

Prikupite sterilni alat za sečenje, saksiju, laganu mešavinu za sađenje, hormon za ukorenjivanje i plastičnu foliju i pratite ove korake:

1. Izaberite zdravu bilјku jasmina i uzmite nove reznice stablјike dužine od 15cm i uklonite sve osim gornja dva ili tri para listova.
2. Napunite saksiju vlažnim supstratom za sadnju.
3. Po želјi, nanesite hormon za ukorenjivanje na odsečene krajeve reznica.
4. Posadite reznice u saksiju.
5. Pokrijte plastikom i postavite na mesto koje će primati jaku, indirektnu svetlost i održavajte mešavinu za saksije ravnomerno vlažnom.
6. Budite strplјivi. Razvoj korena može trajati četiri do šest nedelјa. Proverite tako što ćete nežno povući reznicu. Otpor ukazuje na to da su se koreni formirali.
7. Dozvolite novim bilјkama da se razviju novi rast visine od 8-10cm pre nego što ih presadite u stalne saksije ili preselite u baštu.

Sađenje i presađivanje jasmina

Jasmin proizvodi obilno cvetanje kada je blago ojačan. Međutim, ako korenje vaše bilјke raste kroz drenažne rupe u saksiji, vreme je da je presadite u posudu veću od dva do pet centimetara u prečniku.

U proseku, presađivanje je neophodno otprilike svake tri godine i obavlјa se rano u proleće pre nego što počne novi rast. Kada sadite novu bilјku iz rasadnika, izaberite saksiju tri puta širu od trenutne saksije.

Izaberite saksiju sa dobrom drenažom i dovolјno veliku da može da primi potporu za sorte koje se penju. Teške saksija, poput keramičke ili glinene, pomaže u uravnoteženju bilјaka koje postaju teške od bio mase.

Dodajte koru i mahovinu u mešavinu za sadnju kako biste olakšali zemlјište u saksiji i povećali apsorpciju hranlјivih materija. Izaberite mešavinu za saksije sa perlitom ili vermikulitom kako biste osigurali adekvatnu drenažu.

Uobičajene štetočine i bilјne bolesti

Ukrasne bilјke sa jako mirisnim cvetovima poput jasmina privlačne su brojnim štetočinama i podložne su raznim glјivičnim infekcijama.

Štetočine

Jasmin uzgajan u bašti je osetlјiv na gusenice koje jedu lišće, uklјučujući pupolјske gliste, lisne molјce i mrežaste gliste. Pupolјske gliste su larvalni oblik malog belog molјca koji jede cvetne pupolјke. Uvijen list ukazuje na prisustvo lisnih glista, a mrežaste gliste grade paukovate mreže. Obavezno nanesite hortikulturno ulјe pri prvim znacima štetočina.

Sobne bilјke će verovatnije privući insekte koji sisaju sok, uklјučujući lisne uši , paukove grinje, bele mušice, štitaste žbunje i tripse, iako ove štetočine mogu oštetiti i bilјke na otvorenom. To su uglavnom sitni insekti i teško ih je uočiti.

Žuti, uvenuli ili pegavi listovi i mreže su znaci prisustva štetočina. Pokušajte da primenite insekticidni sapun. U slučajevima jake zaraze može biti potreban cilјani pesticid.

Bolesti

Fuzarijumsko uvenuće je glјivica koja se prenosi zemlјištem i koju je teško iskoreniti. Korenje pogođenih bilјaka crni i podleže trulјenju i, u većini slučajeva, bilјke se moraju uništiti. Pokušajte sa ponovlјenim primenama cilјanog fungicida ili, ako se otkrije rano, pokušajte da premestite bilјku na novu lokaciju.

Uklonite oštećeno korenje i tretirajte preostalo korenje pre ponovne sadnje. Fuzarijumsko uvenuće se obično javlјa tokom toplih dana.

Rđa se pojavlјuje kao crvena promena boje na svim delovima bilјke. Fungicidi na bazi bakra mogu da kontrolišu ovu infekciju.

Smeđkaste, kružne mrlјe na gornjim površinama listova ukazuju na glјivičnu bolest lišća. Listovi se mogu uvijati i početi sušiti. Bolest se najverovatnije javlјa u vlažnim uslovima. Tretirajte cilјanim fungicidom.

Kako naterati jasmin da cveta

Jasmin cveta obilno i pouzdano sve dok su uslovi topli, tlp ravnomerno vlažno i biljka dovolјno izložena suncu.

Meseci cvetanja

Različite vrste jasmina cvetaju u različito doba godine u skladu sa njihovim zonama uzgoja. Na primer, ružičasti jasmin cveta isklјučivo kasno zimi/rano proleće, dok kralјevski jasmin može cvetati skoro tokom cele godine u svojoj zoni otpornosti.

Koliko dugo cveta jasmin?

Periodi cvetanja variraju u zavisnosti od vrste i mogu biti kratki, kao jedan ili dva meseca. Druge vrste koje se gaje u toplijim zonama otpornosti mogu cvetati više puta tokom cele godine.

Kako izgledaju i mirišu cvetovi jasmina?

Cvetovi mogu biti jednostruki ili dvostruki, obično cevasti i zvezdasti sa pet latica. Pojavlјuju se pojedinačno ili u grozdovima od tri cveta, od kojih svaki ima četiri do devet latica.

Boje uklјučuju nijanse žute, bele i ružičasto-bele. Cvetovi su uglavnom mali, prečnika oko dva i po centimetra, ali brojni. Miris cvetova jasmina je cenjen u aromaterapiji i parfemskoj industriji. Miris je lagan, ali složen, opisan kao bogat, sladak i voćni sa blagom mošusnom notom.

Kako podstaći više cvetanja

Za bilјke uzgajane u bašti, godišnje dodajte kompost u zemlјu ili ih đubrite u rano proleće granuliranom formulom sa sporim oslobađanjem i nanesite malč.

Đubrite bilјke uzgajane u saksijama i sobne bilјke svake dve nedelјe tokom vegetacije sa polovinom razblaženja kvalitetnog bilјnog đubriva ili formule sa većom količinom fosfora. Alternativno, granulirano đubrivo sa sporim oslobađanjem može se grabulјama ubaciti u gornjih dva do pet centimetara supstrata za saksije.

Briga o jasminu nakon cvetanja

Obilno orezivanje nakon cvetanja održava bilјke jasmina kompaktnim i lakim za rukovanje i podstiče više cvetanja u sledećoj sezoni. Za sobne bilјke, eliminišite prihranjivanje i smanjite učestalost zalivanja nakon cvetanja tokom vansezone.

Precvetali cvetovi jasmina

Koristite oštre makaze ili ručne orezivačnice da biste uklonili cvetove kada počnu da blede. Odsecite cvetne stablјike što je moguće bliže glavnoj stablјici, ali izbegavajte oštećenje lišća. Ovaj postupak podstiče rast novih cvetova i održava lišće i stablјike zdravim i zelenim.

Česta pitanja

• Koliko dugo jasmin može da živi?

Životni vek donekle zavisi od vrste i od toga da li se bilјka gaji u zoni otpornosti. U proseku, mnoge bilјke jasmina žive od pet do deset godina, ali uz dobru negu mogu trajati i mnogo duže.

• Gde da postavim jasmin u svojoj kući?

Prozor okrenut ka jugu je dobra lokacija za sobne saksije jasmina.

• Koje su bilјke slične jasminu?

Bilјke sličnog izgleda sa mirisnim cvetovima uklјučuju gardeniju, plumeriju i orlove nokte. Nekoliko bilјaka koje se takođe često nazivaju jasmin nisu pravi jasmin već drugi rod. Najpopularnija od njih je zvezdasti jasmin .

• Da li je jasmin težak za održavanje?

Jasmin se ne smatra zahtevnim za održavanje. Međutim, bilјke zahtevaju pažnju i negu kada se prvi put sade. Redovno orezivanje podstiče cvetanje i može produžiti vek trajanja bilјaka.