Kako uzgajati Fizokarpus

Kako uzgajati Fizokarpus? Fizokarpus ( Phisocarpus opulifolius ) je listopadni cvetni žbun koji se koristi u uređenju pejzaža. Grm je dobio ime (Devet kora) po svojoj jedinstvenoj kori, koja se ljušti u tankim slojevima kako grane sazrevaju. Ovaj grm grube teksture je član porodice ruža, koja takođe uključuje glog i spireju, i ima žuto, zeleno ili crvenkasto lišće koje formira atraktivan kaskadni grm. Fiziokarpus cveta u kasno proleće sa grozdovima belih ili ružičastih cvetova, a donosi crvene plodove u kasno leto i jesen, privlačeći ptice.

Mnoge vrste Fiziokarpusa se koriste u pejzažnom uređenju, sade se uz zidove, ugrađuju se u žive ograde ili se koriste za stabilizaciju nagnutih područja, sprečavajući eroziju. Grmu sa devet kora potrebno je dosta prostora, kao i redovno orezivanje, tako da šara zakrivljenih grana može u potpunosti doći do izražaja. Kada se koristi u mešovitim zasadima, dobro funkcioniše sa jorgovanom i spireom.

Fiziokarpus je dostupan u različitim veličinama, u rasponu od 1.5m do 3m visine i 1.8 do 2.4 m širine u zrelosti. Patuljaste sorte dostižu samo oko 1 do 1.2 m visine i širine. Kao i drugo grmlje, najbolje je saditi u rano proleće dok je žbun još u stanju mirovanja. Većina baštovana isporučuje Fiziokarpus u saksijama, ali možete ga kupiti i sa golim korenom. Ovaj brzorastući grm može da dostigne zrelost u samo jednoj vegetacijskoj sezoni, posebno kada se zasadi iz kontejnera od 4-5 litra.

• Uobičajeno ime: Fizokarpus
• Botanički naziv: Phisocarpus opulifolius
• Vrsta biljke: Žbun
• Visina: 180-200
• Širina: 160-180
• Izlaganje suncu: Potpuno, delimično
• Tip zemljišta: Glina, ilovača
• pH tla: neutralan
• Vreme cvetanja: Proleće, leto
• Boja cveta: Roze, bela
• Zone otpornosti: 2-8 (USDA)
• Poreklo: Severna Amerika

Kako uzgajati Fizokarpus – Nega

Fiziokarpus je grm lake nege sa minimalnim potrebama za rezidbom i prehranom. Izuzetno je tolerantna na sve uslove uzgoja, uključujući sušu. Fiziokarpus izgleda najbolje kada se ostavi da zadrži svoj prirodni rast i oblik, međutim, rezanje starog drveta godišnje omogućava pravilnu cirkulaciju vazduha. Slično hortenzijama, na starim granama cvetaju i Fiziokarpusi, pa ih orezujte tek posle cvetanja (cvetove).

Zahtevi za sadnju Fiziokarpusa su slični svakom drvenastom pejzažnom grmlju. Iskopajte rupu duboku kao saksija i dvostruko širu. Posadite žbun tako da vrh grumena korena bude tačno u nivou zemlje, a zatim zatrpajte korenov grumen, pazeći da nema vazdušnih džepova. Loša zemlja se može dopuniti organskim materijalom pre punjenja rupe. Nakon sadnje temeljno zalijte.

Svetlost

Posadite Fiziokarpus na mesto punog sunca ili sa delimičnom senkom, imajući na umu da će najbolje cvetati na punom suncu. U umerenim geografskim širinama, grm preferira najmanje šest sati direktnog svetla svakog dana, ali na krajnjem jugu, biljka će voleti popodnevnu hladovinu.

Tlo

Ovaj grm preferira neutralno do blago kiselo, dobro drenirano zemljište, ali će tolerisati i blago alkalna tla. Svake godine napravite malč oko baze kako biste pomogli biljci da zadrži vlagu i spreči korov. Prirodno stanište Fiziokarpusa uključuje obale potoka, obronke i vlažna staništa, omogućavajući biljci da dobro raste na glinenim i ilovastim zemljištima, kao i na plitkim i kamenitim zemljištima.

Voda

Fiziokarpus će rasti i na suvim i na vlažnim mestima. Njegove potrebe za vodom su uglavnom niske, ali može tolerisati lošu drenažu i povremene poplave. Jednom formiran, Fiziokarpus je veoma dobar grm otporan na sušu.

Temperatura i vlažnost

Fiziokarpus je obično tolerantan na različite temperature i nivoe vlažnosti unutar preporučenih zona otpornosti, ali biljka se neće dobro snaći u vrućim zonama zbog ekstremne letnje vrućine i vlage na jugu. Uzgajanje Fiziokarpusa u vrućem i vlažnom okruženju čini ga podložnim gljivičnim bolestima, kao što je pepelnica pa je potrebna adekvatna hemijska zaštita.

Kako uzgajati Fizokarpus – Đubrenje

Proleće je najbolje vreme za dodavanje treseta, komposta i organske biljne hrane u vaš grm sa devet kora. Ukoliko to nemate, možete koristiti i opšte đubrivo za prehranu 30-30-30 , ali ga rasporedite malo šire oko žbuna da bi ste izbgli opekotine na granama.

Vrste Fizokarpusa

Fizokarpus dolazi u nekoliko varijanti sa različitim bojama listova, a najčešće su tamnocrveni i žuti.

• 

  Zone otpornosti

• ‘Diablo’ (takođe poznat kao ‘Monlo’) je grm visok 1.8-2.0 metra sa bordo lišćem. Cveta u kasno proleće i najbolje raste u zonama od 3 do 7.
• ‘Little Devil‘ (takođe poznat kao ‘Dona Mej’) je patuljasta sorta koja naraste do 1.2m sa zelenkastim bordo lišćem. Cveta rano u leto i poznata je po otpornosti na plesni. Ova biljka je uspeva u zonama od 3 do 7.
• ‘Center Glow‘ najbolje raste u zonama od 3 do 7 i jedna je od šarenijih sorti Fizokarpusa. Ovaj grm visok od 1.8 do 2.4 m proizvodi zelenkasto-zlatno prolećno lišće koje postepeno sazreva u tamno bordo kasnije tokom leta i belog cvta.
• Listovi ‘Dart’s Gold’s‘ postaju jarko žuti u proleće, a zatim sazrevaju do jako žute u leto. U jesen, listovi poprimaju bronzanu nijansu. Ovaj grm naraste 1.2 do 1.5 m belih prolećnh cvetova i uspeva u zonama 3 i 7.
• ‘Amber Jubilee‘ naraste 1.5 do 1.8m sa narandžasto-žutim prolećnim lišćem koje postaje ljubičasto u jesen. Otporan u zonama od 2 do 7, ova sorta cveta belim cvetovima u kasno proleće.

Fizokarpus Dart’s Gold

Orezivanje

Orezujte ga nakon cvetanja, ili najkasnije do sredine avgusta, da biste održali oblik i poboljšali cirkulaciju vazduha oko biljke. Svakom rezidbom može se seći najviše jedna trećina dužine grana, fokusirajući se na starije i oštećene grane, kao i one koje se ukrštaju i trljaju jedna o drugu.

Stariji grmovi se mogu radikalno orezati blizu zemlje pre zime da bi se podstakao bolji rast listova i cvetova u proleće. Fizokarpus ima tendenciju da ponovo raste nakon rezidbe.

Kako uzgajati Fiziokarpus – Uzgoj

Drvenasto grmlje može biti teško razmnožavati i može potrajati dugo (ponekad godinu dana ili više). Međutim, reznice Fizokarpusa relativno se lako ukorenjuju. To treba da uradite kada je biljka u stanju mirovanja.

Razmnožavanje reznicama:

Pripremite makaze za orezivanje, hormon za ukorjenjivanje, plastičnu vrećicu sa zatvaračem i mahovinu od sfagnuma ili strugotinu.

U kasnu jesen ili ranu zimu, odrežite nekoliko grana tvrdog drveta (ne vrhove mekog drveta) sa svog grmlja. Napravite reznice debljine oko 1cm i dužine 10 do 15 cm. Svaka reznica treba da ima najmanje dva čvora (izbočine na grani gde lišće niče). Napravite donji rez odmah ispod čvora, a gornji rez oko 1.2 cm iznad čvora.
Umočite dno svake reznice u hormon za korenje. Skupite reznice i pričvrstite ih gumenom trakom.

Stavite vezane reznice u plastičnu kesu napunjenu blago vlažnom sfagnum mahovinom* ili strugotinama. Čuvajte reznice u frižideru kako bi bile u stanju mirovanja.
U rano proleće, čim se zemlja može obraditi, odvojite snop reznica i posadite ih u zemlju, pazeći da vrhovi budu okrenuti nagore. Zakopajte ih tako da svi osim gornjih čvorova budu pod zemljom.

Redovno zalivajte reznice. Biće im potrebna čitava sezona rasta da razviju korenje, ali u kasnu jesen ili rano proleće, vaša potpuno ukorenjena reznica će biti spremna.

*Sfagnum mahovina je višegodišnja biljka koja raste po šumama i planinama i senovitim i vlažnim mestima ređe u nižim područjima! .

Za razmnožavanje direktno iz matične biljke:

Pripremite: lopatu i makaze za rezidbu
Savijte jednu od fleksibilnih grana vaše matične biljke tako da je taj deo bude pokriven zemljom, ostavljajući vrh grane iznad tla. dobro je učvrstite i zakopani deo će stvoriti koren iz svojih čvorova.
Kada grana razvije dovoljno korena (može potrajati celu sezona rasta), odrežite je od matične biljke i presadite ukorenjenu reznicu na drugu lokaciju.

Kako uzgajati Fizokarpus iz semena

Fizokarpus se najbolje razmnožava iz reznica, međutim, možete sejati seme sakupljeno u jesen. Da biste to uradili: U proleće napravite mešavinu tresetne mahovine, borove kore, peska i perlita u kanti od 20 l; dodajte vodu dok ne bude vlažna. Podelite smešu u saksije od 12cm ili u propagator,  i posejte po dve semenke po saksiji na dubini od 4-5 mm. Pokrijte prosejanom mešavinom i jako orosite površinu.

Postavite saksije napolje u zaštićeno, blago zasjenjeno područje gdje temperature neće pasti ispod 10C. Održavajte zemlju vlažnom dok seme ne počne da klija (ovo može potrajati od tri nedelje pa do dva meseca), a zatim razdvojte sadnica u zasebne saksije da bi nesmetano rasle celo leto. U jesen unesite kontejnere u zatvoreni prostor do sledećeg proleća, kada se mladi grmovi mogu posaditi napolju u zemlju.

Zimovanje

Pre prvog mraza, pripremite svoj Fizokarpus za zimu tako što ćete podrezati sve mrtve ili polomljene grane. Neki baštovani vole da zadrže grm netaknutim, jer oguljena kora i okretanje listova doprinose zimskoj estetici bašte. Drugi vole da iseku grm 10cm od zemlje. Nastavite sa zalivanjem biljke tokom jeseni i prekrijte supstrat malčom pre nego što biljka pređe u zimsko mirovanje.

Uobičajene štetočine i bolesti biljaka

Fizokarpus je podložan lisnim ušima, koje se mogu kontrolisati prskanjem biljke mlazom vode da bi se uklonile štetočine ili prskanjem žbuna neem uljem ili nekim drugim inseticidom. Uz pravilno održavanje, formirani grmovi Fizokarpusa neće imati problema. Mogu se pojaviti plamenjače, pepelnica i pege na listovima, ali su retko fatalne. Jako oštećene grane mogu se orezati da bi se izbegla većina bolesti.

Kako naterati Fizokarpus da cveta

Fizokarpusu je potrebno puno sunčeve svetlosti da bi svakog proleća razvio svoje prelepe bele cvetove. Šest sati sunčeve svetlosti dnevno bi trebalo da bude dovoljno. Pošto žbun cveta na starim rastovima, orezivanje i oblikovanje svake jeseni pomaže u reprodukciji cveća. Međutim, ako orezujete svoj grm u proleće, možda ćete odseći deo rasta gde ima cvetnih pupoljaka.

Uobičajeni problemi sa Fizokarpusom

Ova izdržljiva biljka ima vrlo malo problema, međutim, može postati podložna uvijanju listova i uvenuću uz nepravilnu negu. Da biste to sprečili, uverite se da vaša biljka dobije dovoljno vode i sunčeve svetlosti, orezujte i malčirajte oko nje pre svake zime.

Kako uzgajati Fiziokarpus? Pitanja…